MEDICINA

Još je Paracelzus govorio da svaki lek može biti otrov, a da svaki otrov ne može biti lek.

Prvi deo ove tvrdnje se odnosi na dozu, a drugi na to da su neke supstance same po sebi samo otrovi, što je slučaj i sa antifrizom.  

Antifriz je tečnost, koja se koristi u autoindustriji, a u svrhu sprečavanja smrzavanja. Iako je tečnog stanja, antifriz sadrži i metanol, etilen glikol i propilen glikol.

Propilen glikol je supstanca koja se nalazi u malim količinama u hrani, a koristi se i u farmaceutskoj industriji, tako da ova supstanca u antifrizu nije toliko toksična. Medjutim, metanol i etilen glikol su veoma toksični.

Dovoljne su veoma male količine antifriza da bi se ljudski organizam otrovao i izazvao po život opasne komplikacije.

Razni su načini trovanja antifrizom, ali se mogu podeliti u zadesna (slučajna) i namerna trovanja.

Čin namernog trovanja je uvek svestan ili nesvestan vid agresije prema sebi, ili prema drugome, ili, oboje.

Nakon unosa antifriza u organizam, zadesno ili namerno, dolazi do niza hemijskih reakcija u kome organizam po svojoj prirodi, pokušava da se oslobodi otrova. Medjutim, supstance koje nastaju kao posledica ovog pokušaja su takodje toksične. Te supstance su: glikoaldehid, glikolna i glioksilna kiselina, aceton i formaldehid. Ovi metaboliti, koji nastaju u organizmu kao prirodan sled hemijskih reakcija su toksičniji od primarno unesenog otrova, u ovom slučaju etilen glikola, koji je sam po sebi nisko toksičan.

 SIMPTOMI

 Simptome trovanja antifrizom možemo podeliti na rane i kasne simptome.

Najraniji simptomi se mogu razviti već nakon 30 minuta od momenta unosa otrova, a putem digestivnog trakta. Ti simptomi su: mučnina, povraćanje, glavobolja, nerazumljiv govor, umor, pospanost i gubitak koordinacije.

Kasni simptomi se javljaju nakon 1-3 dana od momenta trovanja, i povezani su sa oštećenjem vitalnih organa, na prvom mestu bubrega, a potom i pluća, mozga i nervnog sistema uopšte.

Ti simptomi su: nemogućnost mokrenja, ubrzano disanje, ubrzan rad srca i konvulzije. 

TOKSIČNOST ANTIFRIZA

Etilen glikol je bezbojan, tečan, sladak i nisko toksičan otrov. Medjutim, kada se unese u organizam, nizom reakcija se pretvara u svoje metabolite-čudovišta po život opasna.  Etilen glikol, nakon oralnog unosa, biva brzo apsorbovan od strane gastrointestinalnog trakta, te se koncentracije etilen glikola u krvotoku znatno povećavaju. Pod dejstvom enzima etanol dehidrataze etilen glikol se pretvara u glikol aldehid, a potom pod dejstvom aldehidne dehidrogenaze u glikolnu kiselinu. Pod dejstvom glikolat oksidaze, ova kiselina se pretvara u glioksilnu kiselinu. Krajnji produkt ovog neprirodno prirodnog hemijskog procesa je oksalna kiselina koja u kombinaciji sa kalcijumom dovodi do hipokalcemije taložeći kalcijum u bubrezima. Ovo akutno stanje može dovesti do akutne bubrežne insuficijencije.

Zbog vellikog stvaranja organskih kiselina u toku trovanja, u telu dolazi do metaboličke kiselosti i hiperkalemije.

Letalna doza antifriza kod odraslih ljudi je 80-100ml. Naravno da će se mladji i jači organizmi jače i odupreti. Faktori kao što su već prisutna oboljenja navedenih organa, dodatno mogu pogoršati i ubrzati trovanje.

LEČENJE

Postoje dva priznata leka koja mogu spasiti život otrovanog, a to su:

1. Rakija / Viski  (Etanol), koji deluje takmičarski u odnosu na etilen glikol (antifriz), trošeći alkoholnu dehidrogenazu, nedozvoljavajući da deluje na etilen glikol i pretvori ga u po život opasan otrov. Terapija etanolom je priznata i u savremenoj medicini a u sklopu trovanja etilen glikolom (antifrizom) ili kod trovanja metanolom (afera Guslar rakija devedesetih godina 20. veka). Najefektivniji tretman alkoholom je intravensko davanje u medicinskim ustanovama. Medjutim, ukoliko se popiju 3-4 čašice rakije, nakon namernog ili zadesnog unosa antifriza, može se sprečiti fatalni ishod.

2. 4-metil pirazol (Fomepizol), koji ustvari inhibiše pretvaranje etilen glikola, aktivne nisko toksične supstance antifriza, u krajnje, mnogo otrovnije metabolite, a inhibišući već pomenutu alkoholnu dehidrogenazu.

 Svakodnevna, umerena konzumacija alkohola, čašica proverene rakije pre ručka i čaša dobrog vina posle večere je preporuka i većine lekara.

  Bio jednom jedan čovek, kome je Bog dao da oseti ogromnu ljubav prema ženi. Mnogo je voleo svoju ženu i mnogo je bio voljen. Njima dvoma su zemaljski dani tekli kao da su već u raju, bili su jedno drugome taman, i nije im trebalo ni više, ni manje.

Međutim, jednog prelepog prolećnog dana, žena se vratila kući nakon pregleda lekara. Kao i uvek, kada bi ulazila u kuću, on bi je dočekao sa osmehom. Radeći nešto u bašti, odma bi to ostavljao da je zagrli i poljubi. Ona mu je te zagrljaje i poljupce stostruko vraćala.

Nasmejala bi se svaki put kada bi ga videla, osmehom devojčice, a ipak odrasle žene. Njihov susret se ni počemu nije razlikovao od bilo kog prethodnog, drugog susreta, osim što je ona u svojoj malenoj torbici nosila smrtnu presudu lekara u vidu strašne dijagnoze.

Nije želela da mu kaže, a ni bilo kojim gestom pokaže, da je bolesna, da su joj dani na Zemlji odbrojani, jer je duboko u sebi znala da im je Bog dao mmnogo više nego većini ostalih ljudi. Dao im je međusobnu ljubav.

Dani su prolazili, a ona je bivala sve slabija i slabija, osećaji vrtoglavice su jednog dana kulminirali u gubitak svesti. Sva sreća pa su zajedno nešto u bašti radili. Voljeni joj je pritrčao i u naručju odneo do kuće gde je nežno spustio na njihov krevet. Reče mu da joj iz torbice doda malu bočicu u kojoj je držala kamfor da je malo trgne i povrati.

Tražeći bočicu, voljeni je naišao na komad papira, koji, kao da se sam od sebe otvorio, i, rekao neizrečeno. Snužden i smožden, vratio se do kreveta, prišao usporeno i bez reči seo pored nje. Ona je shvatila da je dragi našao presudu i nežno ga zagrlila.

Reče mu: Ej, ljubavi, ne brini, sve je u redu, biće sve dobro. Ja sam srećna, Bog mi te je dao, ništa lepše od tebe u životu nije moglo da mi se desi.

Voljeni joj kroz stegnuto grlo prošapta: Zašto mi nisi rekla ljubavi moja?

Nepomično, zagrljeni su ležali u krevetu, suzama kvaseći usne jedno drugome. Prođe mu misao kroz glavu: Da li more može da plače? mislio je na svoju veliku tugu.

Dan za danom je prolazio, a ona više nije mogla da krije svoju bol. Najgori su joj bili bolovi u toku mrkle noći, iznenadni, onda kada ih najmanje očekuješ, pa se malo opustiš, pomisliš da je sve prošlo, da si zdrav, a ono, kao ubod nožem. Osećaj da ima ježa, u dnu utrobe svoje, koji se kao po naređenju u određenom momentu širio i skupljao, bivao je iz dana u dan sve jači i nepodnošljiviji.

Voljeni to više nije mogao da gleda, te je jednog predvečerja izašao na brdašce, malo niže njihove kuće, pogledao ka moru, a potom i ka nebu zavapio: Gospode Bože, daj mi snage da nosim ovo breme i molim Te učini da mi žena ozdravi. Prekrstio se, dok more je šaptalo nemuštim jezikom. 

Penjući se ka kući, privuče mu pažnju prelepi oleander koji je nežno, a raskošno, plenio. U isti mah se seti dedine sestre, koja je davno, nekada tu živela, u vreme kada je bio dete. To je bila žena čije se ljubavi i pažnje sećao često, a ponajviše u teškim momentima koje je život znao donositi. Ovo je definitivno bio najteži. Seti se njenih reči da je oleander veoma otrovan, te da ga nikada ne stavlja u usta. Tada je bio dete, a sada čovek kome je ta ideja bila primamljivija više nego ikada pre. Zar sve te, na oko lepe stvari ovoga Sveta, moraju biti otrovne, misli su mu se mešale.

Međutim, sa dubokom verom i ljubavlju u srcu svome, znao je da je samoubistvo najgori čin koji čovek može uraditi, jer napada na onaj deo sebe koji ne može, ne ume i nema snage da se odbrani. Kao da se tek novorođena beba lišava života, pa još gore od toga.

Vratio se u kuću, u kojoj ga je dočekao iznenadan vrisak one, koja mu je sve, one, za koju bi dao sve. Agonija je trajala, čini mu se večnost. Svaki njen bol, uzdah, mir i nemir, osećao je kao svoje.

Te noći nije spavao, kao ni ona. Pred zoru, dok još svanulo nije, izašao je na ono isto brdo, te opet zavapio Nebu i Moru. Rešen, bez imalo sumnje i dileme, ubra list oleandera, ode do kuhinje, uze šolju za čaj, pa u istu stavi taj list. Pre nego što je prelio uzavrelom vodom, prepolovi onaj list oleandera, pa ga gledajući još jednom prepolovi. Vrela voda je u oleanderu budila oleandrin, činila da otrov otrovan bude, da ispuni svoju svrhu, da stigne tamo gde je od početka vremena, trebao stići, da dok ga još ima, ubije život.

Jedna suza, koja mu se niz ugao usana spusti, upade u šolju sa otrovom, pa mu to malo umiri savest.

Odnese čaj do svoje ljubavi, te joj na kašičicu davaše. Zasladio ga je sa dve kašičice braon šećera, baš onako kako ona voli. 

Posle dužeg vremena, zaspala je bez bolova, nije se pomerala. Nešto mu se steže u grudima, istrčao je napolje htevši da se baci na stene. Mislio je da je mrtva. Trčeći je želeo da okonča svoj život, kada ga prekide najnežniji glas povikavši njegovo ime: Voljeni!

Okliznuvši se, zadnjim atomima snage je uspeo da se uhvati za granu drveta koja je bila iznad samog ambisa. 

Utrča u kuću, i sa suzama stade ljubiti svoju ženu. Uzvikivao je: Živa si, živa si!

Sledeće jutro mu žena zatraži onaj isti čaj od juče, jer joj se učini da je malo bolje spavala.

Otišao je do kuhinje i po istom tragu kao prošli put napravi čaj, ni ovog puta suza nije izostala.

 Banović dr Boris

Reference:

 Antifreeze poisoning: A case report - PMC (nih.gov)

 Antifreeze Poisoning: Symptoms and Treatment (healthline.com)

Psihopata je reč koja u prostom prevodu reči znači, bolest psihe. Medjutim, ove dve reči ni blizu nisu u stanju da opišu koliki sadržaj zla mogu u sebi da nose osobe koje su psihopate.

Individue koje su psihopate imaju ogromnu sposobnost prilagođavanja i prikrivanja svog pravog lica u društvu i velikim masama što ih čini veoma neprimetnima. Kao rezultat toga, mi ne možemo da detektujemo psihopatu. Čak, mnogi ljudi nemaju ni tračak sumnje da žive već dugi niz godina sa psihopatom (što mogu biti najuži članovi porodice ili čak bračni partneri).

Psihopate su veoma harizmatični, i imaju ogromnu sposobnost manipulacije sa ljudskim osećanjima i umom, i u nekim literalnim delima se opisuju kao fatalne žene ili muškarci. Ova manipulativna sposobnost im daje mogućnost da kontrolišu druge osobe i da utiču neposredno i posredno na njihove odluke.  Kada kažem neposredno, mislim pre svega na izazivanje krivice ili straha kod osobe koja treba nešto da uradi, a što je želja i cilj psihopata. Ova iluzija izbora jeste ustvari iluzija da su odluke koje donosimo ustvari naše. Ustvari su to odluke koje odgovaraju psihopatama a u cilju postizanja njihovih želja. Koristeći se ljubavlju bračnog partnera ili neke druge bliske osobe, dobijaju ono što njima odgovara, ne mareći uopšte za osećanja i emocije drugih.

Izazivanje krivice kod ciljne osobe, psihopate najčešće izazivaju pred kraj sukoba, ili na samom početku kada već vide da su pridobili žrtvu i dobili šta su želeli.  Dok, izazivanje straha kod drugih ljudi, koje obično bude veoma intenzivno, javlja se kao posledica izlivanja "smrtonosnog" besa. Osobe koje nisu osetile ovaj bes, ne mogu da znaju o čemu se radi. Međutim, ovo nije ništa drugo do njihova veoma uverljiva predstava i ko se upeca, taj je gotov. Dovoljno je psihopatama dati do znanja da ih se čovek ne boji i suprotstaviti im se sa snažnim stavom, a neretko potrebno i bezobraznim rečnikom da bi se psihopata povukao.

Smrtonosni bes je ustvari bes koji parališe žrtvu, i, osoba koja se prvi put susrela sa takvim besom osobe koju poznaje već duže vremena, trebala bi da posumnja na psihopatiju kod osobe koja je izlivala bes. Smrtonosni bes kod psihopata je bes koji je najčešće prenet sa roditelja. Obično je to jedan roditelj koji prenosi ovu psihičku formu i u većem procentu se radi o ocu, na koga je to preneto najčešće od svog oca ili majke.

Što duži boravak u neznanju sa osobom psihopatom, nažalost ostavlja dublje ožiljke ukoliko čovek uopšte preživi prilikom saznanja da je dotična osoba - psihopata itekako bolesna.

Jer, čitav koncept koji je sagradjen u čovečijoj psihi na osnovu verovanja psihopati, počinje da se raspada, a samim tim i pogođena osoba počinje da se raspada. Onog momenta kada osoba dođe do samog dna, tada ili umire ili Božijom milošću započinje proces rehabilitacije. 

Većina naučnika iz ove oblasti se složilo oko 3 najvažnije osobine psihopata, i to su:

- nepostojanje straha

- dezinhibicija ili nepostojanje zaustavnih ili inhibitornih mehanizama  kada je u pitanju opasnost ili činjenje zlodela.

- Zlobnost je osobina koja odlikuje svakog psihopatu. Posle ove osobine, suvišno je reći da imaju manjak empatije, kao i to da preziru svaki prisan kontakt sa bilo kim. Ovaj prezir se odnosi pre svega na pozitivne i divne međuljudske i čovekoljubive osobine. Kod njih je sve površno, svi tipovi odnosa su površni, uključujući i muško-ženske odnose.

 Iz ove tri osobine, lako se izvlače i većina ostalih karakteristika psihopata, a to su:

1. Neodgovorno socijalno ponašanje, koje može biti od najbanalnijeg ružnog ponašanja do najmračnijih radnji, koje su u domenu kriminalne psihopatije.

2. Nepoštovanje i nasilje nad pravima drugih ljudi. 

3. Nemogućnost razlikovanja dobrog od lošeg je jedna od najkarakterističnijih osobina psihopata, što se dovodi u vezu sa deficitom frontalnog dela mozga. Ovo je kao olakšavajuća okolnost psihopatama, ali samo njima.

4. Teškoće u pokazivanju empatije i iskrenog kajanja. Iskreno kajanje je za njih praktično nepoznato, a kod nekih prezreno.

5. Sklonost čestom laganju u cilju zadovoljavanja svojih ličnih niskih, niže skota, pobuda ili laganje u cilju prikrivanja svojih zlodela.

6. Manipulacija i povređivanje drugih (direktno ili indirektno). Direktno povređivanje drugih se vezuje za fizičko i psihičko zlostavljanje. Indirektno povređivanje drugih je vezano za razne spletke i nameštanja loših stvari posredstvom drugih ljudi. 

7. Generalno nepoštovanje bezbednosti i odgovornosti.

8. Prekomerno samopoštovanje i osećaj ogromne superiornosti nad drugima je karakteristika  svih psihopata. Ovaj osećaj je usko povezan sa nemanjem straha i samim tim dovodi do postavke psihopatskog sistema vrednovanja i nadmoći nad drugim jedinkama koje se ipak boje većine stvari od kojih psihopata ne preza. Ovde i dolazimo do ključnog momenta kako se jedino čovek može odbraniti od psihopata, ali o tome ćemo govoriti u završnom delu članka.

9. Neugasiva želja za svim vidovima stimulacije čula.

10. Seksualni promiskuitet je takođe svojstven psihopatama, i koji proističe iz potrebe za stalnom stimulacijom.

11. Impulsivnost i brzo zapadanje u stanje besa, kad god im nešto smeta u ostvarivanju svojih planova.

12. Plitke emocije, od kojih je najizraženija bes. Plitke emocije su povezane sa plitkim odnosima, a bes dominira jer tako najlakše dolaze do svojih ciljeva.

13. Parazitski način života je cilj svakog psihopate i učiniće sve da to i postigne, čak i ako je primoran da pomogne drugom od koga bi imao svoju ličnu parazitsku korist.

14. Tendencija uvlačenja drugih "bliskih" osoba u ovaj svet, sa tim da nikada ne iznose  svoja zlodela na videlo, niti traže pomoć u rešavanju svog problema, jer misle da su superiorni i da je to što rade u redu. Osobe koje žive sa psihopatom mogu vremenom i same primetiti kod sebe pojavu osobina koje dotad nisu imale, kao što su: nedostatak empatije, laganje, ili neke od gore navedenih osobina. Ako Vam se ovo dešava, a ne znate zašto, pod hitno treba da preispitate svoje neposredno okruženje.

Kognitivna disonanca je termin koji označava mentalno stanje pojedinca, često konflikt, u kome postoje dva suprotna verovanja, a koja su sama po sebi na dijametralno različitim stranama. Zbog ovoga, psihopate veoma retko i budu otkrivene u svojim zlodelima. Osobi koja živi sa njima, pa to bio otac, majka, sin, brat ili bračni drug, mnogo je lakše verovati u svoje lepše verovanje o predstavljenom psihopati, nego da se suoči sa stvarnošću i realnosti drugog verovanja koje je sve suprotno od lepog. Pojedini, koji se odvaže da poveruju u istinu, bivaju izloženi ogromnom riziku, ne toliko od samog psihopate, koliko od sopstvenog uma. Te onda prolaze kroz najcrnji mogući ad. Jednog dana kad sve prođe i kad na svoje dođe, ljudi se polako vraćaju u normalu i počinju da žive novi život, postajući kao zveri obazrive na sve ljude sa kojima dolaze u kontakt.

Neretko su žrtve ustvari osobe koje su imale jednog od roditelja psihopatu, ali, nisu preuzele formu i način ponašanja tog roditelja, nego ponašanje i moralnost drugog normalnog roditelja.

Imati jednog od roditelja psihopatu u najmanju ruku dovodi do pogrešnog percipiranja prijateljstva i manjka samopouzdanja, što neminovno vodi do zloupotrebe od strane drugih, amoralnih ljudi, koji mogu imati neke od karakteristika psihopata. 

Bilo kako bilo, procenat broja psihopata u društvima je veoma mali, Bogu hvala. Međutim, iako mali broj, taj procenat moze da bude uzrok velikog broja nesreća, a neretko i masovnih ubistava.

Tipičan primer ovoga je bio Ted Bandi, Amerikanac koji je u toku nekoliko godina ubio oko 100 zena. Veoma harizmatičan lik, za kojim su zene ludele, sa ogromnim manipulativnim sposobnostima, bez empatije i trunke griže savesti.

Potom, baba Anujka, serijski ubica, iz sela Vladimirovac, odgovorna za preko 150 trovanja. Imala je 11 dece, od kojih je samo jedno preživelo do punoletstva.

Andrej Romanovič Čikatilo, je bio ukrajinski serijski ubica odgovoran za kasapljenje 53 osobe, od kojih su većina bile žene i deca.

Lista mizantropa je predugačka, a samo neke od njih sam naveo. 

Nakon svih ovih nimalo lepih činjenica, dolazi momenat u ovome tekstu koji daje nadu svim ljudima koji se pate i koji ne smeju napred, a nazad ne mogu.

Psihopatu čovek može pobediti na više načina, a u praktičnom smislu svi se svode na zauzimanje stava i neustrašivu odbranu samog sebe. Ne verujući rečima psihopate, držeći situaciju pod svojom kontrolom i zaista ih smatrati slabićima i paćenicima, kao što i jesu, vremenom ćete stvoriti štit oko sebe u vidu neprobojne kule.

Citat Vladike Nikolaja Velimirovića: 

Ne možeš biti veliki čovek ni na jednom mestu na svetu i ni u jednom položaju u društvu;- prvo, dokle god imaš strah ma od čega manjeg od Boga; drugo, dokle god imaš ljubav prema čemu manjem od Boga, i treće, dokle se god ne privikneš smatrati svoju smrt nečim bivšim, a ne budućim. 

Svako mora da shvati da borba protiv psihopate nije borba protiv čoveka, nego borba protiv samog đavola, a nečastivi se samo ljudskim naporima i snagama ne može savladati, nego jedino verom i Imenom Božijim.

Da bi čovek tamu pobedio, sam mora svetlost biti.

Moliti se, voleti, kajati, opraštati, nadati i Svetim Tajnama pristupati.

17. Novembar 2018. – Kingstown, St. Vincent and Grenadines

NASMEJANI CRNAC

**Život – Miloš Crnjanski**

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lepo,

Nad vodama dubokim nekim,

Kao Mesec beo sa lukom tankim i mekim,

Jedan most.

I, vidiš, to uteši me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da toga dana zemlja oko mene zamiriše preorana,

Ili da oblaci prolete,

malo niže,

pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta će biti ako jedne zime, iz vrta jednog zavejanog

istrči ozeblo, tuđe, dete

i zagrli me.

Morao sam da napišem ovu pesmu, koju je napisao veliki Miloš Crnjanski, a koja se svakodnevno pronalazi sama u životu.

Danas smo prispeli u Kingstown (St. Vincent & Grenadines), prelepo karipsko ostrvo, gde su snimani “Pirati sa Kariba”. Imao sam svega 2 sata vremena, ali sam rešio da izađem i okupam se na najbližoj plaži.

Bio sam u nedoumici da li da izađem napolje ili ne, pošto se nisam baš najbolje osećao. Ipak, izađoh sa broda. Klima je bila pomalo nezgodna, jer sam osetio da mi fali vazduha, ali ne kao kada sam bio u vojsci, trčeći sa zaštitnim maskama.

Domoroci ovog predivnog ostrva su crnci, tako da naleteh na jednu ženu crnkinju, koju upitah kako najbrže doći do plaže, jer sam želeo da se malo okupam. Ona mi objasni da ću, kada skrenem levo, videti brod koji vodi na plažu. Upitah je koliko brod često ide na plažu i nazad. Ona odgovori svakih 15 minuta. Delovala je uverljivo, međutim, kasnije se ispostavilo da je bilo mnogo nevere u tim rečima. Tako i učinih. Prepoznao sam da se putnici sa mog broda ukrcavaju, nije mi to bilo čudno, iako je trebalo. Pomoćni mornar tog brodića me je pogledao, a ja ga upitah da li mogu i ja ući unutra jer sam posada. On mi odgovori veoma prijateljski potvrdno.

Taj mornar delovao je kao glavni na brodu, možda zato što je bio najveći i najbučniji. Kod većine domorodaca ovog divnog ostrva, oči su veoma, u najmanju ruku, čudne. Moglo bi se reći i strašne, jer su većina crnaca sa takvim očima u filmovima bili ozloglašeni, ježom prožeti kriminalci. Ne znam zašto, ali sam takvu vrstu očiju povezao sa kanibalizmom, koji je ovde, ne baš tako davno, bio svakodnevica.

Kapetan broda, takođe crnac, delovao je mnogo mirnije i smirenije. Posadu su činila još dva mornara, zadužena za animiranje gostiju na brodu. Jedan od njih imao je ogromne bele zube, koji su krasili njegovo lice, jer je konstantno imao simpatičan smešak. Drugi je više bio neprimećen, povijenih leđa, nekako indiferentan.

Ušao sam na brod, te seo na otvoreni deo broda iako je padala kiša. Bilo je veoma sparno, ali zbog kiše prijatno. U sivoj jakoj torbi, koju sam jeftino kupio u TjMaxx-u u Njujorku, nosio sam naočare za plivanje, peškir i svoj tablet. Shvatiih da nisam poneo telefon i bi mi krivo, jer telefon pravi mnogo bolje slike nego tablet. Bio sam skroz spreman za ronjenje. Brod je krenuo da plovi. Posle deset minuta, pomislih da stižemo na plažu, međutim kapetan ne skrenu. Gledao sam na sat veoma često, jer sam morao biti na brodu do 17:00. Vreme je letelo, a kapetan nikako da skrene na toliko željenu plažu. Prošlo je pola sata, međutim od plaže nit raga ni glasa. Resih da upitam nasmejanog crnca, velikih belih zuba, kuda idemo. To učinih, a on mi reče da idemo na plažu, gde bismo trebali biti za nekih sat vremena. U stomaku mi se sve prevrnulo, jer je već bilo 16:00 sati.

Objasnih mu svoju situaciju, a on, izbegavajući direktan kontakt očima, delovao je veoma neiskreno. Međutim, sa nekom dozom straha pomešanog sa stidljivošću, reče mi da će nazvati svoju šeficu telefonom i da će pokušati nekako da mi pomogne. Sve mi je ovo bilo dovoljno da ne uživam u predivnim Karibima. Ipak, čovek ne može biti ravnodušan kada ugleda dugu na ovom rajskom Zemaljskom mestu. Uslikah je tabletom.

Nasmejani crnac nastavio je sa animiranjem gostiju, a ubrzo posle animacije mi je prišao da mi saopšti da mu je šefica nedostupna na telefonu. Teših se time da brod ne može isploviti bez doktora, ali kašnjenje doktora mi je bilo nedopustivo.

Konačno, kapetan skrenu desno, ka predivnoj plaži pomalo uvijenoj i okruženoj ogromnim drvećem, crnog peska. Mornari spustiše merdevine, a crnac mi reče da je bolje da se izujem, jer ću pokvasiti noge. To učinih i pođoh za njim. Dođosmo prvo do jednog čoveka koji je trebao uskoro da krene sa brodićem nazad, međutim, on je bio krcat putnicima, tako da me nije mogao primiti. Njegova energija mi se baš i nije dopadala, bilo je nečeg nezadovoljnog u tom čoveku, tako da mi bese nekako drago što me nije mogao povesti.

Nasmejani crnac mi reče da sačekam, te da će probati da mi nađe taksi. Osećao sam neko olakšanje, ali ne u potpunosti. Šetajući predivnim mestom, naiđoh na još jednog crnca koji je prodavao suvenire, te kupih ogrlicu morskog konjića, pored labudova, meni omiljenog stvorenja.

Veoma ubrzo posle toga se pojavio nasmejani crnac sa još jednim crncem, mojim spasiocem. Dadoh nasmejanom crncu 5 funti, a on te pare uze veoma ležerno, kao da mu ništa ne znače, iako im je plata na mesečnom nivou bila 50-ak dolara. Bilo mi je žao što se rastajemo, kao da sam imao nešto još više da im dam, ali ne dadoh. Takođe se pomesaše osećanja moje nevere sa njihovom pomoći, što mi još više otežaše osećaj. Rastanak beše kratak, mahanjem rukama i mog neskrivenog zadovoljstva, ali i tuge.

Crnac spasilac takođe izbegavaše kontakt očima, ali je bio veoma lepih i pravilnih crta lica, rekao bih 70 godina starosti. Iako je imao mrlju na oku, nije mi delovao strašno, već naprotiv. Reče mi da moram sačekati 15 minuta i da će vožnja koštati 15 dolara. Bili smo udaljeni sigurno 40 km od moje destinacije, tako da mu odgovorih da ću ga sačekati 20 minuta i dati mu 20 dolara. Bio je prezadovoljan.

Za nekih 20 minuta se pojavise dvoje Amerikanaca, bračni par, koje je vozač takođe trebao da vozi nazad na brod. Reče im i da ću i ja ići sa njima, što im na prvu loptu, po posturi tela reklo bi se, nije delovalo kao najbolja opcija. Međutim, kada sam rekao da sam ustvari lekar na brodu na kojem plovimo zajedno, opustiše se. Vožnja je bila predivna, jer sam znao da ću stići na vreme. Pričao sam sa bračnim parom, te su mi rekli da naravno, su sa njima zajedno na brodu i muževi roditelji. Otac je bio čuveni kardiolog, dr Dalen, koji je sada u penziji, ima 86 godina i još uvek piše članke.

 Oduševih se, te rekoh da mi je na početku karijere ljubav bila kardiologija, što i njima bi drago. Sledećeg dana sam sa njima četvoro proveo divno veče u jednom od predivnih brodskih restorana, restoran Compass Rose.

 Crnac spasilac vozio je poprilično ležerno, levom stranom puta, jer je ovo predivno ostrvo ustvari bila Engleska kolonija.

 Stigosmo na odredište u 5 do 5. Bračni par se uljudno pozdravi i nestade u sutonu predivnih boja koje su obasjavale brod. Izvadih 100 dolara, a on mi reče da nema ništa sitno. Otidjoh brzo da razmenim pare, te mu rekoh da ću se ubrzo vratiti. Odgovori mi bez ikakve napetosti i nevere, da će me čekati. Razmenih novac, te mu umesto 20 dadoh 30 dolara. Uzeo je novac na toliko ležeran način, kao da mu to uopšte nije bitno, ali bio je veoma kulturan i neverovatno prijatan čovek. Bilo mi je žao što sam morao da idem. Nekako su mi moji spasioci već nedostajali.

Ušao sam na brod tačno na vreme, a na brodu me dočekalo prijatno obezbeđenje, koje me uljudno pozdravilo. Dok sam se smestio, razmišljao sam o svim susretima tog dana, o lepotama Kariba i o divnim ljudima koje sam upoznao. Bio sam zahvalan na svemu što sam doživeo, na malim stvarima koje su često prolazile neprimećene u svakodnevnom životu.

 Isplovili smo iz Kingstona pod zvezdastim nebom, rekosmo jedni drugima laku noć, i osećao sam se ispunjeno. Razmišljajući o pesmi Miloša Crnjanskog, shvatio sam koliko je važno ceniti svaki trenutak, svaku vezu koja vas pokrene, bilo da je to kroz reči, pogled ili osmeh.

 Završio sam svoj dan na brodu ispod spokojnog neba, sa mišlju da život zaista zavisi od nas i našeg pogleda na svet. Bez obzira na sve prepreke, lepi trenuci i susreti sa ljudima ostaju zauvek u sećanju kao blago koje nosimo sa sobom.

B. Banović

Ovaj članak sam rešio da napišem jer bi mogao biti od koristi svima koji su zainteresovani da svojim načinom ishrane poboljšaju kvalitet svog života. Naime, neke namirnice su bogatije određenim sastojcima koji pomažu u normalnom održavanju funkcija našeg organizma.

Ne baš tako dugo sam bio na jednom divnom predavanju našeg poznatog kardiologa, prof. Gorana Milašinovića. Iako mi je specijalnost hirurgija, otišao sam na kardiološko predavanje pre svega zbog bodova za održavanje licence, ali se ispostavilo da je ovo bilo jedno od najboljih predavanja na kojima sam ikada bio. Kardiologija je, da kažem, bila moja ljubav na početku studija, a i kasnije.

Tema predavanja su bili beta-blokatori, prvenstveno beta-1 blokatori, koji deluju na srčani mišić, usporavajući njegov rad, smanjujući hipertrofiju srca i, sledstveno, smanjujući arterijski pritisak. Beta-blokatori se često koriste u lečenju povišenog krvnog pritiska i raznih srčanih oboljenja.

Poseban osvrt bio je na lek Bisoprolol, takođe kardioselektivni beta-blokator, koji se pokazao kao odličan u smanjenju hipertrofije srca za neverovatnih 6 meseci.

Ono što je meni bilo fascinantno jeste da određene namirnice sadrže određene količine ovih supstanci (beta-blokatora).

Na ovom mestu ćemo ih pomenuti:

1. **Banane** - koje pored bogatstva kalijumom i vitaminom B6, su i izvor beta-1 blokatora.

2. **Kamilica** - pored svog umirujućeg dejstva, koje bi moglo biti i zbog direktnog dejstva na smirenje srca, predstavlja bogat izvor beta-1 blokatora. Priprema čaja od kamilice može biti odličan način da se iskoristi ovo dejstvo.

3. **Šipak** - takođe bogat izvor beta-1 blokatora, zajedno sa svojim antioksidantnim dejstvom. Može se koristiti u obliku soka ili kao dodatak salatama.

4. **Avokado** - ne baš tako prisutna namirnica na našim prostorima, takođe je dobar izvor beta-1 blokatora. Može se koristiti u salatama, smoothies-ima ili kao namaz.

5. **Maslinovo ulje** - koje pored blagotvornih dejstava, sadrži i manje koncentracije beta-1 blokatora. Koristite ga za prelivanje salata ili u kuvanju.

6. **Brokoli** - odavno poznata fantastična namirnica bogata vitaminom C i vitaminom A, pored ovoga sadrži i manje količine beta-blokatora. Neka se jede kuvan, pečen ili svež.

Uvrstivši u svoju svakodnevnu ishranu jednu ili više od ovih namirnica, možete pomoći svom srcu da za nekoliko meseci bude zdravije. Naravno, bilo bi poželjno izbaciti štetnosti iz svog života, prvenstveno pušenje, lenjost, smanjenu fizičku aktivnost, prejedanje (iako je stomak pun, uvek zapomaže da je gladan) i loše misli.

 U zdravlju srca ključna je celokupna ishrana i usvajanje zdravih životnih navika. Uključivanjem ovih namirnica u dnevnu ishranu, uz pravilnu hidrataciju i redovno vežbanje, doprinosite ne samo zdravlju svog srca, već i opštem blagostanju organizma. Zdrav način života je dugoročna investicija u vaše zdravlje.

Pacijent starosti 36 godina muškog pola, dovežen je na urgentni prijem u pratnji hitne medicinske pomoći. Dovežen u teškom opštem stanju, hipotenzivan i tahikardan. Od lekara hitne medicinske pomoći dobija se podatak da je pokušao da izvrši samoubistvo sa dva uboda nožem od kojih je jedan ubod u grudni koš, a drugi u stomak.

Inspekcijom se uoče dve rane, i to: lacerokontuzna rana u visini 3 interkostalnog prostora na oko 2 cm levo od grudne kosti, i, druga lacerokontuzna rana, za koju se već inspekcijom utvrdi da se radi o proboju u samu peritonealnu duplju, jer se video zjapeći omentum.

Fizikalnim nalazom i pregledom prvo ubodne rane toraksa se pretpostavi i putanja noža, jer prilikom eksploracije prstom, utvrdi se da je rana ustvari bila tangencijalna, te je proboj u sam grudni koš bio kroz 6. interkostalni prostor. Potom se eksploriše i rana na abdomenu, te se potvrdi već pretpostavljeni intraperitonealni proboj (sl.1).

sl.1 

Ovo je bilo dovoljno da se postavi indikacija za hirurško lečenje (torakotomiju, a posle i laparotomiju). 

Operacija: Thoracotomia anterolateralis l.sin. Sutura ventriculi; Drainage thoracis l.sin. Laparotomia mediana superior et media; Exploratio abdominis Suturae diaphragmae; Drainage abdominis NoI

Operativni nalaz: Učini se anterolateralna torakotomija kroz VI interkostalni prostor. Po otvaranju parijetalne pleure pristupi se eksploraciji leve strane toraksa. Identifikuje se srce i levo plućno krilo koji su intaktni. daljom eksploracijom se uoči sveža krv koja se izaspirira, te se dobije na aspirator oko 200 ml. Daljom eksploracijom se uoči fundus želuca u levoj polovini grudnog koša, gde se uoči i traumatska lezija želuca. Isti se prešije u dva sloja. Sledi postavljanje jednog torakalnog drena, a potom i zatvaranje operativne incizije po anatomskim slojevima. Dren se prikopča na pasivnu drenažu. Sledi gornja i srednja medijalna laparotomija. Po otvaranju peritoneuma uoči se oskudna krv po velikom omentumu kao i manji hematom. Daljom eksploracijom se uoči želudac koji je prošao kroz traumatsku leziju na dijafragmi. Želudac se vrati kroz isti otvor, te sledi sutura dijafragme neresorptivnim atraumatskim koncem (sl.2). Abdomen se još jednom komplet eksploriše, te se postavi jedan dren subfrenično levo. Sledi zatvaranje abdomena u jednom sloju. Pacijent je postoperativno prebačen na aktivnu torakalnu drenažu i sukciju i ostavljen intubiran.

sl.2 

Pacijent je 9. postoperativnog dana otpušten sa odeljenja hiurgije dobrog opšteg stanja.

Prikaz slučaja - Krvarenje slezine u dva vremena

Pacijent muškog pola, star 63 godine, u večernjim časovima, je pao sa terase visine oko 3m na levu polovinu leđa grudnog koša. Inicijalno je urađen RTG levog hemitoraksa i UZ abdomena, kao i osnovna laboratorija. 

Na RTG-u levog hemitoraksa bez znakova frakture i pneumotoraksa, kao i hematotoraksa. UZ abdomena inicijalno bez prisustva slobodne tečnosti u abdomenu kao i patološkog nalaza na slezini.

Sutradan u jutarnjim časovima se ponovi nalaz RTG P/C koji je uredan. Međutim nalaz UZ abdomena je sledeći: Jetra, žučna kesa, pankreas i bubrezi su bez znaka traume. Slezina je od hilusa put lateralno sa hipoehogenom lezijom iste i laminarnom količinom tečnosti okolo što najverovatnije odgovara rupturi iste. Laminarna količina tečnosti u Morisonu.

Takođe je ponovljena laboratorija, koja je bila u blagom padu o odnusu na rađenu prethodnog dana (RBC je sa 4,2 pao na 3,9, a Hgb je bio u granicama normale).

Podatak da je u Morisonovom prostoru prisutna tečnost (krv), hepatorenalnom prostoru, koji je normalno u komunikaciji sa burzom omentalis, a sledstveno i sa slezinom, je dovoljan podatak za postavljanje indikacije za hirurško lečenje kod ovog pacijenta (sl.1).

 sl.1

Na ovoj slici (sl.1) je odlično prikazana burza omentalis sa svim svojim zidovima (granicama), kao i veza Morisonovog prostora preko foramen epiploicuma (omentalis) sa burzom omentalis i slezinom.

Operacija:Laparotomia mediana superior et media; Splenectomia; Drainage cavi abdominis NoII

Operativni nalaz: Gornjom i srednjom medijalnom laparotomijom se pristupi otvaranju abdomena. Po otvaranju peritoneuma, uoči se sveža i koagulisana krv preko omentuma. Pomerajući transverzalni kolon i njegovu lijenalnu fleksuru, naiđe se na što stazni sadržaj krvi, što sveža krv. Odigne se slezina iz svog ležišta, te se u levi subfrenijum ubaci kompresa. Potom sledi preparacija slezine u odnosu na želudac i lijenalnu fleksuru kolona. Sledi ligiranje magistralnih krvnih sudova (a. et v. lienalis).
Potom se levi subfrenijum ispere sa dosta tečnosti. Zatim se pređe subhepatično, te se takođe uoči dosta stazne krvi, koja se izevakuiše, te se desni subfrenijum i subhepatični prostor isperu sa dosta tečnosti. Potom se isto uradi i parakolično obostrano, a ispere si i Duglasov prostor. Sledi postavljanje dva drena i to: jedan subhepatično, a drugi subfrenično levo.
Abdomen se zatvori u jednom sloju. Gaze, keperice i instrumenti na broju. Buđenjenje na stolu (sl.2, sl.3).

sl.2 

sl.3

Na sl.2 se vidi prisustvo krvi po omentumu, odmah nakon otvaranja peritoneuma i ulaska u abdomen, a na sl.3 se vidi prisustvo krvi i subhepatično, o čemu je malo pre bilo reči (komunikacija Morisonovog prostora sa slezinom preko burze omentalis).

 sl.4

 sl.5

Na sl.4 i sl.5 se vidi izvađena slezina na kojoj postoji laceracija u dužini od oko 4-5 cm ka hilusu sa aktivnim krvarenjem, što bi odgovaralo 3. stadijumu u gradaciji povreda slezine.

 tab.1

Na ovoj tabeli se vidi gradacija povreda slezine preuzeta od Američke Asocijacije hirurga traumatologa.

Prikaz slučaja

Pacijent muškog pola, 73 godine star, javlja se na urgentni prijem OB  Vrbas, zbog tupih bolova u stomaku koji traju već nekoliko dana, a sada su najintenzivniji.  Nije imao stolicu dva dana i imao je mučninu bez povraćanja.

Inspekcijom abdomena  uočavaju se tri ožiljka od prethodnih operacija (desni subkostalni rez od holecistektomije koja je bila pre 20 ak godina, rez u predelu McBurney ove tačke od operacije slepog creva, koje se ne seća tačno kada je imao, i, ožiljak od  desne ingvinalne hernije).

U laboratorijskim analizama, na prijemu, postoji leukocitoza sa povišenim vrednostima CRP-a, kao i ekstremno povišene vrednosti uree i kreatinina, kao i mokraćne kiseline (sl.1).

 sl.1

Fizikalnim nalaz: Abdomen palpatorno difuzno bolan, distendiran, bez znakova defansa muskulature.

Na nativnom RTG-u abdomena vide se jasno formirani hidrogasni nivoi na nivou tankog creva (sl.2)

sl.2 

Operacija: Laparotomia mediana xyphopubica; Adhesyolysis et deliberatio intestini tenui
Operativni nalaz: Medijalnom ksifopubičnom laparotomijom se pristupi otvaranju abdomena. Po otvaranju peritoneuma sledi eksploracija abdomena. U donjim partijama abdomena se naiđe na "bridu" mezoa dolihosigme koja je knikovala tanko crevo (ileum). Sa dva peana se podveže i preseče. Nakon toga se naiđe na još jednu priraslicu omentuma sa jejunumom koja se takođe oslobodi. Tanka creva visoko hiperemična, ali vitalna. U abdomen se naspe dosta toplog NaCL 0,9 %, te se sačeka pola sata. Nakon pola sata creva dobijaju vitalniju boju, te se odustaje od resekcije. Sledi zatvaranje abdomena u jednom sloju (sl.3 i sl.4).

sl.3 i sl.4

Vrednosti uree i kreatinina svakodnevno su praćene postoperativno, kao i nalazi CRP-a i krvne slike.

sl.5

Kao što se vidi iz priloženog, prvog postoperativnog dana, nalazi uree i kreatinina su u porastu u odnosu na dan operacije, a zbog katabolizma i nemogućnosti adekvatnog izbacivanja putem bubrega, zbog prethodno ileusom izazvane hipovolemije i postoperativnog katabolizma (sl.5).

 sl.6                                                                  sl.7

Kao što se vidi iz priloženog, najviše vrednosti uree i kreatinina su bile 2. postoperativnog dana, a u sklopu katabolizma (sl.6 i sl.7).

Da bi već 2.postoperativnog dana u večernjim časovima nalazi uree i kreatinina krenuli da opadaju (sl.7).

 sl.8 

Nalazi uree i kreatinina su opadali sa boravkom u bolnici, da bi 7. postoperativni dan bili u granicama normale (sl.8, sl.9 i sl.10).

 sl.9                                                                 sl.10

9.postoperativni dan je pacijent dobrog opšteg stanja otpušten kući.

ZAKLJUČAK: Ileus je stanje koje se karakteriše ekstremnim gubitkom tečnosti, te kao posledica toga dolazi i do smanjene bubrežne perfuzije i nemogućnosti adekvatne eliminacije proteinskih produkata (uree, kreatinina, mokraćne kiseline,...).

Pacijenti sa ovim tipom ileusa su obično pacijenti koji se žale više na tupe bolove, nego na jake i probadajuće, tako da ovi simptomi nekada mogu da zavaraju  i iskusnije hirurge.

Međutim, RTG nalaz ileusa sa anamnestičkim podacima o prethodnim operacijama, kao i povišenim vrednostima uree i kreatinin, ali i leukocitoze sa visokim CRP nalazom je dovoljno da se postavi indikacija za hirurško lečenje.

CASE REPORT

Male patient, 77 years old, has got pain in the upper part of the abdomen, flatulence, fatigue and opstipation which lasts 5 days. Anamnesticall, we are getting information that he has not got gall bladder, and he had cholecystectomia about 30 years ago.

He is bringing document of Gastroenterologist examination, and also brings Ultrasound of abdomen and blood analysis from 2 days before:

WBC 15,8...Gran 86,3

Total bilirubin 59,4, and conjugated 11,1 

LDH 547

Ultrasound of abdomen showed presence of small amount of water between winding of small guts. The patient is referred on RTG of abdomen.

On the developed X-ray of abdomen, we can see distended stomach and distended  windings of small guts, with formed hydro gassy levels, without signs of pneumoperitoneum.

That day, we also made blood tests:

WBC 15,8...Grn% 85,8

Total bilirubin 66,5, and conjugated bilirubin 13,3

CRP 23,9 mg/L

We did ultrasound of abdomen which showed presence of free liquid in subhepatic space. After that we admitted patient on surgical departmen. After putting nasogastric tube, we get liquid content, which by the smell and color, corresponding to faecal content.  This was sign for emergency surgical treatment.

Xyphopubic median incision approaches the opening of the abdomen. After opening the peritoneum, we have noticed the multitude of adhesions which are more complicates the preparation. In further preparation, it comes subhepatically, where eve of jejunal perforation almost the entire circumference of the wall, and then on the eve of yet another site of perforation and to the terminal ileum. The cause of the perforation was adhesion ileus that the small bowel, in the form of omega gyrus, was compressed. Followed by resection of the small intestine in the length of 150 cm and create a latero-latero anastomosis of the small intestine. Lineups are two drains, one subhepatically and the other in the Douglas area. The abdomen is closed in one layer.

This case is interesting because of elevated bilirubin levels, which are in this patient were on account of the impossibility of passing conjugated bilirubin through small guts caused by mechanical ileus, adhesion characteristics and, jejunal spill the contents of the abdomen and subsequent absorption of the same.

For surgery are significant posthepathitic jaundice, or conjugated hyperbilirubinemia. In this patient is primarily occurred mechanical intestinal obstruction caused by adhesions previous subhepatically, and it was the first cause of elevated bilirubin. Subsequently, after perforation of the small intestine, there has been a discharge of intestinal contents into the abdomen and subsequent absorption of the same.

CONCLUSION

Therefore, in patients with clinical and differential diagnosis in doubt in the diagnosis, but in terms of the formation of ileus, elevated bilirubin could be of great help in the diagnosis and timely surgical treatment.

PRIKAZ SLUČAJA

Pacijent muškog pola, star 77 godina, žali se na bolove u stomaku i nadutost, malaksalost i opstipaciju koja traje već 5 dana. Dobija se podatak da mu je izvađena žučna kesa pre oko 30 godina.

Donosi nalaz gastroenterologa od tog dana i laboratorijske vrednosti izvađene od pre 2 dana:

WBC 15,8...Gran 86,3

Ukupni bilirubini 59,4, a konjugovani 11,1 

LDH 547

Takođe pre 2 dana mu je rađen i UZ abdomena koji govori u prilog distendiranih vijuga tankog creva sa prisustvom manje količine tečnosti interanzalno. Pacijent se upućuje da se uradi RTG nativni pregled abdomena.

Na urađenom RTG snimku abdomena se vidi distendiran želudac sa distendiranim vijugama tankog creva i nekoliko formiranih hidrogasnih nivoa, bez RTG znakova pneumoperitoneuma.  Potom se urade i laboratorijske analize:

WBC 15,8...Grn% 85,8

Ukupni bilirubin 66,5, a konjugovani 13,3

CRP 23,9 mg/L

Potom se pacijent upućuje na UZ pregled abdomena, koji sada, u odnosu na prošli, pokazuje prisustvo slobodne tečnosti subhepatično. Nakon urađenog UZ abdomena, pacijent se prima na odeljenje hirurgije, gde mu se odmah po prijemu plasira nazogastrična sonda. Na nazogastričnu sondu se dobija veća količina tečnog sadržaja, koja po svom izgledu i mirisu odgovara fekalnom sadržaju (miserere).

Obzirom na anamnestičke podatke, fizikalni nalaz, klinički nalaz, kao i nalaz laboratorije, UZ abdomena, a ponajviše nalaza sadržaja koji je dobijen na nazogastričnu sondu, odlučuje se za hitno hirurško lečenje.

Ksifopubičnom medijalnom laparotomijom se pristupi otvaranju abdomena. Po otvaranju peritoneuma, uoče se mnoštvo priraslica koje u većoj meri otežavaju preparaciju. Daljom preparacijom se dođe subhepatično gde se uoči perforacija jejunuma skoro čitavom cirkumferencijom zida, a potom se uoči još jedno mesto perforacije i to na terminalnom ileumu. Uzrok ovih perforacija je bio adhezioni ileus koji je tankim crevom, u obliku omega vijuge, bio komprimovan. Sledi resekcija tankog creva u dužini od oko 150 cm i kreiranje latero-latero anastomoze tankog creva. Postave se dva drena, jedan subhepatično, a drugi u Douglasov prostor. Abdomen se zatvori u jednom sloju.

Ovaj prikaz slučaja je interesantan zbog povišenih vrednosti bilirubina, koje su kod ovog pacijenta bile na račun nemogućnosti prolaska konjugovanog bilirubina kroz tanko cevo uzrokovano mehaničkim ileusom, adhezionih karakteristika i, izlivanja jejunalnog sadržaja u abdomen i sledstvene apsorpcije istog.

Za hirurgiju su značajnije posthepatične žutice, odnosno konjugovane hiperbilirubinemije. Kod ovog pacijenta je primarno došlo do mehaničkog ileusa, uzrokovanog prethodnim adhezijama subhepatično, i to je bio prvi uzrok povišenja vrednosti bilirubina. Naknadno, nakon perforacije tankog creva, je došlo do izlivanja crevnog sadržaja u abdomen i sledstvene apsorpcije istog.

 ZAKLJUČAK

Zbog toga, kod pacijenata kod kojih klinički i diferencijalno dijagnostički postoji dilema u dijagnostici, a u smislu formiranja ileusa, povišene vrednosti bilirubina bi mogle biti od velike pomoći u postavljanju dijagnoze i pravovremenog hirurškog lečenja. 

Le pancréas est une glande située dans la partie centrale de l'abdomen. Il entre en contact direct avec la grande majorité des organes abdominaux. Par sa face antérieure, il est en contact avec l'arrière de l'estomac. La tête du pancréas est enfouie dans la concavité du duodénum, et sa queue est en contact avec la rate. À l'arrière du pancréas, en contact direct, se trouvent de gros vaisseaux sanguins de la région, dont le début de la veine porte ; un peu plus en profondeur se trouve l’artère mésentérique supérieure, qui forme avec l'aorte une pince aorte-mésentérique, passant à travers la veine rénale gauche.

Image No1

Sur cette photo, on peut voir le pancréas, la rate, le duodénum et les principaux vaisseaux sanguins, ainsi que le canal cholédoque, vus de derrière.

Le pancréas est une glande endocrine et exocrine. Cela signifie que ses sécrétions sont libérées directement dans la circulation sanguine (endocrine) et aussi dans l’intestin (fonction exocrine). Le tissu pancréatique est constitué de plusieurs types de cellules, à savoir : 1. Les cellules alpha, qui sécrètent le glucagon, une hormone qui régule le taux de sucre dans le sang en cas de faible indice glycémique ; 2. Les cellules bêta, qui sécrètent l'insuline, une hormone qui a également un rôle de régulation, abaissant le niveau de sucre dans le sang ; 3. Les cellules D, qui sécrètent la somatostatine, une hormone qui agit sur la régulation de la sécrétion de l'insuline et du glucagon ; et 4. Les cellules PP, qui agissent également sur la sécrétion d'une hormone d'autorégulation.

Le pancréas est une partie du corps humain sans laquelle on ne peut pas vivre.

En raison de son emplacement, mais aussi de son anatomie complexe et de sa vascularisation, les interventions chirurgicales sur le pancréas appartiennent aux opérations les plus difficiles de la chirurgie abdominale. Les indications les plus courantes pour le traitement chirurgical du pancréas sont des tumeurs et des kystes du pancréas. Les tumeurs pancréatiques sont généralement malignes et sont localisées à la tête du pancréas. D’après le type histologique le plus fréquent, il s'agit d'un adénocarcinome. Ce type de tumeur est très dangereux, car lorsque les patients se présentent souvent avec un ictère et des démangeaisons, la tumeur a généralement déjà grandi au point de provoquer une obstruction au niveau de la papille duodénale majeure, où se jettent le contenu pancréatique et aussi le contenu de la bile.

Chez les patients dont la maladie est diagnostiquée à ce stade, la seule solution est la chirurgie. Cette opération est appelée pancréatectomie duodénale. J’ai délibérément séparé ces trois mots. Nous allons commencer par le premier. "Ectomie" signifie l’élimination. Le duodénum est le duodénum, et le pancréas est le pancréas. Ainsi, l'opération consiste à retirer le pancréas et le duodénum, avec la création en conséquence d'anastomoses, c’est-à-dire la jonction de l'estomac à l'intestin grêle, des voies biliaires dans l'intestin grêle et de la partie restante du pancréas à l'intestin grêle.

Le premier acte est l’ouverture abdominale, qui est habituellement réalisée selon Orr, un moyen d’ouverture en arc sous deux arcs costaux, qui se croisent dans la ligne médiane. Certains chirurgiens expérimentés, en fonction de la constitution du patient, appliquent aussi l’incision médiane verticale.

Après l'ouverture de l'abdomen et son exploration, on commence le déplacement des organes pour atteindre le pancréas. Le déplacement des organes adjacents est un terme très doux, car on utilise généralement des instruments tels que des ciseaux et le couteau électrocoagulant. Tout comme un mécanicien automobile a de nombreux éléments à enlever pour arriver là où il veut, les chirurgiens doivent également "déplacer" beaucoup de choses. On retire la vésicule biliaire de sa loge, l’artère cystique est ligaturée, et on sectionne le ductus cysticus. Puis, on abaisse le flanc droit du côlon afin d'atteindre le fond du duodénum. Lorsqu'on arrive au duodénum, on commence par identifier le duodénum, où l'on atteint la veine cave inférieure par le levage. Avec l'achèvement de la dissociation du duodénum, on s'approche de la face antérieure du pancréas, et à travers la bourse omentale, on rejoint le côté arrière de l'estomac. Ensuite, on effectue la dissection du ligament hépato-duodénal, où l'on doit identifier toutes ses structures. À cet endroit, il existe de nombreuses variations de l'arbre artériel, qui sont généralement accompagnées de variations des voies biliaires. On sectionne le canal hépatique commun et le traitement du patient commence. Ensuite, on aborde le pancréas par sa face inférieure, à travers le mésocolon transverse, où les chirurgiens lient et coupent souvent l'artère conique droite. Lorsque les conditions sont réunies, on sectionne le pancréas au niveau du corps, distalement au processus uncinatus.

Puis, on coupe l'estomac et, s’il est sectionné de manière à préserver le pylore, cette opération est appelée PPD (pylore préservant duodénopancréatectomie), sinon, l'opération fait référence à celle de Whipple. Ensuite, on réalise les anastomoses entre la partie restante du pancréas et le jéjunum, puis l'anastomose entre le canal hépatique commun et le jéjunum, et enfin l’adhésion de l'estomac au jéjunum. Après l'achèvement de la création des anastomoses, les drains sont placés dans l'abdomen du patient.

S'il n'y a pas de complications postopératoires, ces patients sortent de l'hôpital après 12 à 13 jours.

De telles opérations appartiennent à la chirurgie mutilante, elles durent longtemps et demeurent incertaines jusqu'à la fin. Cependant, j'ai assisté à un certain nombre de cas où ces procédures ont sauvé des vies et prolongé significativement la survie des patients.

Bild.1

Pancreatic surgery

The pancreas is a gland that is located in the central part of the stomach. It comes in direct contact with the vast majority of abdominal organs. Its front side comes into contact with the back of the stomach. The head of the pancreas is lodged within the concavity of the duodenum, and with its tail the pancreas comes into contact with the spleen. On the back of the pancreas, in direct contact, there are large blood vessels of the region, and this is the beginning of the portal vein and placed a little deeper is the superior mesenteric artery, which forms the aorto-mesenteric clamp with the aorta through which the left renal vein passes.  

sl.1

 In this photo can be seen the spleen, pancreas, duodenum and main blood vessels, as well as the common bile duct, seen from behind.

The pancreas is both an endocrine and exocrine gland. This means that it secretes its excreta directly into the bloodstream (endocrine), but also into the intestine (exocrine function). Pancreatic tissue consists of several cell types, namely: 1. The alpha cells, which secrete glucagon, a hormone that regulates the level of glucose in the blood in cases of low blood sugar (increases glucose in the blood), 2 Beta cells that secrete insulin, a hormone that also acts regulatory, lowering the level of glucose in the blood, 3. D cells which secrete somatostatin, a hormone which also regulates the secretion of insulin and glucagon and 4. PP cells, which also act self-regulatory on hormone secretion.

The pancreas is part of the human body without which a person can live.

Because of its location, but also its complicated anatomy and vascularization, surgery on the pancreas belong to the most difficult and biggest operations of abdominal surgery. The most common indications for surgical treatment of the pancreas are pancreatic tumors and cysts. Pancreatic tumors are usually malignant and localized on the head of the pancreas. The most common histological type is usually adenocarcinomas. This type of tumor is very insidious because when patients come to a doctor, usually because their skin becomes yellow and itchy, tumor has already grown quite big so that it causes obstruction on the major duodenal papilla level,  which the pancreatic, but also the bile content flows into.

For patients who are diagnosed with this disease, at this stage, the only solution is surgery. This operation is called Duodenopancreatectomy. I deliberately separated these three words. We will start with the last one. Ectomy means elimination. The duodenum is the first portion of the small intestine, from the stomach to the jejunum, and the pancreas is a gland inside the body, near the stomach. So it means the removal of the pancreas and duodenum with the consequent creation of anastomoses, or connecting the stomach to the small intestine, bile duct to the small intestine and the remaining part of the pancreas to the small intestine.

The first act is to open the abdomen, which is usually according to Orr method, which means performing a transverse incision beneath both costal arches which meet in the midline. Some experienced surgeons, depending on the constitution of the patient, use a vertical (midline) incision.

After opening the abdomen and its exploration, the moving of the organs starts in order to come to the pancreas. Moving of the adjacent organs is a very mild term, since usually used instruments are scissors and an electrocautery knife. Just as a car mechanic has to remove a lot in order to get where he wants, surgeons also have a lot to "move". The gall bladder is removed from its lodge, cystic artery is ligated, and cystic duct restrained. Then it is starts with lowering the right colic flexure in order to reach the bottom of the duodenal knee. When the duodenum is reached, starts the mobilization of the duodenum by Kocher’s maneuver, where the inferior vena cava is reached by lifting. With the completion of mobilization of duodenum by Kocher’s maneuver, the front of the pancreas is approached, over the bursa omentalis and back side of the stomach. After that dissection of the hepatoduodenal ligament is performed, where all structures in it must be identified. At this point there are many modifications of the arterial tree, which is usually accompanied by biliary modifications. The ductus hapaticus communis is cut and this is actually where the treatment of a patient begins. Then the pancreas is approached from its underside, through the transverse mesocolon, where surgeons often ligate and cut the right colic artery. When conditions are met the pancreas is cut at body’s level, distal to processus uncinatus.

Then the stomach is also cut, if it is cut in the way to preserve the pylorus, then this operation is called PPD (pylorus preserving duodenopancreatectomy), and if not, then it is the Whipple procedure. Then the anastomoses are created between the remaining part of the pancreas and the jejunum, and then the anastomosis between the ductus hepacticus communis and the jejunum, and finally connection of the stomach with the jejunum. Upon completion of the creation of the anastomoses, drains are placed in the patient’s abdomen.

If all goes well after the surgery, patients are discharged from the hospital after 12-13 days.

Such surgeries are mutilating surgeries; they are long-lasting and uncertain until the very end. However, I attended a number of cases, where these procedures saved and significantly prolonged people’s lives.

Bilirubin je žučni pigment koji nastaje raspadanjem dotrajalih eritrocita u slezini, kostnoj srži i jetri. Hemoglobin iz eritrocita se razlaže na HEM i GLOBIN. Globin je proteinski deo i on se kasnije razlaže na aminokiseline. Hem se daljom razgradnjom pod uticajem raznih enzima pretvara u nekonjugovani bilirubin. Na jednoj od ovih kaskada pretvaranja hema u bilirubin nastaje biliverdin, žučni pigment ptica.

Nekonjugovani (indirektni) bilirubin je liposolubilan, rastvorljiv u mastima, a ne vodi, te je stoga njegova ekskrecija putem bubrega nemoguća. Da bi se mogao izlučiti putem bubrega, potrebno je da se konvertuje u hidrosolubilan oblik bilirubina, a ovo se dešava u jetri. U jetri se nekonjugovani bilirubin veže za glukuronsku kiselinu u hepatocitima i nastaje konjugovani oblik bilirubina.

Konjugovani (direktni) bilirubin je hidrosolubilan, rastvorljiv u vodi, te stoga i ne toksičan. Putem žuči, konjugovani bilirubin stiže do creva, tankog i debelog, gde se pretvara u Urobilinogen, koji se kasnije u debelom crevu pod uticajem bakterija pretvara u Sterkobilinogen, te se izlučuje putem fecesa. Manji deo urobilinogena se putem portnog krvotoka vraća u jetru, a još manji deo se u formi urobilina izlučuje mokraćom.

 Žutica jeste žuta prebojenost kože nastala kao posledica nagomilavanja bilirubina u koži. Sve žutice možemo podeliti na prehepatične, intrahepatične i posthepatične. Prehepatičke žutice su sva ona stanja u kojima dolazi do prekomernog stvaranja bilirubina i sledstvene manje konjugacije bilirubina, kao što je slučaj sa hemoliznom anemijom u kojoj dominira nekonjugovana hiperbilirubinemija. Intrahepatičke žutice su sve one žutice kod kojih je problem u samom hepatocitu. Bilo da se radi o genetskim bolestima, i to Crigler Najara i Gilbertov sindrom kao nekonjugovane hiperbilirubinemije ili Dubin Johnsonov i Rotorov sindrom kao konjugovane hiperbilirubinemije ili se radi o oštećenju hepatocita u sklopu raznih hepatitisa ili difuzne ciroze jetre. Znači hiperbilirubinemija kod ovog tipa žutice može biti i konjugovanog i nekonjugovanog tipa i katkad je klinički teško razlikovati od posthepatične žutice. 

Posthepatična žutica je svaka žutica kod koje se uzrok nalazi izvan i distalno od jetre. Ovaj tip žutica najčešće je uzrokovan holedoholitijazom, prisustvom kamenaca u hlavnom žučnom vodu. Od ostalih uzroka se navode Mirizijev sindrom, primarni i sekundarni sklerozirajući holangitis, Klatskinov tumor, tumor srednjeg dela holedoha, tumor Vaterove papile, kao i tumori glave pankreasa. Bilo koji uzrok koji dovodi do delimične ili potpune opstrukcije oticanju žuči u crevo jsste uzrok posthepatične žutice. 

Sa hirurškog aspekta 90 % hirurških oboljenja su stanja koja dovode do posthepatične žutice. Sve opstrukcije žuči koje su permanentne kao što je slučaj u tumorskoj patologiji dovode u početku bolesti do konjugovane hiperbilirubinemije sa aholičnom stolicom, bilirubinurijom i pojavom tamne mokraće, kao i odsustvom urobilina u mokraći jer se isti ne stvara u crevima, pošto bilirubin ne može doći do creva, a usled mehaničke prepreke. Kod opstrukcije, npr.samo desne ili leve jetre dolazi do istostrane hipotrofije sa sledstvenom kontra lateralnom hipertrofijom, što može dovesti do odsustva hiperbilirubinemije.

Kod intermitentnih holedoholitijaza, u početku bolesti simptomi mogu biti slični ili isti kao kod tumorske patologije, međutim ukoliko se desi da se kamen odglavi, npr.iz papile ili propasira istu, simptomi će nestati, neće više biti hiperbilirubinemije, pojaviće se urobilin u mokraći, stolica neće biti aholična,...

Kod svake bezbolne posthepatične žutice, koja traje duže od deset dana, mora se posumnjati na karcinom glave pankreasa.

Stoga, diferencijalno dijagnostički gledano, ukoliko pacijent ima urobilina u mokraći i nema aholičnu stolicu, uzrok žutice nije posthepatičnog tipa. Da se zaključiti da diferencijalno dijagnostički nije teško postaviti dijagnozu, ukoliko je opstrukcija kompletna i permanentna, međutim ukoliko je opstrukcija intermitentna razlikovanje intrahepatičke i posthepatičke žutice nije lako.

Banović dr Boris 

Karnozin (beta alanil-l histidin) je dipeptid koga čine dve aminokiseline i to beta alanil i l histidin. Pronašao ga je 1900. godine Ruski naučnik Vladimir Sejgejevič Gulevič. Veliki broj istraživanja je posvećen karnozinu, i pronadjeni su neverovatni efekti kako kod laboratorijskih životinja tako i kod ljudi. 

Sama reč carnosine, u čijoj osnovi jeste reč carne, što u prevodu znači meso ili mesni, govori u prilog toga da ga dosta ima u mesu i mesnim preradjevinama. Karnozin se normalno stvara i sintetiše u ljudskom organizmu, ali njegovo stvaranje opada sa godinama, pa je razlika izmedju desetogodišnjaka i čoveka starog 70 godina u stvaranju karnozina, 63%. Sledeći problem je veoma kratko zadržavanje karnozina u ljudskom organizmu, jer je hidrosolubilan i brzo se troši. Veliki broj naučnih istraživanja je bio baš na ovu temu, da se na neki način sintetiše supstanca koja bi omogućila duži ostanak karnozina unutar ćelije. Dr Michael Kucera, Češki naučnik koji je svoj život posvetio mitohondrijalnoj medicini i istraživanju karnozina, takođe je bio obuzet pronalaženju ovog principa.

BIOHEMIJSKA SVOJSTVA KARNOZINA

Karnozin je supstanca veoma rastvorljiva u vodi, 1g karnozina se rastvori u svega 3,1ml vode pri temperaturi od 25 C.  

Mogućnost vezivanja za metalne jone je sledeće svojstvo karnozina. Pa tako nastali kompleksi sa bakrom ili cinkom su tema mnogobrojnih istraživanja. Japanski narod jeste veoma dugovečan, ali njihov glavni medicinski problem jesu bolesti želuca. Stoga su japanski naučnici pronašli veoma benefitan uticaj kompleksa cink karnozin kod osoba koje imaju čir na želucu i duodenumu.

Antioksidantna aktivnost karnozina je detektovana pre 35 godina. Od tad su uradjena mnogobrojna istraživanja koja govore u prilog antioksidantne funkcije karnozina.  Antioksidantno svojstvo karnozina sa peroksinitritima i hipohlornom kiselinom je reda veličine kao i vitamin C ili vitamin E. Potom se pominje i reakcija karnozina sa peroksil radikalima, a in vitro modeli su pokazali veći afinitet karnozina za bakar i cink nego gvožđe.

Kod laboratorijskih životinja  upotreba karnozina je takođe pokazala antioksidantno svojstvo, ali pojačanu enzimsku aktivnost, kako u fiziološkim uslovima, tako i kod laboratorijskih životinja kod kojih su prethodno indukovana oštećenja organa. Uloga karnozina da pospešuje uklanjanje aberantnih proteina je takođe detektovana. Druga bitna stavka koja govori za posredno povoljan uticaj karnozina na kardiovaskularni sistem je da pospešuje stvaranje NO - azotmonoksida.

METABOLIZAM KARNOZINA

Karnozin se normalno stvara u ljudskom organizmu pod dejstvom karnozin sintetaza. Za ovaj proces su neophodni beta alanil i l histidin, magnezijum i ATP.  Sinteza karnozina opada sa godinama. Nakon oralnog unosa karnozina u vidu recimo mesnih proizvoda karnozin se iz želuca transportuje do krvi, gde je inače neidentifikovan, najverovatnije je vezan za eritrocite. Potom se iz krvi pomoću oligopeptida transportuje do same ćelije. Nasuprot karnozinu stoje karnozinaze, enzimi odgovorni za njegovo razlaganje. Postoje dve vrste karnozinaza, one koje se nalaze u krvi i tkivne karnozinaze. One koje se nalaze u plazmi su mnogo potentnije. Podatak da se karnozin ne može detektovati u krvi, a kao ekskret u urinu može još uvek govori u prilog toga da je karnozin još uvek jedna velika nepoznanica za naučnike.

FIZIOLOŠKA ULOGA KARNOZINA

Karnozin je supstanca koja deluje na svim organskim nivoima.  Obzirom da se velika većina karnozina nalazi u mišićima, smatra se da su mišići i jedna vrsta depoa karnozina. Potom, karnozin na mišiće deluje kao ph pufer, povećavajući ph vrednost i čineći  mišiće baznijima nego dotad. Ova činjenica nam daje uvid da je karnozin, što je i naučno dokazano, odličan kao suplement kod fizički aktivnih ljudi, pogotovo sportista. Jedno istraživanje je pokazalo da karnozin u skeletnim mišićima može indukovati oslobađanje kalcijuma, a pojedinačno dati beta alanil i l histidin, ne.

U ljudskom mozgu je prisutna prevalenca homokarnozina, jedne od formi karnozina. Posebno bogat deo karnozinom u ljudskom mozgu su olfaktorni neuroni. Zbog svojih mnogobrojnih funkcija, karnozin deluje protektivno i na mozak.

Intravenski aplikovan karnozin, kod laboratorijskih životinja dovodi do prolaznog pada sistemskog pritiska u krvnim sudovima. Ovo ide u prilog toga što karnozin dovodi do stvaranja NO, snažnog vazodilatatora. Takođe, karnozin deluje tako što pospešuje srčanu kontraktilnost. 

Naravno, sve ovo gore navedeno, govori u prilog da bi karnozin, kao suplenent kod sportista, bio nezaobilazna komponenta svakog dana.  

KARNOZIN I BOLESTI

Na ovom mestu ću nabrojati neke bolesti kod kojih je suplementacija karnozimom dovela do poboljšanja:

1. Autizam

2. Parkinsonizam i epilepsija

3. Šizofrenija 

4. Katarakta

5. Poremećaji čula mirisa 

6. Stanja nakon infarkta mozga

7. Povišen krvni pritisak

8. Ateroskleroza

9. Stanja nakon infarkta srca

10. Oboljenja vena

11. Dijabetes 2 tipa

12. Povišene vrednosti masnoća u krvi 

13. Zarastanje rana

14. Ciroza jetre i alkoholizam 

Iz priloženog se vidi da je karnozin sveprisutni pomagač kod raznih sistemskih oboljenja. 

Dr Michael Kucera, češki naučnik je, nakon 15 godišnjeg istraživanja karnozina, pronašao formulu, koja omogućava duže zadržavanje karnozina unutar ćelije, nasuprot čistog karnozina. Taj suplement se zove Karnozin extra i dostupan je na našem tržištu. Kao rezultat svega su mnogobrojni zadovoljni korisnici, najviše sa decom koja imaju autizam ili neki drugi razvojni poremećaj. Međutim, u cilju unapređenja zdravlja i što dužeg odsustva bolesti na konto ovog preparata, neophodna su dalja, dobro osmišljena istraživanja kako fiziološka mahom kod sportista, tako i patofiziološka kod raznih oboljenja, sa što većim brojem ispitanika.

Sa poštovanjem,

Banović dr Boris 

Reference možete pronaći na strani http://m.physrev.physiology.org/content/93/4/1803.long 

 Cilj torakalne drenaže je evakuacija nefiziološkog sadržaja intrapleuralnog prostora. Torakalna drenaža predstavlja hirurški postupak u toku koga se pravi komunikacija intrapleuralnog prostora, u kome vlada negativan pritisak, i, spoljašnje sredine (aktivne ili podvodne pumpe),  posredstvom drena. Drenaža toraksa je u velikom broju slučajeva hitan hirurški postupak, koji spašava život pacijentu.

Indikacije za torakalnu drenažu su: -Pneumotoraks (spontani, traumatski i jatrogeni). Spontani pneumotoraks se najčešće viđa kod mlađih osoba gracilne građe, gde je količnik visine i širine grudnog koša, a samim tim i pluća, povećan u korist visine pluća. Kod ovih pacijenata su pritisci u vrhovima pluća povećani, koji dovode do pojave bula, vazdušastih mehurića, koji mogu spontano da prsnu i dovedu do pojave vazduha na mestu gde ga nema, a to je intrapleuralni prostor (prostor između visceralne i parijetalne pleure).

Posebna forma traumatskog pneumotoraksa je tenzioni pneumotoraks, u toku koga dolazi do povećavanja količine udahnutog vazduha u intrapleuralni prostor, bez da vazduh izlazi. Dolazi do zarobljavanja vazduha, i, enormnog povećanja pritiska na vitalne strukture koje se nalaze u grudnom košu (prvenstveno srce i veliki krvni sudovi). Ovo urgentno stanje se može završiti letalno, ukoliko pacijent ne dobije pravovremeno torakalnu drenažu.  

sl. 4

Na ovoj ilustraciji se vidi zarobljen vazduh, čija se količina svakim udahom povećava, a samim tim i pritisak u grudnom košu, što može biti smrtonosno, ukoliko se ne preduzmu mere drenaže.

Jatrogeni pneumotoraks se sreće u sklopu raznih dijagnostičkih procedura, kao što su bronhoskopija i razne transtorakalne punkcije, koje dovedu do pojeve pneumotoraksa. Takođe se rešava drenažom toraksa.

-Pleuralna efuzija (izliv)

Normalno se, u intrapleuralnom prostoru, nalazi manja količina tečnosti, koja je fiziološka, i koja se limfnim putem apsorbuje. Limfni sistem je u stanju da apsorbuje i prosledi 20 puta veću količinu tečnosti nego je normalno. Izliv u intrapleuralnom prostoru može biti serozan (hydrothorax), limfni (chylothorax), gnojan (pyothorax) i krvav (hemothorax). Najčešći uzrok izliva jesu kardijalna dekompenzacija i maligniteti (pluća, dojka,...).

 Drenaža toraksa se najčešće izvodi u sedećem položaju pacijenta. Pre svega se odredi strana drenaže, jer se može desiti drenaža kontra strane, koja nije obolela. Pacijent se postavi u sedeći položaj, sa rukom iznad glave uz pomoć tehničkog osoblja. Nakon aplikovanja dezinficijensa na kožu, odredi se mesto gde će se učiniti incizija kože. To mesto je 5. međurebarni prostor u srednjoj ili zadnjoj aksilarnoj liniji. Za orijentaciju se uzima bradavica dojke (mammila) kod muškaraca i žena sa manjim dojkama, kao mesto 5 rebra. Ispod se nalazi 5. međurebarni prostor, a iznad 4. mrp. Kod gojaznijih muškaraca i žena orijentir je angulus sterni, koje se lakše nađe kao izbočenje sternuma, gde se pripaja 2 rebro. Ispod 2. rebra je 2. međurebarni prostor, odakle počinje brojanje do petog.

 sl. 6

Na ovoj slici se vide prikazana rebra, 2. rebro koje se pripaja u visinu angulusa grudne kosti, kao i 2. međurebarni prostor ispod njega. Peti međurebarni prostor bi bio u visini mamile.

Nakon lokalizacije mesta, aplikuje se lokalni anestetik (lidokain ili marcain) i pripremi se instrumentarijum za drenažu. Incizija se izvodi u pravcu rebara, a otprilike u visini gornje ivice 6 rebra. Nakon incizije se može ući peanom i probiti pleura, ili odmah ući troakarom, te uvesti dren u grudni koš. Nakon uvođenja drena, isti se fiksira, te spoji na podvodnu drenažu. Po potrebi dren se može spojiti i na aktivnu pumpu. 

Na ovoj slici se vidi ulazak troakara po gornjoj ivici rebra, jer se vaskularni i nervni elementi rebra nalaze u sulcusu donje ivice, te se na taj način ne mogu povrediti.

 Kod izliva, ovo mesto drenaže se može pomeriti za jedan do dva međurebarna prostora na dole, pa bi onda mesto drenaže kod pleuralnih izliva bilo 6. ili 7. međurebarni prostor.

Banović dr Boris

Ovaj članak može biti nada i rešenje za upornu infekciju hlamidijom koja se nije uspešno lečila uobičajenom antibiotskom terapijom.

Naime, tražeći radove u cilju pomoći svom dragom prijatelju, naišao sam na jedan istraživački rad na Pubmedu, najmerodavnijem medicinskom sajtu, gde se objavljuju različita medicinska istraživanja. Pronašao sam rad koji govori o korisnom uticaju baicalina na hlamidiju. Potom sam malo istražio šta je baicalin i saznao da je to tip flavonoida. Takođe, odmah sam pročitao da je sastojak kineske biljke Huang-cin ili Scutellaria baicalensis, poznate i kao plava kapica. Nažalost, osim na Pubmedu nisam pronašao informacije da deluje na hlamidiju. Njegovo glavno delovanje je smanjenje napetosti mišića, a pronašao sam i da maligne ćelije podstiče na apoptozu (programiranu smrt).

Sve u svemu, reč je o izvanredno lekovitoj biljci.

Evo dva sajta koja se bave ovom temom:

- [Cri.cn - Plava kapica](http://serbian.cri.cn/341/2011/05/17/21s114319.htm)

- [HowStuffWorks - Zdravstvene koristi plave kapice](http://health.howstuffworks.com/wellness/natural-medicine/herbal-remedies/skullcap-herbal-remedies.htm)

Ukoliko negde pronađete čaj od plave kapice, javite se i proširite priču, naročito ako budete imali pozitivne komentare.

Još jedna biljka koja je itekako prisutna i na našem podneblju jeste korijander, odnosno njegovi listovi i semena. Listovi korijandera imaju, pre svega, antioksidativno dejstvo i pomažu eliminaciji teških metala koji, prema najnovijim istraživanjima, sprečavaju dejstvo antibiotika na samu hlamidiju.

Tokom antibiotske terapije, a protiv hlamidije, preporučljivo je uzimati list korijandera kao začin i dodatak jelima na svakodnevnoj bazi.

 Osim korišćenja biljaka kao što su baicalin i korijander, važno je voditi računa o opštem zdravlju, uključujući očuvanje imunološkog sistema kroz pravilnu ishranu, vežbanje i dovoljan unos tečnosti.

Ko radi čitav dan?!!! Srce

Ko radi čitav dan?!!! Mozak

Ko radi čitav dan?!!! Pluća

Ko radi čitav dan?!!! Jetra

Ko radi čitav dan?!!! Bubrezi

Ko radi čitav dan?!!! Želudac 

Ko radi čitav dan?!!! Creva

Ko radi čitav dan?!!! Žlezde

A ti? Ti si se uhvatio jedne stvari zbog koje ne možeš dalje.

Ko stoji?! Bara

Ko teče?! Reka

Za koga kuca srce i kad prestane? Za onog ko ide dalje. Idi dalje! Idi dalje! Idi dalje! IDI DALJE!!!