MEDICINA

CASE REPORT

Male patient, 77 years old, has got pain in the upper part of the abdomen, flatulence, fatigue and opstipation which lasts 5 days. Anamnesticall, we are getting information that he has not got gall bladder, and he had cholecystectomia about 30 years ago.

He is bringing document of Gastroenterologist examination, and also brings Ultrasound of abdomen and blood analysis from 2 days before:

WBC 15,8...Gran 86,3

Total bilirubin 59,4, and conjugated 11,1 

LDH 547

Ultrasound of abdomen showed presence of small amount of water between winding of small guts. The patient is referred on RTG of abdomen.

On the developed X-ray of abdomen, we can see distended stomach and distended  windings of small guts, with formed hydro gassy levels, without signs of pneumoperitoneum.

That day, we also made blood tests:

WBC 15,8...Grn% 85,8

Total bilirubin 66,5, and conjugated bilirubin 13,3

CRP 23,9 mg/L

We did ultrasound of abdomen which showed presence of free liquid in subhepatic space. After that we admitted patient on surgical departmen. After putting nasogastric tube, we get liquid content, which by the smell and color, corresponding to faecal content.  This was sign for emergency surgical treatment.

Xyphopubic median incision approaches the opening of the abdomen. After opening the peritoneum, we have noticed the multitude of adhesions which are more complicates the preparation. In further preparation, it comes subhepatically, where eve of jejunal perforation almost the entire circumference of the wall, and then on the eve of yet another site of perforation and to the terminal ileum. The cause of the perforation was adhesion ileus that the small bowel, in the form of omega gyrus, was compressed. Followed by resection of the small intestine in the length of 150 cm and create a latero-latero anastomosis of the small intestine. Lineups are two drains, one subhepatically and the other in the Douglas area. The abdomen is closed in one layer.

This case is interesting because of elevated bilirubin levels, which are in this patient were on account of the impossibility of passing conjugated bilirubin through small guts caused by mechanical ileus, adhesion characteristics and, jejunal spill the contents of the abdomen and subsequent absorption of the same.

For surgery are significant posthepathitic jaundice, or conjugated hyperbilirubinemia. In this patient is primarily occurred mechanical intestinal obstruction caused by adhesions previous subhepatically, and it was the first cause of elevated bilirubin. Subsequently, after perforation of the small intestine, there has been a discharge of intestinal contents into the abdomen and subsequent absorption of the same.

CONCLUSION

Therefore, in patients with clinical and differential diagnosis in doubt in the diagnosis, but in terms of the formation of ileus, elevated bilirubin could be of great help in the diagnosis and timely surgical treatment.

PRIKAZ SLUČAJA

Pacijent muškog pola, star 77 godina, žali se na bolove u stomaku i nadutost, malaksalost i opstipaciju koja traje već 5 dana. Dobija se podatak da mu je izvađena žučna kesa pre oko 30 godina.

Donosi nalaz gastroenterologa od tog dana i laboratorijske vrednosti izvađene od pre 2 dana:

WBC 15,8...Gran 86,3

Ukupni bilirubini 59,4, a konjugovani 11,1 

LDH 547

Takođe pre 2 dana mu je rađen i UZ abdomena koji govori u prilog distendiranih vijuga tankog creva sa prisustvom manje količine tečnosti interanzalno. Pacijent se upućuje da se uradi RTG nativni pregled abdomena.

Na urađenom RTG snimku abdomena se vidi distendiran želudac sa distendiranim vijugama tankog creva i nekoliko formiranih hidrogasnih nivoa, bez RTG znakova pneumoperitoneuma.  Potom se urade i laboratorijske analize:

WBC 15,8...Grn% 85,8

Ukupni bilirubin 66,5, a konjugovani 13,3

CRP 23,9 mg/L

Potom se pacijent upućuje na UZ pregled abdomena, koji sada, u odnosu na prošli, pokazuje prisustvo slobodne tečnosti subhepatično. Nakon urađenog UZ abdomena, pacijent se prima na odeljenje hirurgije, gde mu se odmah po prijemu plasira nazogastrična sonda. Na nazogastričnu sondu se dobija veća količina tečnog sadržaja, koja po svom izgledu i mirisu odgovara fekalnom sadržaju (miserere).

Obzirom na anamnestičke podatke, fizikalni nalaz, klinički nalaz, kao i nalaz laboratorije, UZ abdomena, a ponajviše nalaza sadržaja koji je dobijen na nazogastričnu sondu, odlučuje se za hitno hirurško lečenje.

Ksifopubičnom medijalnom laparotomijom se pristupi otvaranju abdomena. Po otvaranju peritoneuma, uoče se mnoštvo priraslica koje u većoj meri otežavaju preparaciju. Daljom preparacijom se dođe subhepatično gde se uoči perforacija jejunuma skoro čitavom cirkumferencijom zida, a potom se uoči još jedno mesto perforacije i to na terminalnom ileumu. Uzrok ovih perforacija je bio adhezioni ileus koji je tankim crevom, u obliku omega vijuge, bio komprimovan. Sledi resekcija tankog creva u dužini od oko 150 cm i kreiranje latero-latero anastomoze tankog creva. Postave se dva drena, jedan subhepatično, a drugi u Douglasov prostor. Abdomen se zatvori u jednom sloju.

Ovaj prikaz slučaja je interesantan zbog povišenih vrednosti bilirubina, koje su kod ovog pacijenta bile na račun nemogućnosti prolaska konjugovanog bilirubina kroz tanko cevo uzrokovano mehaničkim ileusom, adhezionih karakteristika i, izlivanja jejunalnog sadržaja u abdomen i sledstvene apsorpcije istog.

Za hirurgiju su značajnije posthepatične žutice, odnosno konjugovane hiperbilirubinemije. Kod ovog pacijenta je primarno došlo do mehaničkog ileusa, uzrokovanog prethodnim adhezijama subhepatično, i to je bio prvi uzrok povišenja vrednosti bilirubina. Naknadno, nakon perforacije tankog creva, je došlo do izlivanja crevnog sadržaja u abdomen i sledstvene apsorpcije istog.

 ZAKLJUČAK

Zbog toga, kod pacijenata kod kojih klinički i diferencijalno dijagnostički postoji dilema u dijagnostici, a u smislu formiranja ileusa, povišene vrednosti bilirubina bi mogle biti od velike pomoći u postavljanju dijagnoze i pravovremenog hirurškog lečenja. 

Le pancréas est une glande située dans la partie centrale de l'abdomen. Il entre en contact direct avec la grande majorité des organes abdominaux. Par sa face antérieure, il est en contact avec l'arrière de l'estomac. La tête du pancréas est enfouie dans la concavité du duodénum, et sa queue est en contact avec la rate. À l'arrière du pancréas, en contact direct, se trouvent de gros vaisseaux sanguins de la région, dont le début de la veine porte ; un peu plus en profondeur se trouve l’artère mésentérique supérieure, qui forme avec l'aorte une pince aorte-mésentérique, passant à travers la veine rénale gauche.

Image No1

Sur cette photo, on peut voir le pancréas, la rate, le duodénum et les principaux vaisseaux sanguins, ainsi que le canal cholédoque, vus de derrière.

Le pancréas est une glande endocrine et exocrine. Cela signifie que ses sécrétions sont libérées directement dans la circulation sanguine (endocrine) et aussi dans l’intestin (fonction exocrine). Le tissu pancréatique est constitué de plusieurs types de cellules, à savoir : 1. Les cellules alpha, qui sécrètent le glucagon, une hormone qui régule le taux de sucre dans le sang en cas de faible indice glycémique ; 2. Les cellules bêta, qui sécrètent l'insuline, une hormone qui a également un rôle de régulation, abaissant le niveau de sucre dans le sang ; 3. Les cellules D, qui sécrètent la somatostatine, une hormone qui agit sur la régulation de la sécrétion de l'insuline et du glucagon ; et 4. Les cellules PP, qui agissent également sur la sécrétion d'une hormone d'autorégulation.

Le pancréas est une partie du corps humain sans laquelle on ne peut pas vivre.

En raison de son emplacement, mais aussi de son anatomie complexe et de sa vascularisation, les interventions chirurgicales sur le pancréas appartiennent aux opérations les plus difficiles de la chirurgie abdominale. Les indications les plus courantes pour le traitement chirurgical du pancréas sont des tumeurs et des kystes du pancréas. Les tumeurs pancréatiques sont généralement malignes et sont localisées à la tête du pancréas. D’après le type histologique le plus fréquent, il s'agit d'un adénocarcinome. Ce type de tumeur est très dangereux, car lorsque les patients se présentent souvent avec un ictère et des démangeaisons, la tumeur a généralement déjà grandi au point de provoquer une obstruction au niveau de la papille duodénale majeure, où se jettent le contenu pancréatique et aussi le contenu de la bile.

Chez les patients dont la maladie est diagnostiquée à ce stade, la seule solution est la chirurgie. Cette opération est appelée pancréatectomie duodénale. J’ai délibérément séparé ces trois mots. Nous allons commencer par le premier. "Ectomie" signifie l’élimination. Le duodénum est le duodénum, et le pancréas est le pancréas. Ainsi, l'opération consiste à retirer le pancréas et le duodénum, avec la création en conséquence d'anastomoses, c’est-à-dire la jonction de l'estomac à l'intestin grêle, des voies biliaires dans l'intestin grêle et de la partie restante du pancréas à l'intestin grêle.

Le premier acte est l’ouverture abdominale, qui est habituellement réalisée selon Orr, un moyen d’ouverture en arc sous deux arcs costaux, qui se croisent dans la ligne médiane. Certains chirurgiens expérimentés, en fonction de la constitution du patient, appliquent aussi l’incision médiane verticale.

Après l'ouverture de l'abdomen et son exploration, on commence le déplacement des organes pour atteindre le pancréas. Le déplacement des organes adjacents est un terme très doux, car on utilise généralement des instruments tels que des ciseaux et le couteau électrocoagulant. Tout comme un mécanicien automobile a de nombreux éléments à enlever pour arriver là où il veut, les chirurgiens doivent également "déplacer" beaucoup de choses. On retire la vésicule biliaire de sa loge, l’artère cystique est ligaturée, et on sectionne le ductus cysticus. Puis, on abaisse le flanc droit du côlon afin d'atteindre le fond du duodénum. Lorsqu'on arrive au duodénum, on commence par identifier le duodénum, où l'on atteint la veine cave inférieure par le levage. Avec l'achèvement de la dissociation du duodénum, on s'approche de la face antérieure du pancréas, et à travers la bourse omentale, on rejoint le côté arrière de l'estomac. Ensuite, on effectue la dissection du ligament hépato-duodénal, où l'on doit identifier toutes ses structures. À cet endroit, il existe de nombreuses variations de l'arbre artériel, qui sont généralement accompagnées de variations des voies biliaires. On sectionne le canal hépatique commun et le traitement du patient commence. Ensuite, on aborde le pancréas par sa face inférieure, à travers le mésocolon transverse, où les chirurgiens lient et coupent souvent l'artère conique droite. Lorsque les conditions sont réunies, on sectionne le pancréas au niveau du corps, distalement au processus uncinatus.

Puis, on coupe l'estomac et, s’il est sectionné de manière à préserver le pylore, cette opération est appelée PPD (pylore préservant duodénopancréatectomie), sinon, l'opération fait référence à celle de Whipple. Ensuite, on réalise les anastomoses entre la partie restante du pancréas et le jéjunum, puis l'anastomose entre le canal hépatique commun et le jéjunum, et enfin l’adhésion de l'estomac au jéjunum. Après l'achèvement de la création des anastomoses, les drains sont placés dans l'abdomen du patient.

S'il n'y a pas de complications postopératoires, ces patients sortent de l'hôpital après 12 à 13 jours.

De telles opérations appartiennent à la chirurgie mutilante, elles durent longtemps et demeurent incertaines jusqu'à la fin. Cependant, j'ai assisté à un certain nombre de cas où ces procédures ont sauvé des vies et prolongé significativement la survie des patients.

Bild.1

Pancreatic surgery

The pancreas is a gland that is located in the central part of the stomach. It comes in direct contact with the vast majority of abdominal organs. Its front side comes into contact with the back of the stomach. The head of the pancreas is lodged within the concavity of the duodenum, and with its tail the pancreas comes into contact with the spleen. On the back of the pancreas, in direct contact, there are large blood vessels of the region, and this is the beginning of the portal vein and placed a little deeper is the superior mesenteric artery, which forms the aorto-mesenteric clamp with the aorta through which the left renal vein passes.  

sl.1

 In this photo can be seen the spleen, pancreas, duodenum and main blood vessels, as well as the common bile duct, seen from behind.

The pancreas is both an endocrine and exocrine gland. This means that it secretes its excreta directly into the bloodstream (endocrine), but also into the intestine (exocrine function). Pancreatic tissue consists of several cell types, namely: 1. The alpha cells, which secrete glucagon, a hormone that regulates the level of glucose in the blood in cases of low blood sugar (increases glucose in the blood), 2 Beta cells that secrete insulin, a hormone that also acts regulatory, lowering the level of glucose in the blood, 3. D cells which secrete somatostatin, a hormone which also regulates the secretion of insulin and glucagon and 4. PP cells, which also act self-regulatory on hormone secretion.

The pancreas is part of the human body without which a person can live.

Because of its location, but also its complicated anatomy and vascularization, surgery on the pancreas belong to the most difficult and biggest operations of abdominal surgery. The most common indications for surgical treatment of the pancreas are pancreatic tumors and cysts. Pancreatic tumors are usually malignant and localized on the head of the pancreas. The most common histological type is usually adenocarcinomas. This type of tumor is very insidious because when patients come to a doctor, usually because their skin becomes yellow and itchy, tumor has already grown quite big so that it causes obstruction on the major duodenal papilla level,  which the pancreatic, but also the bile content flows into.

For patients who are diagnosed with this disease, at this stage, the only solution is surgery. This operation is called Duodenopancreatectomy. I deliberately separated these three words. We will start with the last one. Ectomy means elimination. The duodenum is the first portion of the small intestine, from the stomach to the jejunum, and the pancreas is a gland inside the body, near the stomach. So it means the removal of the pancreas and duodenum with the consequent creation of anastomoses, or connecting the stomach to the small intestine, bile duct to the small intestine and the remaining part of the pancreas to the small intestine.

The first act is to open the abdomen, which is usually according to Orr method, which means performing a transverse incision beneath both costal arches which meet in the midline. Some experienced surgeons, depending on the constitution of the patient, use a vertical (midline) incision.

After opening the abdomen and its exploration, the moving of the organs starts in order to come to the pancreas. Moving of the adjacent organs is a very mild term, since usually used instruments are scissors and an electrocautery knife. Just as a car mechanic has to remove a lot in order to get where he wants, surgeons also have a lot to "move". The gall bladder is removed from its lodge, cystic artery is ligated, and cystic duct restrained. Then it is starts with lowering the right colic flexure in order to reach the bottom of the duodenal knee. When the duodenum is reached, starts the mobilization of the duodenum by Kocher’s maneuver, where the inferior vena cava is reached by lifting. With the completion of mobilization of duodenum by Kocher’s maneuver, the front of the pancreas is approached, over the bursa omentalis and back side of the stomach. After that dissection of the hepatoduodenal ligament is performed, where all structures in it must be identified. At this point there are many modifications of the arterial tree, which is usually accompanied by biliary modifications. The ductus hapaticus communis is cut and this is actually where the treatment of a patient begins. Then the pancreas is approached from its underside, through the transverse mesocolon, where surgeons often ligate and cut the right colic artery. When conditions are met the pancreas is cut at body’s level, distal to processus uncinatus.

Then the stomach is also cut, if it is cut in the way to preserve the pylorus, then this operation is called PPD (pylorus preserving duodenopancreatectomy), and if not, then it is the Whipple procedure. Then the anastomoses are created between the remaining part of the pancreas and the jejunum, and then the anastomosis between the ductus hepacticus communis and the jejunum, and finally connection of the stomach with the jejunum. Upon completion of the creation of the anastomoses, drains are placed in the patient’s abdomen.

If all goes well after the surgery, patients are discharged from the hospital after 12-13 days.

Such surgeries are mutilating surgeries; they are long-lasting and uncertain until the very end. However, I attended a number of cases, where these procedures saved and significantly prolonged people’s lives.

Bilirubin je žučni pigment koji nastaje raspadanjem dotrajalih eritrocita u slezini, kostnoj srži i jetri. Hemoglobin iz eritrocita se razlaže na HEM i GLOBIN. Globin je proteinski deo i on se kasnije razlaže na aminokiseline. Hem se daljom razgradnjom pod uticajem raznih enzima pretvara u nekonjugovani bilirubin. Na jednoj od ovih kaskada pretvaranja hema u bilirubin nastaje biliverdin, žučni pigment ptica.

Nekonjugovani (indirektni) bilirubin je liposolubilan, rastvorljiv u mastima, a ne vodi, te je stoga njegova ekskrecija putem bubrega nemoguća. Da bi se mogao izlučiti putem bubrega, potrebno je da se konvertuje u hidrosolubilan oblik bilirubina, a ovo se dešava u jetri. U jetri se nekonjugovani bilirubin veže za glukuronsku kiselinu u hepatocitima i nastaje konjugovani oblik bilirubina.

Konjugovani (direktni) bilirubin je hidrosolubilan, rastvorljiv u vodi, te stoga i ne toksičan. Putem žuči, konjugovani bilirubin stiže do creva, tankog i debelog, gde se pretvara u Urobilinogen, koji se kasnije u debelom crevu pod uticajem bakterija pretvara u Sterkobilinogen, te se izlučuje putem fecesa. Manji deo urobilinogena se putem portnog krvotoka vraća u jetru, a još manji deo se u formi urobilina izlučuje mokraćom.

 Žutica jeste žuta prebojenost kože nastala kao posledica nagomilavanja bilirubina u koži. Sve žutice možemo podeliti na prehepatične, intrahepatične i posthepatične. Prehepatičke žutice su sva ona stanja u kojima dolazi do prekomernog stvaranja bilirubina i sledstvene manje konjugacije bilirubina, kao što je slučaj sa hemoliznom anemijom u kojoj dominira nekonjugovana hiperbilirubinemija. Intrahepatičke žutice su sve one žutice kod kojih je problem u samom hepatocitu. Bilo da se radi o genetskim bolestima, i to Crigler Najara i Gilbertov sindrom kao nekonjugovane hiperbilirubinemije ili Dubin Johnsonov i Rotorov sindrom kao konjugovane hiperbilirubinemije ili se radi o oštećenju hepatocita u sklopu raznih hepatitisa ili difuzne ciroze jetre. Znači hiperbilirubinemija kod ovog tipa žutice može biti i konjugovanog i nekonjugovanog tipa i katkad je klinički teško razlikovati od posthepatične žutice. 

Posthepatična žutica je svaka žutica kod koje se uzrok nalazi izvan i distalno od jetre. Ovaj tip žutica najčešće je uzrokovan holedoholitijazom, prisustvom kamenaca u hlavnom žučnom vodu. Od ostalih uzroka se navode Mirizijev sindrom, primarni i sekundarni sklerozirajući holangitis, Klatskinov tumor, tumor srednjeg dela holedoha, tumor Vaterove papile, kao i tumori glave pankreasa. Bilo koji uzrok koji dovodi do delimične ili potpune opstrukcije oticanju žuči u crevo jsste uzrok posthepatične žutice. 

Sa hirurškog aspekta 90 % hirurških oboljenja su stanja koja dovode do posthepatične žutice. Sve opstrukcije žuči koje su permanentne kao što je slučaj u tumorskoj patologiji dovode u početku bolesti do konjugovane hiperbilirubinemije sa aholičnom stolicom, bilirubinurijom i pojavom tamne mokraće, kao i odsustvom urobilina u mokraći jer se isti ne stvara u crevima, pošto bilirubin ne može doći do creva, a usled mehaničke prepreke. Kod opstrukcije, npr.samo desne ili leve jetre dolazi do istostrane hipotrofije sa sledstvenom kontra lateralnom hipertrofijom, što može dovesti do odsustva hiperbilirubinemije.

Kod intermitentnih holedoholitijaza, u početku bolesti simptomi mogu biti slični ili isti kao kod tumorske patologije, međutim ukoliko se desi da se kamen odglavi, npr.iz papile ili propasira istu, simptomi će nestati, neće više biti hiperbilirubinemije, pojaviće se urobilin u mokraći, stolica neće biti aholična,...

Kod svake bezbolne posthepatične žutice, koja traje duže od deset dana, mora se posumnjati na karcinom glave pankreasa.

Stoga, diferencijalno dijagnostički gledano, ukoliko pacijent ima urobilina u mokraći i nema aholičnu stolicu, uzrok žutice nije posthepatičnog tipa. Da se zaključiti da diferencijalno dijagnostički nije teško postaviti dijagnozu, ukoliko je opstrukcija kompletna i permanentna, međutim ukoliko je opstrukcija intermitentna razlikovanje intrahepatičke i posthepatičke žutice nije lako.

Banović dr Boris 

Karnozin (beta alanil-l histidin) je dipeptid koga čine dve aminokiseline i to beta alanil i l histidin. Pronašao ga je 1900. godine Ruski naučnik Vladimir Sejgejevič Gulevič. Veliki broj istraživanja je posvećen karnozinu, i pronadjeni su neverovatni efekti kako kod laboratorijskih životinja tako i kod ljudi. 

Sama reč carnosine, u čijoj osnovi jeste reč carne, što u prevodu znači meso ili mesni, govori u prilog toga da ga dosta ima u mesu i mesnim preradjevinama. Karnozin se normalno stvara i sintetiše u ljudskom organizmu, ali njegovo stvaranje opada sa godinama, pa je razlika izmedju desetogodišnjaka i čoveka starog 70 godina u stvaranju karnozina, 63%. Sledeći problem je veoma kratko zadržavanje karnozina u ljudskom organizmu, jer je hidrosolubilan i brzo se troši. Veliki broj naučnih istraživanja je bio baš na ovu temu, da se na neki način sintetiše supstanca koja bi omogućila duži ostanak karnozina unutar ćelije. Dr Michael Kucera, Češki naučnik koji je svoj život posvetio mitohondrijalnoj medicini i istraživanju karnozina, takođe je bio obuzet pronalaženju ovog principa.

BIOHEMIJSKA SVOJSTVA KARNOZINA

Karnozin je supstanca veoma rastvorljiva u vodi, 1g karnozina se rastvori u svega 3,1ml vode pri temperaturi od 25 C.  

Mogućnost vezivanja za metalne jone je sledeće svojstvo karnozina. Pa tako nastali kompleksi sa bakrom ili cinkom su tema mnogobrojnih istraživanja. Japanski narod jeste veoma dugovečan, ali njihov glavni medicinski problem jesu bolesti želuca. Stoga su japanski naučnici pronašli veoma benefitan uticaj kompleksa cink karnozin kod osoba koje imaju čir na želucu i duodenumu.

Antioksidantna aktivnost karnozina je detektovana pre 35 godina. Od tad su uradjena mnogobrojna istraživanja koja govore u prilog antioksidantne funkcije karnozina.  Antioksidantno svojstvo karnozina sa peroksinitritima i hipohlornom kiselinom je reda veličine kao i vitamin C ili vitamin E. Potom se pominje i reakcija karnozina sa peroksil radikalima, a in vitro modeli su pokazali veći afinitet karnozina za bakar i cink nego gvožđe.

Kod laboratorijskih životinja  upotreba karnozina je takođe pokazala antioksidantno svojstvo, ali pojačanu enzimsku aktivnost, kako u fiziološkim uslovima, tako i kod laboratorijskih životinja kod kojih su prethodno indukovana oštećenja organa. Uloga karnozina da pospešuje uklanjanje aberantnih proteina je takođe detektovana. Druga bitna stavka koja govori za posredno povoljan uticaj karnozina na kardiovaskularni sistem je da pospešuje stvaranje NO - azotmonoksida.

METABOLIZAM KARNOZINA

Karnozin se normalno stvara u ljudskom organizmu pod dejstvom karnozin sintetaza. Za ovaj proces su neophodni beta alanil i l histidin, magnezijum i ATP.  Sinteza karnozina opada sa godinama. Nakon oralnog unosa karnozina u vidu recimo mesnih proizvoda karnozin se iz želuca transportuje do krvi, gde je inače neidentifikovan, najverovatnije je vezan za eritrocite. Potom se iz krvi pomoću oligopeptida transportuje do same ćelije. Nasuprot karnozinu stoje karnozinaze, enzimi odgovorni za njegovo razlaganje. Postoje dve vrste karnozinaza, one koje se nalaze u krvi i tkivne karnozinaze. One koje se nalaze u plazmi su mnogo potentnije. Podatak da se karnozin ne može detektovati u krvi, a kao ekskret u urinu može još uvek govori u prilog toga da je karnozin još uvek jedna velika nepoznanica za naučnike.

FIZIOLOŠKA ULOGA KARNOZINA

Karnozin je supstanca koja deluje na svim organskim nivoima.  Obzirom da se velika većina karnozina nalazi u mišićima, smatra se da su mišići i jedna vrsta depoa karnozina. Potom, karnozin na mišiće deluje kao ph pufer, povećavajući ph vrednost i čineći  mišiće baznijima nego dotad. Ova činjenica nam daje uvid da je karnozin, što je i naučno dokazano, odličan kao suplement kod fizički aktivnih ljudi, pogotovo sportista. Jedno istraživanje je pokazalo da karnozin u skeletnim mišićima može indukovati oslobađanje kalcijuma, a pojedinačno dati beta alanil i l histidin, ne.

U ljudskom mozgu je prisutna prevalenca homokarnozina, jedne od formi karnozina. Posebno bogat deo karnozinom u ljudskom mozgu su olfaktorni neuroni. Zbog svojih mnogobrojnih funkcija, karnozin deluje protektivno i na mozak.

Intravenski aplikovan karnozin, kod laboratorijskih životinja dovodi do prolaznog pada sistemskog pritiska u krvnim sudovima. Ovo ide u prilog toga što karnozin dovodi do stvaranja NO, snažnog vazodilatatora. Takođe, karnozin deluje tako što pospešuje srčanu kontraktilnost. 

Naravno, sve ovo gore navedeno, govori u prilog da bi karnozin, kao suplenent kod sportista, bio nezaobilazna komponenta svakog dana.  

KARNOZIN I BOLESTI

Na ovom mestu ću nabrojati neke bolesti kod kojih je suplementacija karnozimom dovela do poboljšanja:

1. Autizam

2. Parkinsonizam i epilepsija

3. Šizofrenija 

4. Katarakta

5. Poremećaji čula mirisa 

6. Stanja nakon infarkta mozga

7. Povišen krvni pritisak

8. Ateroskleroza

9. Stanja nakon infarkta srca

10. Oboljenja vena

11. Dijabetes 2 tipa

12. Povišene vrednosti masnoća u krvi 

13. Zarastanje rana

14. Ciroza jetre i alkoholizam 

Iz priloženog se vidi da je karnozin sveprisutni pomagač kod raznih sistemskih oboljenja. 

Dr Michael Kucera, češki naučnik je, nakon 15 godišnjeg istraživanja karnozina, pronašao formulu, koja omogućava duže zadržavanje karnozina unutar ćelije, nasuprot čistog karnozina. Taj suplement se zove Karnozin extra i dostupan je na našem tržištu. Kao rezultat svega su mnogobrojni zadovoljni korisnici, najviše sa decom koja imaju autizam ili neki drugi razvojni poremećaj. Međutim, u cilju unapređenja zdravlja i što dužeg odsustva bolesti na konto ovog preparata, neophodna su dalja, dobro osmišljena istraživanja kako fiziološka mahom kod sportista, tako i patofiziološka kod raznih oboljenja, sa što većim brojem ispitanika.

Sa poštovanjem,

Banović dr Boris 

Reference možete pronaći na strani http://m.physrev.physiology.org/content/93/4/1803.long 

 Cilj torakalne drenaže je evakuacija nefiziološkog sadržaja intrapleuralnog prostora. Torakalna drenaža predstavlja hirurški postupak u toku koga se pravi komunikacija intrapleuralnog prostora, u kome vlada negativan pritisak, i, spoljašnje sredine (aktivne ili podvodne pumpe),  posredstvom drena. Drenaža toraksa je u velikom broju slučajeva hitan hirurški postupak, koji spašava život pacijentu.

Indikacije za torakalnu drenažu su: -Pneumotoraks (spontani, traumatski i jatrogeni). Spontani pneumotoraks se najčešće viđa kod mlađih osoba gracilne građe, gde je količnik visine i širine grudnog koša, a samim tim i pluća, povećan u korist visine pluća. Kod ovih pacijenata su pritisci u vrhovima pluća povećani, koji dovode do pojave bula, vazdušastih mehurića, koji mogu spontano da prsnu i dovedu do pojave vazduha na mestu gde ga nema, a to je intrapleuralni prostor (prostor između visceralne i parijetalne pleure).

Posebna forma traumatskog pneumotoraksa je tenzioni pneumotoraks, u toku koga dolazi do povećavanja količine udahnutog vazduha u intrapleuralni prostor, bez da vazduh izlazi. Dolazi do zarobljavanja vazduha, i, enormnog povećanja pritiska na vitalne strukture koje se nalaze u grudnom košu (prvenstveno srce i veliki krvni sudovi). Ovo urgentno stanje se može završiti letalno, ukoliko pacijent ne dobije pravovremeno torakalnu drenažu.  

sl. 4

Na ovoj ilustraciji se vidi zarobljen vazduh, čija se količina svakim udahom povećava, a samim tim i pritisak u grudnom košu, što može biti smrtonosno, ukoliko se ne preduzmu mere drenaže.

Jatrogeni pneumotoraks se sreće u sklopu raznih dijagnostičkih procedura, kao što su bronhoskopija i razne transtorakalne punkcije, koje dovedu do pojeve pneumotoraksa. Takođe se rešava drenažom toraksa.

-Pleuralna efuzija (izliv)

Normalno se, u intrapleuralnom prostoru, nalazi manja količina tečnosti, koja je fiziološka, i koja se limfnim putem apsorbuje. Limfni sistem je u stanju da apsorbuje i prosledi 20 puta veću količinu tečnosti nego je normalno. Izliv u intrapleuralnom prostoru može biti serozan (hydrothorax), limfni (chylothorax), gnojan (pyothorax) i krvav (hemothorax). Najčešći uzrok izliva jesu kardijalna dekompenzacija i maligniteti (pluća, dojka,...).

 Drenaža toraksa se najčešće izvodi u sedećem položaju pacijenta. Pre svega se odredi strana drenaže, jer se može desiti drenaža kontra strane, koja nije obolela. Pacijent se postavi u sedeći položaj, sa rukom iznad glave uz pomoć tehničkog osoblja. Nakon aplikovanja dezinficijensa na kožu, odredi se mesto gde će se učiniti incizija kože. To mesto je 5. međurebarni prostor u srednjoj ili zadnjoj aksilarnoj liniji. Za orijentaciju se uzima bradavica dojke (mammila) kod muškaraca i žena sa manjim dojkama, kao mesto 5 rebra. Ispod se nalazi 5. međurebarni prostor, a iznad 4. mrp. Kod gojaznijih muškaraca i žena orijentir je angulus sterni, koje se lakše nađe kao izbočenje sternuma, gde se pripaja 2 rebro. Ispod 2. rebra je 2. međurebarni prostor, odakle počinje brojanje do petog.

 sl. 6

Na ovoj slici se vide prikazana rebra, 2. rebro koje se pripaja u visinu angulusa grudne kosti, kao i 2. međurebarni prostor ispod njega. Peti međurebarni prostor bi bio u visini mamile.

Nakon lokalizacije mesta, aplikuje se lokalni anestetik (lidokain ili marcain) i pripremi se instrumentarijum za drenažu. Incizija se izvodi u pravcu rebara, a otprilike u visini gornje ivice 6 rebra. Nakon incizije se može ući peanom i probiti pleura, ili odmah ući troakarom, te uvesti dren u grudni koš. Nakon uvođenja drena, isti se fiksira, te spoji na podvodnu drenažu. Po potrebi dren se može spojiti i na aktivnu pumpu. 

Na ovoj slici se vidi ulazak troakara po gornjoj ivici rebra, jer se vaskularni i nervni elementi rebra nalaze u sulcusu donje ivice, te se na taj način ne mogu povrediti.

 Kod izliva, ovo mesto drenaže se može pomeriti za jedan do dva međurebarna prostora na dole, pa bi onda mesto drenaže kod pleuralnih izliva bilo 6. ili 7. međurebarni prostor.

Banović dr Boris

Ovaj članak može biti nada i rešenje za upornu infekciju hlamidijom koja se nije uspešno lečila uobičajenom antibiotskom terapijom.

Naime, tražeći radove u cilju pomoći svom dragom prijatelju, naišao sam na jedan istraživački rad na Pubmedu, najmerodavnijem medicinskom sajtu, gde se objavljuju različita medicinska istraživanja. Pronašao sam rad koji govori o korisnom uticaju baicalina na hlamidiju. Potom sam malo istražio šta je baicalin i saznao da je to tip flavonoida. Takođe, odmah sam pročitao da je sastojak kineske biljke Huang-cin ili Scutellaria baicalensis, poznate i kao plava kapica. Nažalost, osim na Pubmedu nisam pronašao informacije da deluje na hlamidiju. Njegovo glavno delovanje je smanjenje napetosti mišića, a pronašao sam i da maligne ćelije podstiče na apoptozu (programiranu smrt).

Sve u svemu, reč je o izvanredno lekovitoj biljci.

Evo dva sajta koja se bave ovom temom:

- [Cri.cn - Plava kapica](http://serbian.cri.cn/341/2011/05/17/21s114319.htm)

- [HowStuffWorks - Zdravstvene koristi plave kapice](http://health.howstuffworks.com/wellness/natural-medicine/herbal-remedies/skullcap-herbal-remedies.htm)

Ukoliko negde pronađete čaj od plave kapice, javite se i proširite priču, naročito ako budete imali pozitivne komentare.

Još jedna biljka koja je itekako prisutna i na našem podneblju jeste korijander, odnosno njegovi listovi i semena. Listovi korijandera imaju, pre svega, antioksidativno dejstvo i pomažu eliminaciji teških metala koji, prema najnovijim istraživanjima, sprečavaju dejstvo antibiotika na samu hlamidiju.

Tokom antibiotske terapije, a protiv hlamidije, preporučljivo je uzimati list korijandera kao začin i dodatak jelima na svakodnevnoj bazi.

 Osim korišćenja biljaka kao što su baicalin i korijander, važno je voditi računa o opštem zdravlju, uključujući očuvanje imunološkog sistema kroz pravilnu ishranu, vežbanje i dovoljan unos tečnosti.

Ko radi čitav dan?!!! Srce

Ko radi čitav dan?!!! Mozak

Ko radi čitav dan?!!! Pluća

Ko radi čitav dan?!!! Jetra

Ko radi čitav dan?!!! Bubrezi

Ko radi čitav dan?!!! Želudac 

Ko radi čitav dan?!!! Creva

Ko radi čitav dan?!!! Žlezde

A ti? Ti si se uhvatio jedne stvari zbog koje ne možeš dalje.

Ko stoji?! Bara

Ko teče?! Reka

Za koga kuca srce i kad prestane? Za onog ko ide dalje. Idi dalje! Idi dalje! Idi dalje! IDI DALJE!!!

Ovaj članak je veoma bitan za sportiste, pa ako vam se dopadne, a iako ne preporučite ga sportistima, jer im može biti od velike pomoći.

Ishrana sportista je jedna jako velika tema, tako da ću na ovom mestu obraditi samo neke od najvažnijih stvari i osnovnih principa. Obradićemo temu koja je vezana za tempiranje obroka pre treninga i koje namirnice tada treba jesti. Potom ćemo obraditi i temu vezanu zakarnozin, dipeptid koji se sastoji iz dve aminokiseline, a koji je jako značajan u oporavku mišića, kao i u kojoj vrsti hrane ga ima najviše.

Krenućemo od karnozina. Karnozin je dipeptid, što znači da se sastoji iz dve aminokiseline, i to: L-histidina i beta-alanina. Karnozin je odgovoran za mnoštvo funkcija u organizmu, a što se tiče konkretno mišića, on pospešuje izbacivanje mlečne kiseline iz mišića i na taj način prvenstveno oporavlja mišiće od kiselosti i vraća ih u bazno stanje kada mogu opet da istrpe napore. Međutim, stvar nije baš toliko prosta. Da jeste svi bi krkali karnozin, i eto rezultata. Nasuprot karnozinu, u krvi stoje karnozinaze, enzimi koji ga razlažu, te sprečavaju da dođe do cilja. Pronašao sam jedan rad koji govori o prirodnoj selekciji. Ispitivanje je bilo na 235 sportista, gde je ustanovljeno da sportisti koji imaju najbolje performanse imaju prirodno niske vrednosti karnozinaza u krvi, te sledstveno veće koncentracije karnozina i njegovog neverovatnog učinka na svim nivoima organizma. Potom pronađem još jedan rad Japanskih lekara, koji su ustanovili da karnozin ima odlično dejstvo na želudačni čir. Onda dalje, nađem još jedan rad u kome su nakon 6 nedeljne primene karnozina nađene povišene vrednosti u mišićima, tako da ipak te karnozinaze (enzimi koji razlažu karnozin) nisu beskonašne u krvi, nego se i one troše. Pored dejstva na nivou mišića, karnozin deluje i antioksidativno, anti toksično, neuroprotektivno, uključujući poboljšanje na nivou svih čula,...(http://www.advances.am.wroc.pl/pdf/2013/22/5/739.pdf). Ovo je sajt sa velikim brojem informacija vezanim za karnozin.

Karnozina najviše ima u skeletnim mišićima. Što se tiče mesa ja sam pronašao da ga najviše ima u ćurećim batacima (histidina-859mg, alanina-1843mg na 100g mesa), što je super podatak. Ćureće meso je kud i kamo bolje od svinjskog, ali i od ostale većine mesa, jer u njemu ima dosta i polinezasićenih masnih kiselina, tako da uvođenjem ćurećeg, a izbacivanjem svinjskog mesa, činite sebi ogromnu uslugu. 

Potom, pronašao sam još jedan rad koji govori o koncentraciji karnozina u krvi, nakon unosa mesnog obroka bogatog u karnozinu. Već 15 minuta nakon unosa obroka, pojavljuju se najniže vrednosti karnozina u krvi. Svoje najviše vrednosti dostiže nakon 2,5 sata, da bi nakon 5,5 h skroz nestao, a zbog dejstva limitirajućih karnozinaza. Ovo je bio i ključni podatak zašto sam želeo da napišem ovaj članak.

Moj zaključak je sledeći. Obrok za vrhunske sportiste bi trebao da je 2h pre treninga, i trebao bi da bude proteinskog karaktera, baš zbog karnozina. Nikako sportista ne bi smeo da oseti nakon obroka prejedenost. 200g ćuretine sa nekoliko krompirića i parčetom hleba sa salatom bi bilo sasvim okej.

Naravno , ne sme se zaboraviti na velike količine vode, jer Corpora non agunt nisi soluta, odnosno unesene materije ne reaguju ako nisu rastvorene. 

Pankreas ili gušterača je žlezda koja se nalazi u centralnom delu stomaka. Dolazi u neposredni kontakt sa velikom većinom organa abdomena. Svojom prednjom stranom dolazi u kontakt sa zadnjom stranom želuca. Glava pankreasa je usađena u konkavitet dvanaestopalačnog creva, a svojim repom pankreas dolazi u kontakt sa slezinom. Na zadnjoj strani pankreasa u neposrednom kontaktu se nalaze veliki krvni sudovi tog regiona, a to je početak vene porte i malo dublje položena arterija mezenterika superior, koja sa aortom daje aortomezenterična klešta kroz koja prolazi leva renalna vena. 

   sl.1

Na ovoj slici se vide pankreas, slezina, duodenum i magistralni krvni sudovi, kao i duktus holedohus, gledano otpozadi.

Pankreas je žlezda i endokrina i egzokrina. To znači da svoje izlučevine luči direktno u krv (endokrino), ali i u crevo (egzokrina funkcija). Pankreasno tkivo se sastoji iz nekoliko tipova ćelija i to: 1. alfa ćelije, ćelije koje luče glukagon, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi u slučajevima niskih vrednosti šećera, 2. Beta ćelije koje luče insulin, hormon koji takođe regulatorno deluje, snižavajući nivo šećera u krvi, 3. D ćelije, koje luče somatostatin, hormon koji regulatorno deluje na lučenje insulina i glukagona i 4. PP ćelije, koji takođe deluje samoregulaciono na lučenje hormona.

Pankreas je deo ljudskog organizma bez koga se može živeti. 

Zbog svog položaja, ali i komplikovane anatomije i vaskularizacije, operacije na pankreasu spadaju u najteže i najveće operacije abdominalne hirurgije. Najčešće indikacije za operativno lečenje pankreasa su tumori i ciste pankreasa. Tumori pankreasa su najčešće maligni i lokalizovani su na glavi pankreasa. Po histološkom tipu najčešće se radi o adenokarcinomima. Ovaj tip tumora je veoma podmukao jer kada se pacijenti jave, najčešće zbog toga što su požuteli i imaju svrab, tumor je već poprilično narastao da vrši opstrukciju na nivou papile duodeni major, u koju se ulivaju i pankreasni, ali i žučni sadržaji.

Kod pacijenata kod kojih je dijagnostikovano ovo oboljenje u ovom stadijumu, jedino rešenje je operacija. Ova operacija se zove Duodenopankreatektomija. Namerno sam odvojio ove tri reči. Krenućemo od poslednje. Ektomija znači odstranjenje. Duodenum je dvanaestopalačno crevo i pankreas je gušterača. Znači odstranjenje gušterače i duodenuma sa sledstvenim kreiranjem anastomoza, odnosno spajanje želuca sa tankim crevom, žučnog voda sa tankim crevom i preostalog dela pankreasa sa tankim crevom.

Prvi akt operacije je otvaranje abdomena, koji je najčešće po Orru, a podrazumeva lučno otvaranje ispod oba rebarna luka, koji se sustiču u srednjoj liniji. Neki iskusni hirurzi, u zavisnosti od konstitucije pacijenta, primenjuju i srednji vertikalni rez. 

Nakon otvaranja stomaka i njegovog eksplorisanja, kreće se sa pomeranjem organa da bi se došlo do pankreasa. Pomeranje susednih organa je veoma blaga reč, jer su najčešće korišćeni instrumenti  makaze i elektrokauter nož. Kao što automehaničar mora štošta da skine da bi stigao tamo gde hoće, tako i hirurzi moraju štošta da "pomere". Isprepariše se žučna kesica iz lože, ligira se arterija cistika, a duktus cistikus zauzda. Potom se krene sa spuštanjem desne fleksure debelog creva, da bi se došlo do donjeg kolena duodenuma. Kada se dođe do duodenuma, kreće se sa koherizacijom duodenuma, gde se odizanjem dolazi do vene kave inferior. Sa završenom koherizacijom duodenuma, prilazi se prednjoj strani pankreasa, a preko burze omentalis i zadnje strane želuca. Potom se radi disekcija hepatoduodenalnog ligamenta, gde se moraju identifikovati sve strukture u njemu. Na ovom mestu postoji mnogo modifikacija arterijskog stabla, koji najčešće bude praćen i bilijarnim modifikacijama. Preseca se duktus hepatikus komunis i tu ustvari kreće lečenje pacijenta. Potom se pankreasu prilazi i sa njegove donje strane, a preko mezoa kolona transverzuma, gde hirurzi neretko ligiraju i presecaju desnu količnu arteriju. Kada se steknu uslovi preseca se i pankreas u nivou tela, a distalno od procesusa uncinatusa. 

Potom se preseca i želudac. Ukoliko se preseče tako da se sačuva pilorus, onda se ta operacija zove PPD (pilorus prezervirajuća duodenopankreatektomija), a ukoliko ne, onda je po Whipplu.  Potom se prave anastomoze i to između preostalog dela pankreasa sa jejunumom, a potom anastomoza između duktus hepatikus komunisa i jejunuma i na kraju spajanje želuca sa jejunumom. Po završetku kreiranja anastomoza, pacijentu se postave drenovi u abdomen. 

Ukoliko postoperativno sve ide kako treba ovi pacijenti bivaju otpušteni kući 12-13 dana.

Ovakve operacije su mutilantne operacije, dugo traju i neizvesne su do samog kraja. Međutim, prisustvovao sam velikom broju slučajeva, kojima su ove procedure spasile i značajno produžile život.

Postoji mnogo uzroka zbog kojih pacijenti bivaju podvrgnuti operaciji debelog creva. Sve ove operacije se mogu podeliti na hitne i planirane. Hitne operacije na debelom crevu su najčešće iznuđene operacije, jer uzrok hitnosti na debelom crevu je ili splet debelog creva ili njegovo prskanje i izlivanje fecesnog sadržaja i sledstvenog peritonitisa što predstavlja stanje opasno po život. Najčešći uzrok ileusa (spleta) debelog creva je maligni tumor, mada neretko to budu i priraslice od prethodnih operacija ili infekcija.

Svi tumori debelog creva se mogu podeliti na benigne, benigne sa malignim potencijalom i maligne tumore. Najčešća lokalizacija tumora debelog creva je na završnom delu debelog creva, odnosno na sigmoidnom kolonu. Svi tumori koji su veći od 2 cm, predstavljaju tumore sa malignim potencijalom, bez obzira ako su histološki benigni. Ovo se najčešće otkriva nakon javljanja pacijenta hirurgu sa simptomima ili pojave krvi i sluzi u stolici, ili zatvora stolice, ili promene u obliku samog fecesa. Nakon ovoga podatka hirurg je dužan nakon opšteg pregleda i digitorektalnog tušea, predložiti pacijentu da se uradi dodatna dijagnostika. Ova dijagnostika podrazumeva sledstvenu rektosigmoidoskopiju. Nakon ovog pregleda pacijentu se može predložiti da se uradi i irigografija sa dvojnim kontrastom. Nakon ovoga i najsigurnija endoskopska metoda je kolonoskopija, koja u pregled uključuje celo debelo crevo, sve do završetka tankog creva. Kažem da je superiorna endoskopska procedura, jer se pregledanjem samo završnog debelog creva (kod rektosigmoidoskopije) ne sme isključiti mogućnost postojanja neke promene na početnim partijama debelog creva, čak iako se pronađe promena na sigmoidnom kolonu.

Potom, ako se kolonoskopski detektuje neka promena na bilo kom delu debelog creva, uzima se biopsija i šalje na PH verifikaciju. Zatim, ukoliko dobijeni nalaz govori u prilog maligniteta, obavezno je uraditi dopunsku dijagnostiku u smislu dijagnostike proširenosti oboljenja. To podrazumeva CT abdomena i male karlice, RTG pluća, a po potrebi može se uraditi i CT grudnog koša i CT mozga.

Nakon toga ukoliko bolest nije uznapredovala, hirurg se odlučuje za hirurški zahvat na debelom crevu. U zavisnosti od lokalizacije tumora, hirurg uklanja oboleli segment debelog creva ili uklanja komplet debelo crevo, ukoliko se postavi takva indikacija. U zadnje vreme se preferira kreiranje anastomoza bez izvođenja creva na prednje bočni zid stomaka. 

Hirurski gledano, debelo crevo se moze podeliti, a zbog ame vaskularizacije na levi i desni kolon. Pa su tako glavne arterije kolona: Arterija ileokolika, arterija kolika dekstra, kolika medija, koje su ustvari grane arterije mezenterike superior, potom arterija kolika sinistra i arterije rektosigmoidnog dela, koje su grane donje mezentericne arterije.

 sl.1

Na ovoj slici se vidi arterijaska vaskularizacija debelog creva i rektuma. Drumondova arterija je arterija koja ide uz samu ivicu citave duzine debelog creva, a Riolanov luk je anastomoza izmedju srednje i leve kolicne arterije, ujedno anastomoza koja spaja gornju i donju mezentericnu arteriju.

Ukoliko je postoperativni tok uredan, pacijenti se otpuštaju kući sa preporukom da se jave na onkološku komisiju, koja predlaže dalje lečenje hemio ili radio terapijom. Kontrolni pregledi kod hirurga su u početku na 3 meseca, a kasnije na 6 itd.

Najbolju prognozu imaju bolesnici koji su se javili u početnom stadijumu bolesti, a najlošiju prognozu oni kod kojih je tumor ustvari doveo do spleta debelog creva. 

Ima to već i nekoliko godina. Bio sam mlad lekar na selu i kao većina mladih ljudi, ambiciozan i željan znanja i željan menjanja stvari na bolje. U početku svoje karijere, a i pre toga, obzirom da sam se aktivno bavio plivanjem, higijena ishrane mi je bila posebno zanimljiva grana medicine. Istraživao sam mnogo šta, a ponajviše sam se bio zaintersovao za koenzim Q10. Njegova posebnost se ogledala u tome da je neophodan za unutarćelijsko stvaranje energije u mitohondrijama. Vremenom istraživajući ovaj nazovi liposolubilan vitamin, pronađem jedan sajt koji  je u sebi imao tabelu namirnica sa količinama koenzima Q10 u 100g namirnice. Na prvom mestu je bilo svinjsko srce.

Ne zadugo posle tog saznanja mi je pala ideja na pamet. Kucura je malo mesto Vrbaške opštine u kojoj su se ljudi mahom bavili zemljoradnjom. Pored toga, u Kucuri su živeli, a i sad žive braća Ruskovski, izuzev pokojnog Slavomira, čoveka koji mi je dosta pomogao da izrealizujem svoju ideju. Oni su se pored ostalih poslova, imali i veliku mesaru. Jednoga dana sam otišao do Janka, Slavovg brata blizanca koji je bio zadužen za mesaru, i predložio mu da pokušamo da napravimo kobasicu od svinjskog srca. Njemu je to bila zanimljiva ideja. Jedino što je bilo ostalo na meni je bilo da pronađem instituciju koja radi merenje količine koenzima Q10 iz hrane. Verovali ili ne, krenuvši od Novog Sada, pozivajući skoro sve fakultete koji bi tu analizu mogli da rade, ne uspeh ništa. Kada sam već izgubio nadu da to u državi niko ne radi (isto kao što u državi Srbiji nema gde da se kupi luminescentna farba), pozvah VMA. Nakon preusmerenja poziva na odeljenje higijene ishrane, ubrzo sam dobio Pukovnika Maksimovića, i nakon mog pitanja, dobih pozitivan odgovor.

Obzirom da je ovo ispitivanje moralo da ide preko firme, Janko se složi da izfinansira ovaj moj projekat. Ne znam tačno koliko je koštalo, ali znam da nije bila jeftina analiza. U svinjskom srcu po internet podacima na 100 g srca ide oko 24 mg koenzima Q10. Rezultati kobasice od svinjskog srca su nakon 2 nedelje stigli i bili su malo je reći razočaravajući, svega 1,19 mg. Blago razočaran nekoliko meseci sam razmišljao gde je problem. Sinu mi ideja da je gubitak koenzima Q 10 bio uslovljen mlevenjem svinjskog srca, jer je koenzim Q 10 intracelularan. Otiđoh do Janka i zamolih ga da probamo još jednu analizu, ali da čitavo svinjsko srce usoli i da ga tako izanaliziramo. Malo je bio skeptičan, ali dobar čovek pristade. Jankov radnik Bojan, moj drugar je poslom baš nešto išao na VMA, te po drugi put ponesosmo svinjsko srce. Vratili smo se kod Janka, te Bojan donese da probamo na ovaj način pripremljeno svinjsko srce. Izvanrednog je ukusa, slično šunki, samo dosta zdravije.

Prođoše i te dve nedelje, i na više moje, ali i oduševljenje svih, stigoše rezultati. Bilo je 22,1 mg koenzima Q10 u ovako spremljenoj namirnici.

Obzirom da je koenzim Q10 liposolubilan, verovatno kuvanjem ne bi izgubio na svojoj količini. Tako da kuvano svinjsko srce bi bila malo zdravija, ali i malo neukusnija namirnica od dimljenog svinjskog srca. 

I eto, to je to, :)

**Članak o bolovima u gornjem delu stomaka**

Ovaj članak je posvećen svima onima koji su popili brojne lekove i obavili različita ispitivanja, uključujući razne laboratorijske analize, testove na Helicobacter Pylori, ultrazvuk abdomena, a čak i CT ili magnetnu rezonancu, te im ništa nije pronađeno, a oni i dalje osećaju probleme u vidu konstantnog ili povremenog bola u gornjem delu stomaka. 

Bol u gornjem delu stomaka može biti uzrokovan raznim faktorima, ali ako su svi uzroci isključeni savremenom medicinom, vredi istražiti razloge bola vezane za razliku pritisaka unutar stomaka. Stomak, ili abdomen, je zatvoren prostor u kome vlada relativno konstantan pritisak. Ovaj pritisak može varirati u zavisnosti od fizioloških stanja, kao što su fizički napor ili trudnoća.

Abdomen možemo zamisliti kao jaje spljošteno sprijeda i pozadi, sa širom stranom okrenutom nagore. Gornji pol ovog jajeta odgovara dijafragmi, mišićnoj opni koja odvaja grudni koš od abdomena, dok zadnji zid abdomena čine tela pršljenova i mišići. Donji deo abdomena je blago sužen, a tu se nalazi prelaz u malu karlicu. Prednjo-bočni zid stomaka čini pet pari mišića obavijenih svojim i međusobnim opnama. Ti mišići imaju više funkcija, uključujući održavanje tela u uspravnom stavu, održavanje pritiska u stomaku i omogućavanje pražnjenja sadržaja želuca u tanko crevo ili prilikom defekacije.

Fizička neaktivnost predstavlja jedan od najvažnijih promenljivih uzroka gotovo svih masovnih nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularne bolesti koje nisu genetski uslovljene, šećernu bolest tipa 2, te razne bolesti uslovljene nepravilnom ishranom i povećanim indeksom telesne mase (BMI).

U užem smislu, fizička neaktivnost podrazumeva neaktivnost stomačne muskulature, budući da se tokom dana najviše koriste mišići nogu i ruku. Ako ta neaktivnost traje duže vreme, kao što je slučaj kod poslova koji se obavljaju iz fotelje (npr. za administrativne radnike), može doći do delimične atrofije muskulature abdomena. Kao posledica ovakvog stanja, dolazi do sniženja abdominalnog pritiska, što može rezultirati spuštanjem organa stomaka, prvenstveno želuca. Ovo stanje, poznato kao ptoza želuca, može izazvati bolove koji ne prolaze uz konvencionalne lekove kao što su ranisane, kontroloke, omeprazol, famotidin, ili slični preparati.

Umesto lekova, preporučuje se pokušati sa vežbama. Preporučuje se da tokom 14 dana svakodnevno radite trbušnjake i leđnjake. Počnite sa 50 trbušnjaka i 50 leđnjaka dnevno, raspoređenih u 5-10 serija, u zavisnosti od vaše trenutne fizičke kondicije.

Nema potrebe da se plašite ovog pristupa – nećete ništa izgubiti, a mogli biste mnogo dobiti. Probajte!

Paracelzus je govorio i pisao da su sve supstance otrovi — samo je količina ta koja ih čini lekovitim ili toksičnim. Ova definicija se komplikuje činjenicom da jedna te ista supstanca može biti i hrana, i lek, i otrov. Kada se ovo navodi, medicinski gledano, prvenstveno se misli na mikroelemente, poput gvožđa, joda, kalcijuma, kalijuma, itd. Na kraju, možemo zaključiti da je prekomeran unos bilo čega, pa makar to bio i lek ili hrana, zapravo otrovno za organizam.

Ljudski organizam poseduje savršen sklad, pre svega na atomskom, molekularnom i ćelijskom nivou. Kada dođe do poremećaja tog sklada, organizam se bori svim silama da povrati harmoniju. Ako ne uspe, bilo zbog velike promene ili duže izloženosti nečemu nepogodnom, organizam se razboljeva i zahteva mirovanje, a u današnje vreme i primenu lekova. Do bolesti dolazi kada u organizmu postoji štetni supstrat koji se ne može eliminisati iz organizma uprkos svim odbrambenim snagama. Svi štetni supstrati se mogu podeliti na one koji dospevaju spolja i na one koje se u organizmu stvaraju. Prva grupa obuhvata mikroorganizme (bakterije, viruse, gljive) i načine ishrane (prekomerna ishrana i posledična gojaznost), kao i štetne posledice pušenja i zloupotrebe alkohola. Druga grupa obuhvata razne vrste prekomerno lučenih hormona.

U fiziološkom smislu, tokom fizičkog napora dolazi do stvaranja štetnih supstanci u organizmu (npr. mlečna kiselina), koje se mogu anulirati mirovanjem i adekvatnim unosom hrane i vode. Nepravilna ishrana, zloupotreba duvana i alkohola dovode do stvaranja depoa masnoće, što može biti pogubno za kardiovaskularni sistem. Čovek bez hrane može izdržati dosta dugo, ali bez vode samo tri dana. Neophodno je unositi barem 2 litra vode dnevno, pretežno u obliku čiste vode, uz moguće dodatke čajeva. 

Kako voda čini oko 2/3 naše planete, tako i približno 70% ljudskog organizma čini voda. Ova tečnost je ključna za održavanje ravnoteže unutar tela, doprinosi eliminaciji toksina i pomaže u optimalnom funkcionisanju svih organa. Različita tkiva imaju različite procente vode — na primer, pluća sadrže oko 90% vode, dok je u masnom tkivu ta količina samo 10%. Zbog toga gojazne osobe često imaju ispod 50% telesne vode. 

Pored fizioloških prednosti, voda takođe igra ulogu u emocionalnom blagostanju. Naše raspoloženje može uticati na strukturu vode. Istraživanja su pokazala da pozitivne emocije mogu oblikovati lepe kristalne forme vode, dok negativne emocije mogu dovesti do neurednih i nesimetričnih struktura. Ove informacije nas podsećaju na važnost emocionalne stabilnosti i pozitivnog razmišljanja, što može doprineti ne samo našem zdravlju, već i kvalitetu vode koju konzumiramo.

Jedna od metoda za poboljšanje zdravlja je aerobni trening tri puta nedeljno, što takođe dovodi do smanjenja masnih naslaga i povećava nivo energije. 

Svi ovi koraci doprinose zdravijem životu — smanjenjem mogućnosti pojave bolesti, gubitkom viška kilograma, lepšim fizičkim izgledom i povećanjem samopouzdanja. Kroz pravilnu hidrataciju i zdrav način života, možemo poboljšati kvalitet svog života i živeti kvalitetnije.

Dr B. Banović

Vražije jezero-testiranje ljudskog organizma

Nakon istrpljene ujakove kritike, koja nam je, u našim neiskusnim očima izgledala smešna, Mijat sede za kompjuter, te uključi muziku na njemu, muziku koja je doticala boemske delove moje duše. To veče uživasmo do sitnih sati, popivši 2l belog Podgoričkog suvog vina, koje je moram priznati izvanrednog kvaliteta. Pravili smo jači špricer.

Noć je prošla prilično mirno, ali me u pola noći probudi žeđ, iako sam nasilu popio više od 1 litra vode. Mijat je spavao bez buđenja. Naspavasmo se obojica, te ujutru lagano i sa osmehom ustasmo. Sve je išlo lagano, iako sam ja imao neki pritisak da bih nešto trebao da radim, možda da zamesim hleb, da idem po vodu, ili šta slično. Međutim, Mijat je kulirao, što delimično pređe i na mene. Rešismo da ovog dana odemo na Vražije jezero i da snimimo dve vrhunske reklame, a za nama bitne svetske brendove. Ta dva brenda koja su bila meta reklame su: Merrell, brend koji je najčešće povezivan za obuću. Što se mene tiče, Merrell je jedan od najjačih svetskih brendova, jer imam 7 godina stare čizme, koje su kao nove i po izgledu, a i po funkcionalnosti. A drugi brend koji je odabrao moj brat Mijat je naravno Marlboro. Ručasmo Carnexova jela, te polako počesmo da se spremamo. Natrpasmo u rančeve tople robe, dobro se obukosmo, te uz međusobni smešak krenusmo, negde oko12:30h. Ujak je već bio pored štale i naveliko radio, bio nam je na putu. Rekosmo mu da idemo na Srndaljicu po vodu, a on otpozdravi. Nismo mu smeli reci, a nismo ni hteli da mu kažemo za naše stvarne planove, koji nisu imali nikakve veze sa Srndaljicom, ali sa vodom definitivno jesu.

Vreme je bilo sunčano, dok je lagano provejavao sitan sneg. Kako izađosmo iz okoline koliba, iz te lagane uvaline, poduva južni vetar, te nam naredi da stavimo kape i da se malo bolje uvučemo u svoje jakne. U jednom momentu se uplaših za obojicu, ali Bogami više za Mijata, jer sam, iako je bio punoletan, osećao veliku dozu odgovornosti za njega. Rekoh mu da je stvarno suludo, u ovo doba godine, okupati se u ledenom jezeru i onda onako mokar, po ovakvom vremenu, pola sata ići do koliba i možda se smrznuti. Ali, džaba mi sve, kad je to bio naš dogovor i trudio sam se da o tome i ne razmišljam. Prođosmo Riblje jezero, dok sam usput napravio nekoliko fotografija. Stigosmo na naše odredište, stigosmo na mesto stresa, stigosmo na mesto gde treba sprovesti u delo ne baš uobičajenu ideju, stigosmo na Vražije jezero. Na obali Vražijeg jezera postoji jedna manja brvnara, koja je, vidi se, novijeg datuma izgradnje. Priđosmo do nje, pomislivši da nije možda otvorena, ali se prevarismo. Međutim, imala je jednu terasicu dimenzija oko metar sa dva, te nam taj deo barakice dobro dođe za skidanje, presvlačenje i ostavljanje robe.

Rekoh Mijatu da ćemo malo sačekati, jer osećam da mi se hrana još nije svarila koju pojedosmo pre oko sat vremena. Tako i učinismo. Nakon izvesnog vremena pokazah Mijatu kako da rukovodi kamerom na mom telefonu, te mu rekoh da je uključi. Počeo sam sa skidanjem robe sa sebe do gole kože, osim bokserica i naravno Merrell čizama. Istovremeno sam na Engleskom jeziku, pojasnio budućoj publici, šta se spremam i spremamo da uradimo. Nakon kraćeg predstavljanja sebe i Mijata, kao i našeg ekstremnog plana, rekoh nešto i o datumu kao i lokaciji. Kada sam bio spreman za reklamu, rekoh Mijatu: “AJMO!“. Dođoh do jezera, dobro isprskah skoro sve delove tela, ali pre svega najbitnije, zadnji deo vrata i grudi, te krenuh. Lagano sam ulazio u ledeno jezero, lomeći led rukama ispred sebe. Osećao sam kako led brije moje potkolenice, te dođoh do dubine gde sam mogao da se bućnem do glave. To i učinih, te krenuh prema Mijatu. Izgovorih reči, koje su trebale biti reklama: „It is cold, yeah, it is very cold, but I dont feel it, because, ............ I have 7 years old Merrell“. Mijat se spusti do čizama te usnimi marku. Otiđoh do terasice, te munjevito brzo krenuh da se oblačim (http://www.youtube.com/watch?v=1U8_ERwDAQk). Pre svega skinuh Merrell čizme, koje su bile pune vode i setih se da u njima treba doći do koliba, ali malo posle o tome.

Krenu Mijat da se skida, a ja uzeh njegove čizme dok ne završimo snimanje. Pomerih se malo u desno i kako malo energičnije spustih nogu, noga sa sve čizmom mi propade između dve daske, i ni makac. Probam da je iščupam nagore, ali me jako zabole u desnom skočnom zglobu. Mijat se saže da iščupa dasku, ali me jako zabole, te rekoh da me boli. On stade. U tom momentu osetih ogromnu bespomoćnost, kao uhvaćena zver u zamci. Sagoh se dole, te bližu dasku ščepah sa obe ruke i uprkos bolu iščupah je, na obostrano olakšanje. Uzeh kameru, mnogo srećnije, nego pre par momenata, te je uključih.

 Skinu se Mijat, metnu naočare na glavu, te kao pravi ratnik, sa svojih 19 godina krenu ka ledenom jezeru. Rekoh mu da se pokvasi, bojao sam se veoma. Krenu Mijat, kao kakav iskusan Rus, lagano da se kreće ka dubini gde se može bućnuti. To i učini,... Kako se ustao, uplaših se kao skoro nikad. Poče ubrzano da diše, što je bilo u granicama normale, ali svejedno je bio strašan prizor, bojao sam se da ta normala ne pređe u nepovrat. Ali, brzo se momčina povrati, te krenusmo da odradimo i njegovu Marlboro reklamu. Dođosmo do terasice, te ja spustih kameru ka Marlboro cigaretama. Mijat ih otvori, te poslednju cigaretu iz paklice stavi u usta, a upaljač malo osuši. U tom momentu granu sunce, odjednom, kao kad se nenadano desi lepa stvar. Mijat je uživao u suncu, ali ne uspe da upali cigaretu. Agonija je trajala sigurno dva minuta. Malo upaljač, malo šibice, ali ništa. Rekoh mu: „ Daj jednu“. Izvukoh jednu, te Mijat upali svoju reklamu. Prozbori par svojih reči koje je smislio za reklamu. Bilo je izvanredno, apsolutno neprocenjivo (http://www.youtube.com/watch?v=gWHLfHbSPKw). Sve je bilo super i sve se završilo super, osim,....

Sada je trebalo navući svoj 7 godina star vodom natopljeni Merrell na dvoje suvih čarapa, od kojih su jedne bile vunene. To i učinih, prvo desna. Čim je metoh, osetih vodu po nozi. Sledi druga čizma, takođe ista priča. Rekoh Mijatu da ovo nije dobro, jer je napolju hladno, a imamo sigurno pola sata do koliba. Krenusmo da trčimo. Prste levog stopala u jednom momentu ne osetih, te se uplaših, ali nastavljamo trčanje. Kad se umorih, stasmo, te kao da mi se povratio osećaj u prstima. Bi mi lakše. Nastavljamo da trčimo, kad Mijat reče da napravimo pauzu, te da mi on da njegove vunene čarape, jer njemu nije hladno, a ja bih mogao izgubiti prst ili možda prste. Rekoh mu da je sada malo bolje, ali kada dođosmo do Gogove kuće, sedosmo na terasu, te izvršismo spasonosnu transakciju. Sunce zasja, ali mu jug dade kontru. Pođosmo polako ka kolibama, odnosno ne polako, ali bez trčanja.

Dođosmo do štale, te nas ujak presrete žedan. Dajte vode, reče nam, a mi rekosmo da vode nema. Nasta manja prepirka, ali odosmo u kolibe da mesimo i pečemo hleb.

Gladovanje 2 (Lepota i surovost snežne oluje)

Kod ujaka stigoh u petak veče, 07.02.2014. Put mi je bio isuviše naporan, pre svega jer je trajao oko 11 sati u ne baš udobnom autobusu, „nepoznatog prevoznika“. A sa druge strane taj dan sam krenuo sa gladovanjem. Poslednji obrok mi je bio pred sam put, oko 05h ujutru. Put mi je bio dosta naporan praćen glavoboljom. Stigoh u Žabljak, negde oko 17h. Po dogovoru me je trebao sačekati ujakov prijatelj, koga nije bilo, te ga napolju sačekah desetak minuta. Prepoznah ga po njegovoj „ladi“ i srdačnom osmehu, koga možeš dobiti samo od ljudi koji nisu toliko urbanizovani. 14 km do ujaka je prošlo većinom u ćutanju zbog moje glavobolje, ali ne tolike da nisam kulturno upitao čoveka za zdravlje i zdravlje njegovih bližnjih. Prođosmo pored njegove kuće gde mu dvoje dece mahnuše izdaljine. Ubrzo mu se potom začuo telefon, te on reče da su oni. Upitah ga za unuke, a on reče da su mu to deca. Glava me još više zabole. Stigosmo kod ujakovih koliba, gde sam kao i uvek srdačno dočekan, jakim zagrljajem i osmehom deteta. Tu je bio i ujakov najmlađi sin Mijat, koji je nasledio ujakovu srdačnost, dopunjenu posebnim smislom za gostoprimstvo i domaćinstvo. Taj momčić kada se rodio bila je ne tako davna 1994. godina 16. dana maja meseca. Taj dan je bio posebno veseo, sećam se, bio sam momčić. Kuća je bila puna ljudi, komšija, rodbine, raznih gostiju, prijatelja, a možda i neprijatelja. Bio je veoma poseban dan. Ovaj dan je za mene bio poseban, jer se na taj dan desio divan gest prijateljstva i ljubavi između mog dede Kuzmana i mog ujaka. Tu priču ljubavi i poštovanja prvi put sam čuo pre par dana od ujaka. Moj deda je tada sa svojih skoro 80. godina sa mojom babom, koja je nosila tortu u rukama, ušao u ujakovu kuću noseći dva puna džaka živine, što bi stari rekli živoga, da i dete bude živo i zdravo. Ušavši u kuću otvori džakove, te neparan broj kokošaka iskočiše zajedno sa petlom u kuću punu ljudi, gostiju, svih,...

 Ljubav se širi rečima, sa kolena na koleno i osećajem kojim znaš da je to to.

 Kako uđoh u kolibu, ugledah pun sto svega, a prvo mi zapade za oko sveže ispečen domaći hleb. Padoh na iskušenju i najedoh se svega, te zalih čašom crnog vina. Ubrzo mi se smuči, te izađoh napolje da povratim. To i učinih. Vratih se unutra. Glavobolja je minula, i ubrzo sam otišao na spavanje. Spavao sam predivno, čini mi se da tako lepo nisam spavao zadnje dve godine. Stresan posao, ne baš sjajni, bolje rečeno narušeni međuljudski odnosi su doprineli da to bude tako. Ali valjda i subdbina, ko će ga znati. Naspavavši se ustah, te poželeh dobro jutro mojim dragim Tmušićima. Srdaćno me otpozdraviše, a ujak me upita da li ću nešto popiti, kafu ili šta drugo. Odgovorih da počinjem sa gladovanjem, a on se složi sa tim. Prvi dan je prošao relativno dobro, čak mi je i puls za razliku od prošlog puta gladovanja bio oko 60, nasuprot 90. Pričao sam sa Mijatom dugo sa uživanjem. Delovalo mi je kao da razume šta pričam i kao da želi da prihvati to. Prijalo mi je. To veče spavao sam dosta loše, jedanput se budio. Drugi dan je bio takođe dosta težak, praćen dosta ružnim razmišljanjima i preteranom željom za hranom. Međutim izdražah, te prođe i drugi dan. Treći dan je bio najgori ikada. Pored ružnog vremena, čini mi se da su misli bile 100 puta gore od vremena. Vetar je toliko duvao, da sam mislio da će oduvati kolibu kao u priči ili crtanom „Čarobnjak iz Oza“. Taj dan nisam mogao ni da pričam ili nisam želeo ili i jedno i drugo pomalo. Vidno sam bio loše. Puls mi je skočio preko 100. Došla je noć, ranije sam otišao da legnem, vrteo se u krevetu. Kako sam pomerio glavu na drugu stranu, zatvorenih očiju ugledah, ako se to tako može reći, trepćuću svetlost, koja je bila zaista veoma jaka. Kao bandera ispred kuće u Sivč Jovgena, gde sam sa svojim kumom, Pejin Dejanom, provodio jedne od najlepših momenata u životu. Prvi put otvorih oči, te svetlost prestade. Sledeći put otvorih oči, ali i dalje je bila prisutna trepćuća svetlost. Nisam se uplašio, ali sam bio veoma loše. Izmerih puls, koji je bio oko 117. Shvatih da situacija nije sjajna. Sve se ovo može medicinski opravdati visinskim šokom praćenim gladovanjem. Vetar snažno fijuče, glavobolja, želudačna kiselina, i Misli, koje su najgore od svega. Ne prođe malo, te osetih zubobolju. Siđoh se dole da operem zube, te opravši zube, iz nekog zubnog džepa izađe komad hrane i ja se jako iznervirah. Vratih se u krevet, a svi simptomi se još više pojačaše, trepćuće svetlo, glavobolja, zubobolja, tahikardija, Misli. Misli, ne daj ti Bože. Razmislih nekoliko minuta i rekoh to je to. Siđoh dole niz uzane, male stepenice, te zavukoh ruku u vreću gde je bio hleb. Stavih parče leba u usta, a Mijat se nasmeja, devetnaestogodišnji bećar i reče:“Ma naravno Boki, kakvo bre gladovanje,...“ Sedosmo za sto, on privuče stolicu, a ja sam jeo hleba i soli kao najlepši obrok koji postoji na svetu. Počeh da pričam, što mi i Mijat reče da je drugačije u odnosu na zadnja dva dana. Uživali smo narednih dva sata obojica u priči, pretežno mojoj, euforičnoj. Sutradan je sve bilo lako, ujak mi je opravdano klimnuo glavom, jer nije lako gledati spremanje i degustaciju hrane od strane drugih i gladovati. Vreme je taj dan bilo predivno. Sunce, blagi vetrić, sneg se skoro sav otopio. Šalili smo se da je to zato što sam prestao da gladujem. Taj dan sam malo fizički pomogao ujaku i Mijatu, prokopavši deo zemljišta namenjenog za štalu i „poslovni prostor“ kako kaže ujak, za 30 zdravorasnih grla (krava). Rekoh Mijatu da je to poslednji put da gladujem, ali vrlo verovatno u afektu,... Nisam uopše šetao za razliku od prošlog gladovanja, ali taj dan se umorih, ne previše, ali ne i premalo. Sledeći dan je počeo uobičajenim aktivnostima kao i dotad. Skuvan je čaj od prirodnog kantariona i petrovca, retko poznate lekovite biljke, koji je prethodnu noć ostavljen da ostoji u vodi sa izvora, poznatom kao izvor Srndaljica. Tako odstajao vrhunski napitak je proključao sekund, te je ostavljen da odstoji. Malo zašećeren ovaj čaj je bio vrhunski napitak za početi dan. Popih ga oko pola litre, te doručkovah. Mijat i ja se razmišljasmo da odemo do Bagića, čoveka već pomenutog u prethodnom tekstu o gladovanju. Vreme se jako mutilo, te u momentu odustasmo i ostavimo posetu za sutra. Međutim, ujak nas nekako natera, rekavši da pođemo do Bagića (Dedeića), jer je vreme krenulo da se „kao“ popravlja. Pojavi se neka energija u Mijatu i meni, kao buđenje nečeg što se ranije već budilo, nečeg što je bilo u mom ujaku i dedi Kuzmanu, nečeg što se pojavljivalo između ljudi dve rase, dve različite krvi, a opet, veoma slične krvi iste energije. Obukosmo se, ne previše, jer napolju nije bilo hladno, a i ujak nam reče da ne preteramo,... čovek sa iskustvom. Tako i učinismo, ja ne obukoh skafander, nego samo deblju trenerku, a gore se dobro obukoh, ponesoh kapu. Mijat se obuče veoma skromno, ponese i kapu, ali je ne voli. Ujak nam reče da obavezno idemo putem i da se ne pravimo važni tražeći prečice. U startu ga ne poslušasmo: ja, jer mi stres prija, a Mijat, jer je slična krv. Pođosmo kontra stranom, preko brda. U momentu izlaska iz kuće sneg stade, te nam dade vetar u leđa. Pređosmo brdo, koje smo uz napor i nedostatak vazduha savladali. Ugledasmo put koji nam je bio cilj u ovom manjem poduhvatu. Međutim ispred nas je bila jedna velika bara koju je trebalo na najužem delu preskočiti. Okrećao sam se svakih pet do deset minuta da pronađem orijentire. To mi ostade još iz vojske (63.Padobranska Brigada), gde smo učili važnost orijentira u kretanju po nepoznatom prostoru. Poslednjim okretanjem ugledah jednu jelu veoma čudnog izgleda, te rekoh:“ Orijentir nam je ona ružna jela“. Nastavismo, te dođosmo do bare. Sa visine gledano najuži prelaz je izgledao veoma lako, mađutim, kada dođosmo, videh da je najuži promer dužine oko 3m. Priđoh da vidim gde mogu da stanem nogom, a da se ne skliznem. Zaleteh se, odrazih se iz sve snage, te jedva preskočih, zakačivši ivicu, te osetih slabo vlagu na nogama, uprkos 7 godina starom „Merellu“. Cipele o kojima će se tek čuti.(*) Mijat se zalete, te kao od šale prelete preko bare, skoro pola metra preko ivice. Nije mu džabe najstariji brat skakao iz mesta 2,95m na takmičenju u Njegovuđu zauzevši 3. mesto. Dođosmo do puta, a tada je sve bilo lakše. Pratili smo put i pričali. Pričao sam Mijatu o bazalnom metabolizmu (BM) i o PAL (nivou fizičke aktivnosti). Pomenuh mu da je brdsko šetanje i planinarenje jedna od aktivnosti koja spada u najteže, sa najvećim nivoom fizičke aktivnosti. Stigosmo do skretanja kod Bagića, međutim produžismo napred do Njegovuđa. Usput sam napravio nekoliko fotografija divlje, neizvesne, ali i divne prirode. Sa leve strane prođosmo pored divne kuće, verovatno pravljene rukom umetnika. Dalje sa leve strane je bila škola, koja mi je delovala da nije u funkciji. Sa desne strane je bila poljana koja je nekad, za vreme Tita, verovali ili ne, bila aerodrom. Produžismo napred, te ugledasmo ženu kako izlazi iz radnje, i kad nas ugleda, upita nas da li ćemo kod nje, a mi otpozdravismo. Uđosmo u radnju, te promenismo par lepih reči, pa kupismo raznih stvari, a najpotrebnije bejahu vina, belo (Podgoričko) i crno (Rubinovo za ujaka). Krenusmo nazad, te Mijat predloži da svratimo u kafanu „Šaransko oko“ da popijemo piće. Uđosmo, upoznasmo se sa dve konobarice i jednim gostom, popismo piće, te krenusmo nazad ka Bagiću. Kad izađosmo, videsmo krupne pahulje snega, koje su odavale lepotu i konstantnost, nešto što bi svaki smrtnik na zemlji rođeni poželeo da zadrži samo za sebe, čak i oni koji su najuzvišeniji. Ali, kanda nije poenta u prisvajanju, nego u posmatranju. Tako da obojica posmatrasmo i uživasmo. Dođosmo do skretanja kod Bagića, te skrenusmo, popesmo se do kompleksa građevina, od kojih videsmo poznatu kuću, kojoj priđosmo, te zakucasmo. Otvorismo vrata pre odgovora, a na vratima nas sačeka jedna od najmilijih žena koje sretoh u životu, Stanimirka Dedeić, Stana sa kojom se triput, po Srpski poljubih. Bila je u marami, karakterističnih mirnih, ali energičnih pokreta, malo pogurenih leđa. Kako uđosmo u glavnu sobu ugledah lice koje se ne može zaboraviti, sve i da hoćeš, lice domaćina zvanog Bagić. Srdačno se nasmeja, te nas energično uvuče u sobu. Sledi uživanje nekoliko bića, nas četvoro u raznim pričama. Žalili su mi se na svoje zdravstvene probleme, što sam ja veoma nežno i pomno saslušao i na kraju utešio, jer lekari ako ništa drugo trebaju da znaju da uteše (toga nema u Hipokratovoj zakletvi, ali to čuh od jedne posebne žene, „profesora“-RKatarine). Bismo ugošćeni kao kraljevi, od početka do kraja. Provirih kroz prozor, kad ugledah kako sneg jače pada, a u ovim krajevima je poznata neizvesnost. Od juga do severa tanka je granica i mala razdaljina, jer ako se jug pretvori u sever, što se tiče vetra, čovek se smrzne očas posla. Rekoh Mijatu da je vreme da krenemo, a Bagić nas domaćinski odvraćaše. Mi se polakomismo, te ostasmo „još malo“. Zazvoni telefon, ujak se oglasi i reče nam da krenemo, ali da obavezno idemo putem, i nikako, nikako drugačije. Krenusmo,...

Već je bilo 17:30h i mrak je počeo da preuzima vlast nad svetlošću. Sneg je padao predivno, dok smo uživali u svakom pokretu, svakoj pahulji, svakoj slici koja se u oku javila. Kao dva derana, derana dva iz ravnice, zvane Vojvodina. Sa leve strane je bila ogromna šuma, u kojoj je bilo vukova i medveda, ali nemasmo straha. Putić je bio uzan, a okolo su jele pokazivale ljubav prema snegu i prema svemu što je dolazilo u dodir sa njima. Na svako malo smo napravili pauzu da napravim koju sliku. Išli smo lagano putem i otvoreno razgovarsmo o tome kuda da idemo. Bogami smo se dvoumili. Mrak je već dobro preuzimao svoju nadmoć nad danom, ali ona energija između mog brata i mene je lako odlučila da idemo preko brda. Skrenusmo posle mostića na levo, te polako pešačismo. Ubrzo nakon toga poče vetar da duva, a sneg još jače da pada. Ne mogasmo da vidimo naše orijentire, mali kompleks kuća sa štalom i naravno „ružnu jelu“. Dođosmo do momenta kada smo morali da napravimo odluku da li da se sigurno vratimo kući putem ili da reskiramo preko brda. Naravno krenusmo preko brda. Dođosmo do bare, opet, nađosmo drugi, malo lakši prelaz, jer na leđima nosismo torbu punu vina i špecija tešku 7-8 kg. Preskočismo uzaniji deo bare, te ugledasmo kolibe. Obradovasmo se kao dva deteta popularnoj čokoladi. Krenusmo ka kolibama, a ja u momentu osetih bol u levom kolenu sa obe strane, „ožiljak“ od vojske, te rekoh Mijatu da malo odmorimo. Nastavismo, a mrak je preuzeo totalni primat. Više nam nije svejedno, ali i Bogami jeste, jer Energija podudaranja, povlađivanja, ali i obostranog davanja vetra u leđa diže smrtnika do besmrtnika. Nastavismo, te dođosmo do štale, našeg prvog orijentira. Sada je trebalo naći „ružnu jelu“. Krenusmo dalje, a Mijat reče da ćemo nabasati na jelu nakon ispred postavljenog zadatka, brda, nimalo malog. Prođosmo brdo, mrak još jači, sneg još jači, te ugledasmo, ugledasmo, ugledasmo, ništa,... Poljana. Nema „ružne jele“, nema kolibe, nema ničega. Setih se iskusnih reči ujakovih, ali sada fali zraka u plućima, a bol u kolenu ne jenjava. Zastasmo 45 sekundi. Ajmo dalje rekoh Mijatu, te nastavismo. Popesmo se na ispred viđeno brdo, kad u daljini ugledasmo, ugledasmo, ugledasmo, .............. još veće brdo. Sunce ti jebem. E sad mi više nije bilo ni smešno ni energično. Ne zbog sebe, čoveka koji je već proživeo 2-3 životna ljudska iskustva, nego zbog Mijata, ujakovog najmlađeg sina. U glavi mi odzvanja ujak, Kuzman, rođenje, sve u momentu. Nije mi dobro,.... Krajičkom oka i nadom sličnoj mišu u skorupu, koji koprcajući se napravi kajmak, tvrdu smesu, ugledah brdo sa leve strane koje mi je bilo kao poznato, nešto kao prvi korak, kao prva ljubav, kao,... Sneg veje, dok noć pokazivaše svoje čari, ugledasmo tragove u snegu, ali ne ljudske. To su bili vučiji tragovi. Rekoh Mijatu da ne bih voleo da naiđe vuk narednih minuta, jer se zadisah, a posle toga zaurlah:“ O vuci,...“, a Mijat iz sveg glasa povika: „O Turci, majku li vam j....“. Rekoh mu da ako negde vidi vuka, poviče, te da ćemo razbiti kupljena vina i boriti se sa čoporom. Na svu sreću do toga ne dođe, nego dođosmo do najlepšeg drveta na svetu, drveta koje je nekad zvano „ružna jela“. Ta „ružna jela“ je u momentu postala Najlepša Jela na svetu. Ugledavši je i prepoznavši je, priđoh joj kao najlepšoj ženi, i više od toga, kao vrhunskom biću, koja je bila prekrivena divnim belim prekrivačem na koga je ona očigledno već navikla. Reših da joj posvetim neko vreme svog života, a ustvari bih joj posvetio svo vreme svog života. Pre svega joj skinuh teret sa leđa, taj divni snežni prekrivač. Otresoh joj ga, te me ona ubode nenamerno. Onda reših da je poljubim, te to i učinih, a ona me još jednom blago zagrize za ledene usne, te se setih prvog poljupca.

Rekoh Mijatu da je sve u redu i da idemo dalje. Okrete se ka meni isto kao što je to jednom učinila njegova starija sestra, Senka, kada je bila mala a kada sam trebao da je skinem sa čardaka u BDP. Voleo sam ih najiskrenijom ljubavlju. Od te ljubavi, dečije ljubavi, nema jače. Jača je i od reproduktivne. To je neka vrsta zaštitničke ljubavi, koja možda više govori o meni, ali dobro,...

Prođosmo i sledeći breg, kad, kad, kad,..................................tu smo, tu smo, mamu ti j.... Koleno me ubija, ali ne obraćam više pažnju. Krećemo od kuće Radoševe, ka ugledanim kolibama, našoj destinaciji. Sva sreća da je bilo struje, te da smo mogli da vidimo naše kolibe. Upaljeno svetlo nam je bilo orijentir. To je to. Dođosmo do tople kolibe, koja me navede da izvadim fotoaparat da slikam prvo Mijata, pa sebe, pa kolibu i njenu okolinu.

Videsmo da ujak, a Mijatov otac, nije u kolibi, te da je verovatno krenuo da nas traži. Neznasmo šta da radimo, iz zajebancije, da li da ga sačekamo ili da ga vičemo. Odlučih da ga ne mučimo, te ga glasno pozvah, odazva se ubrzo kao da je skoro krenuo. Evo ga, sav besan, psuje na sav glas i njega i nas i sve naše. Mi se smejemo, ulazimo u kolibu, ali rešismo da još malo ostanemo napolju. Složio se bez protivljenja, jer opasnost je prošla. Malo prošetasmo, Mijat upali cigaru, koja mu se brzo ugasila i isplanirasmo „stres-dešavanje“ za sutradan. Jer, kanda bez toga ne možemo, genetikom, psihologijom, krvlju, paranojom ili kako god. Uđosmo u kolibu,...ujak nije hteo da govori sa nama, samo nas je psovao i to na sav glas. Pominjao nam je kakav „sever vetar“ od kojeg se sanja beli jelen, pominjao nam je i neke lovce na kakvim motornim sankama kojima je gorivo nestalo i koji su se smrzli.

Mnogi (ujak, majka,...) vide dva derana preko snežne poljane. Većina vidi pobedu derana, a jako mali broj vidi vreme nad našim grudima i bedrima, još manje njih vidi večnost nad vremenom, a niko, ili NeKo vidi BOGA nad večnošću (Vladika Nikolaj Velimirović). Vidimo se uskoro.

Banović dr Boris

Mnogobrojni su uzroci nastanka zadaha iz usta, i ja ih sada neću navoditi, nego ću ovde navesti jedan stari modifikovan recept.

Svako jutro našte srca uzeti malu kašičicu jestivog ulja i držati u ustima desetak minuta, ali ne manje od toga. Ne gutati, nego ispljunuti. Potom zagristi jabuku, dobro je sažvakati, ne gutati nego ispljunuti. Nakon toga pojesti celu jabuku.

Ovo bi trebalo raditi 40 dana zaredom. 

"Nekada je bilo bolje, ljudi su bili srdačniji, topliji, imali su više vremena i želeli su jedni druge da saslušaju. Nije bilo toliko nervoze, bilo je više opuštenosti i želje za prijateljstvom i druženjem".
Ovakvih ili sličnih priča čujem svakodnevno od većine ljudi, čak i sebe nekad uhvatim da sam nostalgičan. Pokušao sam malo da razmislim zašto je to tako. Došao sam do vrhovnog zaključka: Zato što nam je sve na izvolite. Na izvolite nam je koka kola, kojoj sam se kao dete nekad radovao, jer sam je otprilike popio 1 L godišnje, a ne "dnevno". Nisu nam bile na izvolite informacije, koje danas preko neta možeš u svako doba dobiti. Sada su na izvolite najnoviji filmovi, koje sam nekad mogao samo da gledam za Novu Godinu, ako mi roditelji dozvole, ili ako ne gledaju njima nešto zanimljivije. Nekada sam se radovao svojoj tetki i sestri iz Titograda kao malim bogovima, jer nisam imao mogućnost da ih svaki dan kontaktiram telefonom ili netom. A sada, ..........a sada ih ni ne zovem jer mi se može, ima se vremena,......
Ranije mi palo na pamet čemu ovo vodi. Pa ovo vodi tome da će jednog dana svako biti država za sebe. Pa ću ja tako biti država po imenu Borbano, i govoriću borbanski jezik, moj kum će biti Dejpe i govoriće dejpanski jezik, njegov cimer, Tombo, će govoriti tombožanski jezik.
Malo zvuči smešno, ali ovo vodi krajnjem nerazumevanju. Naravno nemam ništa protiv, samo posmatram i nostalgično se sećam koka kole, ćevapa i tetke iz Titograda.
Jedno od mogućih rešenja ovog problema je samouskraćivanje stvari bez kojih smo mogli i bez kojih se može u toj količini. Jer nekad smo imali manje, a smejali se više.
Ruku na srce bilo je i tad "budala", ali i te budale su imale neku svrhu, a danas, pa danas ni direktori bitnih ustanova nemaju svrhu. Izgubila se svrha i poenta, jer ni budala više nije budala, nego direktor,....
Još jedan od načina je da čovek po čitav dan radi i da se kupa u znoju svome, da ne stigne da koristi svoj mozak na ovakav način. Naravno 3-5 dana adekvatne fizičke aktivnosti, jer i motor propada ako se ne koristi,....
Ili, otiđite u najbolju jedinicu na svetu, 63. Padobransku Brigadu, naravno ako vas prime,....
Poruka za jednog diverzanta:Ipak su padobranci padobranci, a ronioci ronioci,....
Molim vas da ne komentarišete ovaj tekst, jer je apsolutno glupavo brilijantan, dečački odrastao, a ponajviše uplašeno hrabar,....

I da, da, samo još jednu stvar da vam kažem...Ako vam je mozak na drugom mestu gde vi trenutno niste, u gadnom ste problemu. I još nešto, pa naravno, vozite novog Mercedesa ako vam se može.....pijte koka kolu i grickajte nokte od nogu,.......

Operacije žučne kese se u 99% slučajeva odnose na vađenje žučne kese. Odstranjenje žučne kese se na latinskom zove cholecystectomia, a može se uraditi na dva načina i to: otvorenom metodom - klasičnom, kako je zovu većina hirurga, i, laparoskopski, odnosno uvođenjem kamere i instrumenata u stomak i vađenje žučne kese pod okom kamere i monitora.

 sl. 1

Na ovoj slici se vidi prisustvo kamenja u samoj žučnoj kesi, kao i prolazak kamena kroz duktus cistikus, preko žučovoda, do Vaterove papile. Ovo stanje je najčešći uzročnik akutnih pankreatitisa.

Najčešća indikacija zbog čega se odstranjuje žučna kesa je prisustvo kamenja u istoj. Ovo kamenje u oko 50% bolesnika ne biva nikad ni otkriveno, a u onih drugih 50% biva otkriveno ili rutinskim UZ (ultrazvukom) stomaka ili kad dođe do pojave napada i javljanja u neki od urgentnih centara. 

Žučna kesa je položena u samoj jetri, takozvana jetrena loža. Žučna kesa ima svoj izvodni kanal, koji vodi žuč iz žučne kese, preko glavnog žučnog voda, do duodenuma (dvanaestopalačnog creva).  Žuč se luči nakon obroka, a u posebnim slučajevima pojačano lučenje je u toku noći i za vreme drugog stanja. Žuč u žučnoj kesi je koncentrovanija od žuči koja se nalazi u jetri, i zato predstavlja mesto češćeg javljanja kamenaca.

Ti kamenci mogu biti pojedinačni, veći ili manji, ili u obliku mulja (ovo je opasnije). Opasnije je zato što taj mulj može da dovede do začepljenja na nivou 12 palačnog creva, a samim tim i začepljenja pankreasa, te stanja opasnog po život, a to je akutni pankreatitis. Iz ovog razloga se svim pacijentima sa detektovanim muljem ili sitnim kamenjem u žučnoj kesi predlaže operacija odstranjenja.

Za koju operaciju se opredeliti? Laparoskopija ili klasična metoda?

Laparoskopija je danas operacija izbora, jer je većina hirurga dobro obučena, brži je oporavak i manja stopa mortaliteta. Međutim za laparoskopiju se treba odlučiti kada žučna kesa nije upaljena ili ako je upaljena sačekati da prođe upala, a pod terapijom antibioticima. Vešti hirurzi laparoskopski rešavaju i upaljene žučne kese, ali mislim da je bolje u svakom slučaju prvo smiriti upalu.

Jedan od znakova ozbiljnosti upale žučne kese sa prisustvom kamenaca je sledstveni holangitis, stanje praćeno jezom drhtavicom i povišenom telesnom temperaturom, kao i jakim bolom ispod desnog rebarnog luka. Takođe jak bol koji je praćen povraćanjem i širenjem bola u leđa pojasno, bi značilo da se treba odmah javiti lekaru.

Srčani udar ili infarkt srca spada u najčešće uzroke smrti, i to više u razvijenim, nego u nerazvijenim zemljama. Infarkt srca spada u masovne nezarazne bolesti, a uzrokovan je naglom srčanom ishemijom odnosno prekidom dotoka krvi u određene delove srca. Ovo se dešava zbog zakrčenja krvnih sudova srca najčešće aterosklerotskim plakovima. U zavisnosti od zahvaćenog većeg ili manjeg krvnog suda, biće manji ili veći infarkt.

Uzroci koji mogu doprineti nastanku infarkta se mogu podeliti u promenljive i nepromenljive. Promenljivi uzroci su: štetne navike (pušenje, nepravilna ishrana, stres, socioekonomski uslovi, prekomerna ili nikakva fizička aktivnost), povišen krvni pritisak i povišene vrednosti masnoća u krvi. Nepromenljivi su oni na koje ne možemo uticati: pol, genetski faktori i uzrast.

Infarkt srca je jedno od najdramatičnijih stanja i bolesti u medicini, a karakteriše se jakim bolom u sredogruđu, preznojavanjem, uplašenošću, nedostatku vazduha. Bol se može širiti u ramena ili čak početi u gornjem delu stomaka sa mučninom i povraćanjem kod dijafragmalnog tipa infarkta.

Dok sam radio na selu, bio sam suočen dosta puta sa ovom simptomatologijom, a kolikom brzinom može da se razvije infarkt srca najbolje se pokazalo na jednom slučaju.

Muškarac srednjih godina, pio je lekove za povišen krvni pritisak. Jedan dan je došao i požalio se na stezanje u grudima i povremeno štrecanje. Izmerio sam mu pritisak koji je bio uobičajen i uradio EKG koji nije pokazivao bilo kakvu progresiju u odnosu na prethodni. Obzirom da sam ovaj bol protumačio kao anginozni dao sam mu da stavi pod jezik nitroglicerin lingvaletu i rekao mu da sačeka u čekaonici. Tako je i bilo, rekao mi je da mu je bolje i ja sam mu predložio da ode kući, a da se javi kardiologu pre nego što je trebao. Nije prošlo ni 15 ak minuta kada ga je dovela ćerka. Bio je u šoknom stanju, obliven znojem, uplašen. Odmah sam naložio da se uradi EKG koji je pokazao Akutni infarkt srca sa nižim krvnim pritiskom nego prošlo merenim. Ordinirao sam adekvatnu terapiju i pozvao službu hitne pomoći koja je brzo došla, i prebacila ga do nadležne bolnice. Hvala Bogu pacijent je preživeo, a koliko imam podatke i danas je još živ (7 godina je prošlo). 

Na genetske faktore se može jako malo ili nimalo uticati gledano kroz jedan život, a na promenljive faktore se itekako može uticati. 

Cordyceps synensis

Kordiceps je rod askomicetnih gljiva koja uključuje oko 400 identifikovanih vrsta, a mnoge čekaju da budu opisane. Sve ove vreste su endoparaziti, a žive uglavnom na račun nekih insekata i drugih artropoda, a samo retke žive na račun drugih gljiva.

            Najpoznatija iz ovog roda gljiva je Cordyceps synensis, otkrivena u 15. veku na Tibetu, tada poznata pod imenom yarsha gumba, a u slobodnom prevodu gljiva-gusenica, jer joj je gusenica ustvari domaćin na kome raste. Njihova prirodna staništa su tropske šume, a takođe im odgovara veća vlažnost. Velika većina iz roda kordicepsa predstavljaju medicinske gljive, koje se koriste u farmaciji za proizvodnju različitih vrsta lekova. Od davnina je ova gljiva poznata kao visoko potencijalno lekovita.

Kordicepin je komponenta izolovana iz ove gljive, a prvi zabeleženi spisi od strane ZurkharNyamnyi Dorje u 15. veku govore u prilog afrodizijačkog dejstva ove gljive. Kordicepin je ustvari polisaharid za koji se veruje da ima antikancersko dejstvo.

  kordicepin

Takođe neka istraživanja na miševima su pokazala da miševi hranjeni ovom gljivom, a koji su bili izloženi zračenju, imali su zaštitu od uticaja iradijacije u odnosu na miševe koji nisu dobijali gljivu. Ta zaštita se pokazala u smislu očuvanja kostne srži i ćelija digestivnog trakta. Takođe komponente iz Cordyceps synensisa štite jetru od oštećenja, a uz sve to opisuje se i antidepresivni učinak ove gljive. Ovo je verovatno u sadejstvu sa afrodizijačkim potencijalom.

Ono što izaziva pozornost i posebnu ulogu ove gljive je podatak da je Kineska atletska reprezentacija osvojila brojne medalje na Olimpijadi u Pekingu, a u toku svog pripremnog i takmičarskog perioda su svakodnevno koristile u svojoj ishrani kordiceps sinensis. Posebnost ove gljive se ogleda u mogućnosti vezivanja tri molekule kiseonika za hemoglobin i na taj način dopremanje veće količine kiseonika nego inače, a samim tim i povećanjem fizičke i psihičke performanse. Takođe, dovodi do bržeg oporavka organizma nakon velikih fizičkih napora.

Kordiceps sinensis je gljiva koja u sebi sadrži sve esencijalne aminokiseline, što joj daje prednost u odnosu na većinu namirnica. Takođe sadrži znatne količine vitamina B1, B2, vitamina K i E. Sadrži znatne količine gvožđa i koenzima Q10.

            Neke komponente ove gljive imaju slično dejstvo kao i lekovi protiv depresije, a spadaju u grupu inhibitora Monoaminooksidaza (MAO), povećavajući nivo hormona sreće i raspoloženosti (serotonina). Korišćenje ove gljive sa kikirikijem (izvanrednim predstavnikom u količini vitamina B3, bi moglo dovesti do pravog “boost” efekta u smislu povećanog raspoloženja, priliva energije i seksualnog naboja.

Lekar sam po struci, ali nikada nisam voleo da pijem lekove, pa makar to bili lekovi samo za glavobolju. U nekim slučajevima su lekovi i hirurgija neosporno potrebni, ali sam oduvek bio pobornik prevencije, u smislu zdrave ishrane, shodno godinama odgovarajuće fizičke aktivnosti, a naravno i mentalne uz neminovno izbacivanje štetnih navika.

Ova gljiva je Bogom dana, i taj dar treba da iskoristimo za poboljšanje i utvrđivanje dobrog  fizičkog i psihičkog zdravlja, a ne samo puko odsustvo bolesti.

Banović dr Boris

Jedenje noću pretstavlja ne baš tako čest problem, ali otprilike 1,5 % ženske populacije i oko 0,5 % muške populacije, ima ovaj problem. Verovatno o ovome ne bih pisao da i sam nisam imao ovaj uporan problem, unazad čak 4 godine. Nisam siguran kada je to tačno počelo, ali mislim da je bilo nekoliko meseci pošto sam se oženio. U početku nisam toliko obraćao pažnju na ovo, međutim kada sam shvatio da bukvalno ne mogu da se oduprem ovom ustajanju, postalo mi je zabrinjavajuće. Kažem sebi da ne ustajem, nego da ako se trgnem, da popijem vode ili slično, ali nikako da ne jedem. Međutim ta sugestija je uvek padala u vodu pred neopisivom željom za hranom. Dešavalo mi se da ustanem i po 2 ili 3 puta da jedem. Za živo čudo održavao sam kilažu na nekoj uobičajenoj vrednosti, verovatno zbog toga što sam posledično manje jeo u toku dana. Požalio sam se majci koja je takođe lekar, i ona mi je predložila da počnem pred spavanje da uzimam male doze sedativa. Nikada nisam voleo da koristim lekove, međutim poslušao sam je i počeo sa malom dozom bromazepama (3mg). Dva tri dana sam istrajao, ali džaba bromazepam. I dalje osećaj gladi i želje za hranom jači, i to nemerljivo jači. Ustanem se pola sata po odlasku u krevet, a potom još jednom oko pola 4. Dešavalo mi se da se u snu toliko zagrcnem da sam se već zabrinuo za svoj život. Mnogo teško, ali ne pitam se ništa, nego jedino samo da gledam šta mi se dešava. Potom sam se konsultovao i sa jednim kolegom psihijatrom, koji me dosta dobro poznaje, pa nije mogao da veruje da ustvari šetam u snu,...kao iz onog crtanog filma. Inače sam čovek koji dosta radi i na svom poslu, a i kući kad dođem, opterećen sa svih strana.

Nedavno je moja supruga otišla na neku terapiju kod bioenergetičara zbog problema sa želucem i pitala ga za moj problem. On joj je odgovorio da je to sve zbog nervoze i da pred spavanje popijem po 2 šače tople vode. Bioenergetičar njoj nije pomogao, ali moje noćno jedenje je bar za neko vreme prestalo. Međutim posle par dana je opet bilo sve po starom, a ja opet nisam istrajao u ovoj metodi. Digao sam ruke od svega i rekao da mome telu to izgleda treba, ili inače ne bih ustajao.

Nastavilo se to i dalje sve do jednog divnog dana, kada sam dobio neopisivu želju da pijem čaj tokom doručka. Ovo me je podsetilo na detinjstvo kada nam je majka spremala doručak gde je skoro obavezno bio topao zašećeren čaj sa limunom. Takođe počeo je da mi se pije čaj i uveče posle i u toku večere. Dragi moji ovo je za ne verovati, ali otkad popijem tako lepi čajić pred spavanje, ja se više ne ustajem da jedem,..... Uopšte me ne zanima zašto se ne ustajem, ali ono što sam osetio jeste da mi se prispava, 20 ak minuta pošto popijem čaj,....

Jul, 2023.

Prošlo je sigurno 4-5 godina od kad nisam na ovom mestu nešto i napisao. Ustajanje i noćno jedenje se nastavilo i posle čajeva. 

Sa psihološke, kao i duhovne tačke gledišta postoji određena glad koja nema veze sa hranom, ali želja za hranom je u tom sanjivom momentu ne razlikuje, te se telo budi i jede.

Sada odgovorno, kao i za čajeve tvrdim, da je glavni uzrok nedostatak autentične ljubavi suprotnog pola.

Evo da se opet javim, prošlo je 2 godine od prethodnog komentara. Uspeo sam da povežem mesec dana da se ne ustajem noću da jedem, a poslednji obrok mu je bivao oko 14h najkasnije 16h, kao i čvrsta volja da se ne ustaje.  i dalje ostajem pri prethodnom zaključku, te bi možda bila i preporučljiva psihoterapija.

 Novembar 2025 

Alkohol je otrov, pogotovo u količinama u kojima ga većina ljudi konzumira. Dovodi do periferne polineuropatije, jer je poznat kao neurotoksin. Deluje na završetke svih nerava, uključujući i nervni aparat unutrašnjih organa.

Vrlo lako je moguće da je uzrok noćnog jedenja u mom slučaju bio alkohol. Prestao sam da pijem, ponosnih preko 100 dana i osećaj poleta se vraća.

Takođe, unos čiste aloje koju sam kupio na jednom od Kanarskih ostrva doprinosi smanjenju hronične inflamacije organizma. 

• Decembar 2025 [3]
• Novembar 2025 [2]
• Jul 2025 [6]
• Februar 2025 [6]
• Mart 2022 [1]
• April 2020 [1]
• Januar 2019 [1]
• Novembar 2018 [2]
• Septembar 2017 [2]
• Avgust 2017 [1]
• Decembar 2016 [2]
• Mart 2016 [1]
• Februar 2016 [3]
• Avgust 2015 [2]
• Jul 2014 [1]
• April 2014 [5]
• Mart 2014 [3]
• Februar 2014 [2]
• Oktobar 2013 [3]
• Septembar 2013 [3]
• April 2013 [1]
• Mart 2013 [1]
• Decembar 2012 [2]
• Novembar 2012 [3]
• Septembar 2012 [2]
• Novembar 2011 [1]
• Maj 2011 [1]
• Novembar 2010 [1]
• Avgust 2010 [2]
• April 2010 [1]
• Februar 2010 [1]
• Januar 2010 [4]
• Decembar 2009 [6]
• Novembar 2009 [6]

• HERBARIA MUNDIALIS [5] 
• Razno [16] 
• Medicina-razno [23] 
• Generalna [33] 
• HIRURGIJA [5] 

• EPAZOTE U DŽEPU, QUETZAL U SRCU
• BELIZE - BILJKE ILI LEKOVI
• MAJANSKA APOTEKA COZUMELA
• BARBADOŠKI DETOX - Sea Moss, Moringa i Mauby
• SAN SEBASTIJAN DE LA GOMERA, ŠPANIJA
• Kipar i Partizanovci
• AYUNO
• "禁食12天"
• FASTING - 12 DAYS
• ST. VINCENT AND THE GRENADINES - THE SMILING BLACK MAN
• AEROBNI TRENING - ZDRAVO SRCE
• BELI LUK - moćni alicin
• Glavobolje i Otrovi: Bulgakovljev Vodič za Prekookeanskog Lekara
• Oslobodite se okova negativne samopercepcije
• Pristup rešavanja bilo kog problema
• U ogledalu skromnosti
• Postepeni gubitak kilograma i adekvatan aerobni trening za osobe 40+
• TROVANJE ANTIFRIZOM I DETOKSIKACIJA
• PSIHOPATA-ČAŠĆU PROTIV NEČASTI
• Nasmejani Crnac
• What foods are natural B blockers
• B(Beta) blokeri i hrana
• Prikaz slučaja - Povrede grudnog koša i stomaka nožem
• Prikaz slučaja - Krvarenje slezine u dva vremena
• Prikaz slučaja - Strangulacioni ileus (splet creva) i povišene vrednosti uree i kreatinina
• Case report - Ileus and jaundice
• Prikaz slučaja - Adhezioni ileus i žutica
• Opération du pancréas
• Pankreasoperation
• STARVATION - FASTING
• Pancreatic surgery
• Bilirubin i Hirurgija
• Karnozin extra - pilula za svaki dan
• Torakalna drenaža
• HLAMIDIJA - Chlamydia trachomatis - Baicalin ili KORIJANDER
• Pesma srcu
• Ishrana sportista-glavne stvari
• Operacija pankreasa
• Operacija debelog creva
• Svinjsko srce i koenzim Q10-trnjem do zvezda

• Boris Banović Youtube