[ Razno ] 30 Septembar, 2021 17:32

Ne osudjujte

 

1 Psalam. Asafov. Bog ustaje u skupštini "bogova", usred "bogova" sud održava.

2 "Dokle ćete sudit' krivo, ić' na ruku bezbožnima?

3 Štitite slaba i sirotu, vratite pravicu jadniku i siromahu!

4 Izbavite potlačenog i ubogog: istrgnite ga iz ruku bezbožnih!"

5 Ne shvaćaju nit' razumiju, po mraku hodaju: poljuljani su svi temelji zemlje.

6 Rekoh doduše: "Vi ste bogovi i svi ste sinovi Višnjega!

7 Ali ćete k'o svi ljudi umrijeti, past ćete kao svatko od velikih!"

8 Ustani, Bože, i sudi zemlju, jer si s pravom gospodar svih naroda.

 

 

Tumacenje:

 

Psalam 82 je najjaci zahtev od svih zahteva vezanih za istinitu pravdu, koja je u rukama Boga, a ne ljudi.

 

1 Psalam. Asafov. Bog ustaje u skupštini "bogova", usred "bogova" sud održava.

 

Psalam pocinje sa idejom da Gospod Bog stoji u centru svega, u kongregaciji apsolutne moci, medju “bogovima”, usred “bogova”, sud odrzava onima koji sude drugima.

Sa duhovne strane gledista, ova je veoma korisna slika Gospoda Boga u centru svega odavno izmerenog I vidjenog sta je ustvari sustinsko dobro, a sta ne. Pod skupstinom “bogova”, usred “bogova” se misli na ljude koji sebe smatraju bogovima I dozvoljavaju sebi da osudjuju druge.

 

2 "Dokle ćete sudit' krivo, ić' na ruku bezbožnima?

3 Štitite slaba i sirotu, vratite pravicu jadniku i siromahu!

4 Izbavite potlačenog i ubogog: istrgnite ga iz ruku bezbožnih!"

5 Ne shvaćaju nit' razumiju, po mraku hodaju: poljuljani su svi temelji zemlje.

 

Psalam nastavlja da ukorava sudije ovog sveta zbog njihovih nepravdi, ukoravajuci favorizovano zlo. Uvidja se jasna potreba za pravdom medju ljudima, za odbranu siromasnih I sirocadi, za pravdu unesrecenima I za njihovo oslobadjanje od ruku zla. Sudeci, nailazimo na ruku bezboznika, koja nas osudjuje istim nacinom kao I mi nju.  Medjutim, u ovom psalmu se krije velika istina o tome kako teba postupati sa zlim ljudima, koji nisu sami po sebi zli, vec je zlo ono koje ih je okupiralo njihovom slobodnom voljom, a na kraju I Bozijim promislom, zbog ljudske nesavrsenosti I pada.

Ovaj psalam duhovno zagovara posebnu brigu o onima koji su udaljeni od Gospoda Boga, brigu o duhovno siromasnim bezboznicima.

Mozemo se fizicki udaljiti od bezboznika, ali je nasa sveta duznost moliti se Bogu za iste, bolesne, duhovno raslabljene ljude koji umesto propasti mogu dobiti blagodat nasim molitvama, pogotovo neprijatelji i oni koji su nam naneli nepravdu. Drugim recima, moliti se Bogu za sva ona stanja duhovnog pada gde postoji slabo rzumevanje I osecaj za Boga kao nebeskog Oca.

Na dubljem nivou, ova osiromasena stanja odnose se i na nas same. Rec je o nasem sopstvenom siromastvu I nasem osecaju da smo bez Gospoda I da se osecamo sami. Radi se o nasoj stalnoj istinskoj potrebi

Gospoda da nas vodi I stiti, cak I od nas samih I od nase volje.

Stih 5 opisuje brezobrazluk I nedostatak onoga ko nema istine ili dobra u svom zivotu, koji bi im bili putokaz. Duhovna ideja u ovom stihu je da svi oni koji Boga I istinu ne poznaju, zavrsavaju u najcrnjoj tami I na kraju dolazi do nedostatka bilo kakvog temelja u nasim zivotima.

 

6 Rekoh doduše: "Vi ste bogovi i svi ste sinovi Višnjega!

7 Ali ćete k'o svi ljudi umrijeti, past ćete kao svatko od velikih!"

8 Ustani, Bože, i sudi zemlju, jer si s pravom gospodar svih naroda.

 

 

Psalam se zavrsava jasnom izjavom da, dok smo deca Bozija, umrecemo, sposobni za pad, stoga se psalam I nastavlja, neka Bog ustane I bude sudija po svoj zemlji, jer na koncu svega, sve se Bogu vraca.

 

Slobodan prevod: https://newchristianbiblestudy.org/multi/bible_serbian_psalms_82/explanation_inner-meaning-of-psalms-82

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Не осуђујте!

Протојереј АНДРЕЈ Овчиников

 

Преклињем вас: не осуђујте никога, ово је најлакши начин да не будете осуђени у будућем веку.
Из писма игумана Никона (Воробјов, † 1963)

 

Сви добро знамо заповест из Јеванђеља: Не судите, и неће вам се судити (Лк. 6, 37). Али, из свог животног искуства знамо да управо ову заповест најчешће кршимо. Своју пажњу и духовни поглед стално усмеравамо на животе и поступке других људи. Последње што желимо је да строго и будно пазимо на себе. Склони смо да грешке других људи посматрамо са тачке гледишта судије, а сопствене грехе – увек са становишта адвоката. Занимљивије је анализирати понашање ближњих и судити им: томе много времена посвећује не само већина неверујућих, већ и многи од нас.

Навешћу пример. Потпуно различити људи стоје у реду за исповест, свако чека свој ред. Већина су одрасли, али има и младих. Након старије жене, коју је свештеник брзо исповедио, прилази млада, симпатична девојка. И свештеник много дуже слуша њену исповест. Људи у реду почињу аутоматски да размишљају: „Девојка је лепа и млада, па је наш баћушка очаран. На крају крајева, он је жив човек, коме се то не дешава…” Али, разлог је био другачији. Девојка о којој је реч имала је говорну ману, муцала је и требало јој је много времена да наброји све своје грехе. Због тога је исповест трајала толико дуго. Ипак, неки људи су пожурили да осуде свештеника.

Негативно искуство је човеку неопходно и често корисно. Знајући своје грешке, хришћанин увиђа своју ограниченост и неспособност да исправно сагледа туђи живот. Уверава се да може погрешити. За поштеног човека грешке су неопходне: уче га смирењу и помажу му да се избори са осуђивањем других.

Грех осуђивања често је присутан у породичном животу, међу блиским рођацима – једном речју, међу онима које највише волимо. Недавно сам чуо следећу причу. Једна жена је својој ћерки донела две велике и лепе јабуке. Девојчица је радосно узела обе јабуке и прво загризла једну од њих. Мајка је чекала да ћерка подели другу јабуку са њом. Али, девојчица је уместо тога загризла и другу јабуку. У мајчиним очима појавиле су се сузе: толико је желела пажњу и љубав своје ћерке. Мислила је како је није успела научити оном најважнијем – љубазности и саосећању. Међутим, мајка је исхитрено осудила своје дете. Прогутавши други залогај, девојчица је пружила мајци једну од загрижених јабука и рекла: „Мама, узми ову јабуку! Слађа је од оне друге!” Ова прича из реалног живота учи нас да не журимо са закључцима и да не судимо о другима „пребрзо“, већ да се потрудимо да стрпљиво носимо бремена један другога (Гал. 6, 2). Човек је биће које се стално мења, и морамо веровати да ће се пре или касније открити наша најбоља душевна својства.

У нашој борби са грехом осуђивања веома је важно пратити своје помисли. Потребан нам је посебан духовни „филтер“ који ће задржати све грешно и нечисто – све такве ствари које продру у душу и почну да прљају човека кроз помисли и осећања. Ради се о обраћању пажње на свој унутрашњи живот и, што је најважније, о неповерењу у сопствене помисли. „Не верујте себи“ – то је златно аскетско правило. Многи хришћани су га испунили и тиме постигли светост живота. Не верујте помислима које приказују друге људе с најгоре стране и воде ка греху осуђивања! Потребно је много унутрашњег напора да се затворе очи пред недостацима других људи и виде само њихове најбоље особине. Старац Пајсије Светогорац је такву врсту духовног труда назвао „умећем добре помисли“.

Дозволите ми да речено илуструјем примером који показује како је један те исти човек виђен из три различите перспективе. Једном су три брата, која су се затекла ноћу у пољу, угледала усамљеног путника. „Ово је сигурно лопов и пошао је да опљачка некога усред ноћи“, помислио је први брат. „Ово мора да је неки развратник. Пошао је на састанак са неком женом, да би згрешио с њом”, одлучио је други брат. „Без сумње, овај странац путује у суседни град, где се налази велики манастир, како би ујутру уз молитву прославио хришћански празник“, мислио је трећи брат. Кристално је јасно да је сваки од њих мерио путника по сопственој мери (Мт. 7, 2). Исто се дешава у нашем духовном и свакодневном животу када процењујемо поступке људи који нас окружују и верујемо својим помислима.

Не само у метрополама, већ и у малим градовима често видимо људе пијане, лоше обучене, како просе. Ти људи спустили су се на само дно друштвене лествице – изгубили су посао, заборавила су их сопствена деца, издали их вољени супружници… А има и оних који су на принудном лечењу, имају полицијски досије, живе као скитнице и издржавају дугогодишње затворске казне. Сви они живе на граници очајања, а понекад и самоубиства. Неки од њих прелазе ову страшну црту. Можемо ли их осудити? Имамо ли ми право на то? Намеће се само један одговор: Не, и још једном не! Као што су говорили људи који су живели у стара времена, пре него што некоме било шта замерите, обујте његове ципеле, прођите његовим путем, спотакните се о сваки камен на том путу и ​​претрпите све недаће које је он поднео! Ван сваке сумње, после тога нећемо хтети да осудимо човека који је до пре минут био страшно крив у нашим очима!

Авва Доротеј је причао како су једном трговци робљем продали две девојчице двема различитим женама. Једну девојчицу купила је побожна удовица, а другу блудница. Свака је на свој начин васпитавала своје усвојено дете. Удовица – у страху Божјем и благочешћу, а друга – у разврату и греху. Пред нама је тајна Божја. Ко то може објаснити? Једна девојка је годинама учила о Богу и Вечном Животу, док друга никада није видела ни чула ништа добро, окружена пороком и непристојношћу. Како је могуће обема девојкама судити на исти начин?

Грех осуђивања тесно је повезан са таквом болешћу наше душе као што је радозналост. Морамо бити мање заинтересовани за то како други живе, а не трошити на то своје драгоцене унутрашње енергије и силе. Радозналост увек изазива збуњеност због туђег начина живота, па човек неизбежно губи свој душевни мир. Гледање „бољег живота“ прво доводи до зависти, која се дефинише као „туга због благостања ближњег“. Затим завист подстиче развој греха осуђивања. Погледајте људе који никога не осуђују: они живе строго и нерасејано. Не интересују их туђи животи и труде се да не виде како недостатке, тако ни успехе својих ближњих. Сувише смо слаби да бисмо се, како апостол Павле каже, „радовали са радоснима“ (Рим. 12, 15). У већини случајева завидимо туђој радости. Мали је број оних који великодушно покривају недостатке својих ближњих – већина пада у осуђивање. И тако долазимо до исправног закључка: морамо обуздавати своја чула, посебно чуло вида и слуха, борити се против радозналости и мање причати о туђим животима.

Предлажем вам да чујете причу која потврђује истинитост управо реченог. Једна породица је била приморана да промени место становања. Преселивши се на ново место, жена није променила своју стару навику да често гледа кроз прозор у друге људе. Једног дана изненађено је приметила да је њена комшиница окачила потпуно прљав веш да се суши. То јој се учинило врло чудним и жена је одмах осудила своју „лењу“ и „неуредну“ комшиницу. Исто се понављало неколико дана заредом: комшиница је изнова и изнова качила прљав веш у дворишту, што је поново и поново изазивало осуђивање код жене. Најзад, једног сунчаног дана, жена је погледала кроз прозор и довикнула мужу: „Погледај, данас коначно видим потпуно чист веш у дворишту наших комшија!” На то јој је муж пребацио: „Не баш, данас сам рано устао и опрао прозоре како треба!“

Било би тако дивно да се из уста хришћана никада није чула ни најмања осуда чак ни најгорих људи. „Оправдајте свакога“ – каже стара јеврејска мудрост. То значи да не би требало да тражите потврду својих лоших мисли о неком човеку, већ, напротив, да се потрудите да га разумете и оправдате у свом срцу.

Ако ово будемо практиковали, болест осуђивања ће слабити у нашим душама. Осуђивање као страст престаће да нас мучи. Престаће страдање које изазива ова страст. Јеванђелска заповест о неосуђивању, као и свака друга заповест, пружиће нам унутрашњи мир и духовну радост ако је испуњавамо. Испуњавање заповести кроз уздржање увек је мала победа над самим собом, а такве победе могуће су само са Христом, Који је „близу“. У супротном, пожњећемо плодове нашег неверовања у Бога и страдаћемо као што страдају деца која не слушају одрасле.

На крају нашег разговора, желим са читаоцима да поделим причу из детињства. Једног врелог летњег дана до наше куће довезао се наш добри комшија, ујак Саша, који је нас, децу увек возио на свом мотоциклу са приколицом. Показао ми је на издувну цев, која је светлуцала на сунцу, и нежно рекао: „Веома је врућа, не дирајте је.“ Међутим, чим је ушао у кућу, отрчао сам до мотоцикла и босом ногом дотакао забрањену цев. Одмах сам се опекао у додиру са врућим металом, почео да скакућем и безглаво одјурио кући.

Питање је: Да ли сам имао право да било кога другог кривим за опекотине? Јасно ми је речено: „Не дирај, иначе ћеш бити повређен.“ Тако се и догодило. Ако кршење закона физичког света доводи до страдања нашег тела, онда кршење духовних закона наноси штету и причињава бол нашој бесмртној души. А свако од нас има само једну. Речено је више него тачно и када се ради о греху осуђивања, с којим ћемо се, уз Божју помоћ, борити.

 

 

 

 

 

 

 

[ Generalna ] 21 April, 2020 21:10

Psihopata je reč koja u prostom prevodu reči znači, bolest psihe. Medjutim, ove dve reči ni blizu nisu u stanju da opišu koliki sadržaj zla mogu u sebi da nose osobe koje su psihopate.

Individue koje su psihopate imaju ogromnu sposobnost prilagođavanja i prikrivanja svog pravog lica u društvu i velikim masama što ih čini veoma neprimetnima. Kao rezultat toga, mi ne možemo da detektujemo psihopatu. Čak, mnogi ljudi nemaju ni tračak sumnje da žive već dugi niz godina sa psihopatom (što mogu biti najuži članovi porodice ili čak bračni partneri).

Psihopate su veoma harizmatični, i imaju ogromnu sposobnost manipulacije sa ljudskim osećanjima i umom, i u nekim literalnim delima se opisuju kao fatalne žene ili muškarci. Ova manipulativna sposobnost im daje mogućnost da kontrolišu druge osobe i da utiču neposredno i posredno na njihove odluke.  Kada kažem neposredno, mislim pre svega na izazivanje krivice ili straha kod osobe koja treba nešto da uradi, a što je želja i cilj psihopata. Ova iluzija izbora jeste ustvari iluzija da su odluke koje donosimo ustvari naše. Ustvari su to odluke koje odgovaraju psihopatama a u cilju postizanja njihovih želja. Koristeći se ljubavlju bračnog partnera ili neke druge bliske osobe, dobijaju ono što njima odgovara, ne mareći uopšte za osećanja i emocije drugih.

Izazivanje krivice kod ciljne osobe, psihopate najčešće izazivaju pred kraj sukoba, ili na samom početku kada već vide da su pridobili žrtvu i dobili šta su želeli.  Dok, izazivanje straha kod drugih ljudi, koje obično bude veoma intenzivno, javlja se kao posledica izlivanja "smrtonosnog" besa. Osobe koje nisu osetile ovaj bes, ne mogu da znaju o čemu se radi. Međutim, ovo nije ništa drugo do njihova veoma uverljiva predstava i ko se upeca, taj je gotov. Dovoljno je psihopatama dati do znanja da ih se čovek ne boji i suprotstaviti im se sa snažnim stavom, a neretko potrebno i bezobraznim rečnikom da bi se psihopata povukao.

Smrtonosni bes je ustvari bes koji parališe žrtvu, i, osoba koja se prvi put susrela sa takvim besom osobe koju poznaje već duže vremena, trebala bi da posumnja na psihopatiju kod osobe koja je izlivala bes. Smrtonosni bes kod psihopata je bes koji je najčešće prenet sa roditelja. Obično je to jedan roditelj koji prenosi ovu psihičku formu i u većem procentu se radi o ocu, na koga je to preneto najčešće od svog oca ili majke.

Što duži boravak u neznanju sa osobom psihopatom, nažalost ostavlja dublje ožiljke ukoliko čovek uopšte preživi prilikom saznanja da je dotična osoba - psihopata itekako bolesna.

Jer, čitav koncept koji je sagradjen u čovečijoj psihi na osnovu verovanja psihopati, počinje da se raspada, a samim tim i pogođena osoba počinje da se raspada. Onog momenta kada osoba dođe do samog dna, tada ili umire ili Božijom milošću započinje proces rehabilitacije. 

Većina naučnika iz ove oblasti se složilo oko 3 najvažnije osobine psihopata, i to su:

- nepostojanje straha

- dezinhibicija ili nepostojanje zaustavnih ili inhibitornih mehanizama  kada je u pitanju opasnost ili činjenje zlodela.

- Zlobnost je osobina koja odlikuje svakog psihopatu. Posle ove osobine, suvišno je reći da imaju manjak empatije, kao i to da preziru svaki prisan kontakt sa bilo kim. Ovaj prezir se odnosi pre svega na pozitivne i divne međuljudske i čovekoljubive osobine. Kod njih je sve površno, svi tipovi odnosa su površni, uključujući i muško-ženske odnose.

 Iz ove tri osobine, lako se izvlače i većina ostalih karakteristika psihopata, a to su:

1. Neodgovorno socijalno ponašanje, koje može biti od najbanalnijeg ružnog ponašanja do najmračnijih radnji, koje su u domenu kriminalne psihopatije.

2. Nepoštovanje i nasilje nad pravima drugih ljudi. 

3. Nemogućnost razlikovanja dobrog od lošeg je jedna od najkarakterističnijih osobina psihopata, što se dovodi u vezu sa deficitom frontalnog dela mozga. Ovo je kao olakšavajuća okolnost psihopatama, ali samo njima.

4. Teškoće u pokazivanju empatije i iskrenog kajanja. Iskreno kajanje je za njih praktično nepoznato, a kod nekih prezreno.

5. Sklonost čestom laganju u cilju zadovoljavanja svojih ličnih niskih, niže skota, pobuda ili laganje u cilju prikrivanja svojih zlodela.

6. Manipulacija i povređivanje drugih (direktno ili indirektno). Direktno povređivanje drugih se vezuje za fizičko i psihičko zlostavljanje. Indirektno povređivanje drugih je vezano za razne spletke i nameštanja loših stvari posredstvom drugih ljudi. 

7. Generalno nepoštovanje bezbednosti i odgovornosti.

8. Prekomerno samopoštovanje i osećaj ogromne superiornosti nad drugima je karakteristika  svih psihopata. Ovaj osećaj je usko povezan sa nemanjem straha i samim tim dovodi do postavke psihopatskog sistema vrednovanja i nadmoći nad drugim jedinkama koje se ipak boje većine stvari od kojih psihopata ne preza. Ovde i dolazimo do ključnog momenta kako se jedino čovek može odbraniti od psihopata, ali o tome ćemo govoriti u završnom delu članka.

9. Neugasiva želja za svim vidovima stimulacije čula.

10. Seksualni promiskuitet je takođe svojstven psihopatama, i koji proističe iz potrebe za stalnom stimulacijom.

11. Impulsivnost i brzo zapadanje u stanje besa, kad god im nešto smeta u ostvarivanju svojih planova.

12. Plitke emocije, od kojih je najizraženija bes. Plitke emocije su povezane sa plitkim odnosima, a bes dominira jer tako najlakše dolaze do svojih ciljeva.

13. Parazitski način života je cilj svakog psihopate i učiniće sve da to i postigne, čak i ako je primoran da pomogne drugom od koga bi imao svoju ličnu parazitsku korist.

14. Tendencija uvlačenja drugih "bliskih" osoba u ovaj svet, sa tim da nikada ne iznose  svoja zlodela na videlo, niti traže pomoć u rešavanju svog problema, jer misle da su superiorni i da je to što rade u redu. Osobe koje žive sa psihopatom mogu vremenom i same primetiti kod sebe pojavu osobina koje dotad nisu imale, kao što su: nedostatak empatije, laganje, ili neke od gore navedenih osobina. Ako Vam se ovo dešava, a ne znate zašto, pod hitno treba da preispitate svoje neposredno okruženje.

Kognitivna disonanca je termin koji označava mentalno stanje pojedinca, često konflikt, u kome postoje dva suprotna verovanja, a koja su sama po sebi na dijametralno različitim stranama. Zbog ovoga, psihopate veoma retko i budu otkrivene u svojim zlodelima. Osobi koja živi sa njima, pa to bio otac, majka, sin, brat ili bračni drug, mnogo je lakše verovati u svoje lepše verovanje o predstavljenom psihopati, nego da se suoči sa stvarnošću i realnosti drugog verovanja koje je sve suprotno od lepog. Pojedini, koji se odvaže da poveruju u istinu, bivaju izloženi ogromnom riziku, ne toliko od samog psihopate, koliko od sopstvenog uma. Te onda prolaze kroz najcrnji mogući ad. Jednog dana kad sve prođe i kad na svoje dođe, ljudi se polako vraćaju u normalu i počinju da žive novi život, postajući kao zveri obazrive na sve ljude sa kojima dolaze u kontakt.

Neretko su žrtve ustvari osobe koje su imale jednog od roditelja psihopatu, ali, nisu preuzele formu i način ponašanja tog roditelja, nego ponašanje i moralnost drugog normalnog roditelja.

Imati jednog od roditelja psihopatu u najmanju ruku dovodi do pogrešnog percipiranja prijateljstva i manjka samopouzdanja, što neminovno vodi do zloupotrebe od strane drugih, amoralnih ljudi, koji mogu imati neke od karakteristika psihopata. 

Bilo kako bilo, procenat broja psihopata u društvima je veoma mali, Bogu hvala. Međutim, iako mali broj, taj procenat moze da bude uzrok velikog broja nesreća, a neretko i masovnih ubistava.

Tipičan primer ovoga je bio Ted Bandi, Amerikanac koji je u toku nekoliko godina ubio oko 100 zena. Veoma harizmatičan lik, za kojim su zene ludele, sa ogromnim manipulativnim sposobnostima, bez empatije i trunke griže savesti.

Potom, baba Anujka, serijski ubica, iz sela Vladimirovac, odgovorna za preko 150 trovanja. Imala je 11 dece, od kojih je samo jedno preživelo do punoletstva.

Andrej Romanovič Čikatilo, je bio ukrajinski serijski ubica odgovoran za kasapljenje 53 osobe, od kojih su većina bile žene i deca.

Lista mizantropa je predugačka, a samo neke od njih sam naveo. 

 

Nakon svih ovih nimalo lepih činjenica, dolazi momenat u ovome tekstu koji daje nadu svim ljudima koji se pate i koji ne smeju napred, a nazad ne mogu.

Psihopatu čovek može pobediti na više načina, a u praktičnom smislu svi se svode na zauzimanje stava i neustrašivu odbranu samog sebe. Ne verujući rečima psihopate, držeći situaciju pod svojom kontrolom i zaista ih smatrati slabićima i paćenicima, kao što i jesu, vremenom ćete stvoriti štit oko sebe u vidu neprobojne kule.

Citat Vladike Nikolaja Velimirovića: 

Ne možeš biti veliki čovek ni na jednom mestu na svetu i ni u jednom položaju u društvu;- prvo, dokle god imaš strah ma od čega manjeg od Boga; drugo, dokle god imaš ljubav prema čemu manjem od Boga, i treće, dokle se god ne privikneš smatrati svoju smrt nečim bivšim, a ne budućim. 

Svako mora da shvati da borba protiv psihopate nije borba protiv čoveka, nego borba protiv samog đavola, a nečastivi se samo ljudskim naporima i snagama ne može savladati, nego jedino verom i Imenom Božijim.

Da bi čovek tamu pobedio, sam mora svetlost biti.

Moliti se, voleti, kajati, opraštati, nadati i Svetim Tajnama pristupati.

[ Razno ] 21 Januar, 2019 07:49

17. Novembar 2018. – Kingstown, St. Vincent and Grenadines

 

NASMEJANI CRNAC

 

Zivot – Milos Crnjanski

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako bese lep,

Nad vodama dubokim nekim,

Kao Mesec beo sa lukom tankim I mekim,

Jedan most.

I, vidis, to utesi me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da toga dana zemlja oko mene zamirise preorana,

Ili da oblaci prolete,

malo nize,

pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta ce biti ako jedne zime, iz vrta jednog zavejanog

Istrci ozeblo, tudje, dete

I zagrli me.

 

Morao sam da napisem ovu pesmu, koju je napisao veliki Milos Crnjanski, a koja se svakodnevno pronalazi sama u zivotu.

Danas smo prispeli u Kingstown (St. Vincent & Grenadines), prelepo Karipsko ostrvo, gde su snimani “Pirati sa Kariba”. Imam sam svega 2 sata fore, ali sam resio da izadjem da se okupam na najblizoj plazi.

Bio sam u nedoumici da li da izadjem napolje ili ne, posto se nisam bas najbolje osecao. Ali, izadjoh sa broda. Poprilicno nezgodna klima mogu reci, jer osetih da mi fali malo vazduha, ali ne kao kad sam bio u vojsci kada smo trcali sa zastitnim maskama.

Domoroci ovog predivnog ostrva su crnci, tako da nabasah na jednu zenu crnkinju, koju upitah kako najbrze doci do plaze, jer sam zeleo da se malo okupam. Ona mi objasni da cu kad skrenem levo videti brod koji vodi na plazu. Upitah je koliko brod cesto ide na plazu I nazad. Ona odgovori svakih 15 minuta. Delovala je ubedljivo, medjutim, posle se ispostavilo da je u tim recima bilo dosta nevere. Tako I ucinih. Prepoznao sam da se putnici sa mog broda tu ukrcavaju, nije mi to bilo cudno, iako je trebalo. Pomocni mornar tog brodica me je pogledao, a ja ga upitah da li mogu I ja uci unutra jer sam posada. On mi odgovori veoma prijateljski potvrdno.

Taj mornar je delovao kao glavni na brodu, mozda zato sto je bio najveci I najbucniji. Kod vecine domorodaca ovog divnog ostrva su oci veoma, u najmanju ruku, cudne. Moglo bi se reci I strasne, jer su vecina crnaca sa takvim ocima u fimovima bili ozloglaseni, jezom propraceni kriminalci. Ne znam zasto, ali sam takvu vrstu ociju povezao sa kanibalizmom, koji je ovde, ne bas tako davno, bio svakodnevica.

Kapetan broda, takodje crnac, je delovao mnogo mirnije I smirenije. Posadu su cinili jos svega 2 mornara, koji su bili zaduzeni za animiranje gostiju na brodu. Jedan od njih je imao ogromne bele zube, koji su krasili njegovo lice, jer je konstatno imao simpatican smesak na licu. Drugi je vise bio neprimetan, povijenih ledja, nekako indiferentan.

Udjoh na brod, te sedoh na otvoreni deo broda iako je padala kisica. Bilo je veoma sparno, ali zbog kisice prijatno. U sivoj jakoj torbi, koju sam jeftino kupio u TjMaxx-u u Njujorku, nosio sam naocare za plivanje, peskir I moj tablet. Shvatih da nisam poneo telefon I bese mi krivo, jer telefon pravi mnogo bolje slike, nego tablet. Bio sam skroz spreman za ronjenje. Brod je krenuo da plovi. Posle deset minuta, pomislih, stizemo na plazu, medjutim kapetan ne skrenu. Gledao sam na sat veoma cesto, jer sam morao biti na brodu do 17:00h. Vreme je letelo, a kapetan nikako da skrene na toliko zeljenu plazu. Proslo je pola sata, medjutim od plaze nit raga ni glasa. Resih da upitam nasmejanog crnca, velikih belih zuba, kuda idemo. To ucinih, a on mi rece da idemo na plazu, gde bismo trebali biti za nekih sat vremena. U stomaku mi se sve prevrnu, jer je vec bilo 16:00 sati.

Objasnih mu moju situaciju, a on, izbegavavsi direktan kontakt ocima, delovase veoma neiskreno. Medjutim, sa nekom dozom straha pomesanog sa stidljivoscu, rece mi da ce nazvati njegovu seficu telefonom, te da ce pokusati nekako da mi pomogne. Sve mi je ovo bilo dovoljno da ne uzivam u predivnim Karibima. Medjutim, covek ne moze biti ravnodusan kad ugleda dugu na ovom rajskom Zemaljskom mestu. Uslikah je tabletom.

Nasmejani crnac je nastavio sa animiranjem gostiju, a ubrzo posle animacije mi je prisao da mi saopsti da mu je sefica nedostupna na telefonu. Tesih se sa time da brod ne moze isploviti bez doktora, ali kasnjenje doktora mi je bilo nedopustivo.

Konacno, kapetan skrenu desno, ka predivnoj plazi malo uvucenoj I okruzenoj ogromnim drvecem, crnog peska. Mornari spustise merdevine, a crnac mi rece da je bolje da se izujem, jer cu pokvasiti noge. To ucinih I podjoh za njim.  Dodjosmo prvo do jednog coveka koji je trebalo uskoro da krene sa brodicem nazad, medjutim on je bio krcat putnicima, tako da me nije mogao primiti. Njegova energija mi se bas I nije dopadala, bilo je neceg nezadovoljnog u tom coveku, tako da mi bese nekako I drago sto me nije mogao povesti.

Nasmejani crnac  mi rece da sacekam, te da ce probati da mi nadje auto taksi. Osecao sam neko olaksanje ali ne u potpunosti. Setajuci predivnim mestom, naidjoh na jos jednog crnca koji je prodavao suvenire, te kupih ogrlicu morskog konjica, pored labudova, meni omiljenog stvorenja.

Veoma ubrzo posle toga se pojavio nasmejani crnac sa jos jednim crncem cikicom, mojim spasiocem. Dadoh nasmejanom crncu 5 funti, a on te pare uze veoma lezerno, kao da mu nista ne znace, iako im je tu plata na mesecnom nivou bila 50-ak dolara. Bilo mi je zao sto se rastajemo, kao da sam imao nesto jos vise da im dam, ali ne dadoh. Takodje se pomesase osecanja moje nevere sa njihovim pomoci, sto mi jos da de tezi osecaj.  Rastanak bese kratak, mahanjem rukama I mog nesakrivenog zadovoljstva ali I tuge.

Crnac spasioc takodje izbegavase kontakt ocima, ali je bio veoma lepih I pravilnih crta lica, rekao bih 70 godina starosti. Iako je on imao mrlju na oku, ne bese mi strasan, vec naptrotiv. Rece mi da moram sacekati 15 minuta I da ce voznja kostati 15 dolara. Bili smo udaljeni sigurno 40 km od moje destinacije, tako da mu odgovorih da cu ga sacekati 20 minuta I dati mu 20 dolara. Bio je prezadovoljan.

Za nekih 20 minuta se pojavise dvoje Amerikanaca, bracni par, koje je vozac takodje trebao da vozi nazad na brod. Rece im I da cu I ja ici sa njima, sto im na prvu loptu, po posturi tela reklo bi se ne bese parvo. Medjutim, kada sam rekao da sam ustvari lekar na brodu na kome plovimo zajedno, opustise se. Voznja je bila predivna, jer sam znao da cu stici na vreme. Pricao sam sa bracnim parom, te mi rekose da su sa njima zajedno na brodu I muzevi roditelji. Otac je bio cuveni kardiolog, Dr Dalen, koji  je sada u penziji, ima 86 godina I jos uvek pise clanke.

Odusevih se, te rekoh da mi je na pocetku karijere ljubav bila kardiologija, sto I njima bese drago. Sledeceg dana sam sa njima cetvoro proveo divno vece u jednom od predivnih brodskih restorana, restoran Compass Rose.

Crnac spasioc je vozio poprilicno lezerno, levom stranom puta, jer je ovo predivno ostrvo ustvari bila Engleska kolonija.

Stigosmo na odrediste u 5 do 5. Bracni par se uljudno pozdravi I nestade u sutonu predivnih boja koje su obasjavale brod. Izvadih 100 dolara, a on mi rece da nema nista sitno. Otidjoh brzo da razmenim pare, te mu rekoh da cu se ubrzo vratiti. Odgovori mi bez ikakve napetosti I nevere, da ce me cekati. Razmenih novac, te mu umesto 20 dadoh 30 dolara. Uzeo je novac na toliko lezeran nacin, kao da mu to uopste nije bitno, ali je bio veoma kulturan I neverovatno prijatan cikica. Bese mi zao sto sam morao da idem. Nekako su mi moji spasioci vec nedostajali.

Udjoh na brod tacno na vreme, a na brod me doceka prijatno obezbedjenje, koje me uljudno pozdravi.

[ Medicina-razno ] 05 Novembar, 2018 17:40
I have decided to write this article, because this article can help to everybody who is taking care about health. Namely, some foods are richer in certain ingredients, which help in the normal maintenance of the functions of our organism.
Not so long ago, I was  at one wonderful lecture by our famous cardiologist, Prof. Goran Milasinovic. Although my specialty is surgery, I went to a cardiological lecture primarily about license points, but it turned out that this was one of the best lectures I've ever been. Cardiology, was to say, my love at the beginning of the study, and later on.

Namely, the lecture topics were B-blockers, primarily B1 blockers, which act on the heart muscles, slowing down its work, reducing heart hypertrophy and consequently reducing arterial pressure.

A special review was on the drug Bisoprolol, also cardioselective B blocker, which proved to be excellent in reducing heart hypertrophy for incredible 6 months.

What was fascinating to me was that certain foods contained certain amounts of these substances (B blockers) in them.

At this place we will mention them:

1. Bananas, which besides they are rich in potassium and vitamin B6, are also rich in B1 blockers.

2. Chamomile, in addition to its soothing effect, which may be due to a direct effect on heart calm, is simply a source of B1 blockers.

3. Rose hip, is also a rich source of B1 blockers, in addition to its antioxidant effect.

4. Avocados, not so present food in our areas is also a good source of B1 blockers.

5. Olive oil, which, in addition to the beneficial effects of oil, contains less concentration of B1 blockers.

6. Broccoli, a long-known fantastic food rich in vitamin C and vitamin A. In addition, it also contains smaller amounts of B blockers.

 By putting in one's or daily diet one or more of these foods, you can help your heart be healthier in a few months. Of course, it would be desirable to expel the harmfulness of their lives, preventative smoking, laziness and reduced physical activity, overeating (although the stomach is full, he always say that it is hungry) and bad thoughts.
 
Stay healthy! 
[ Medicina-razno ] 04 Novembar, 2018 16:51

Ovaj clanak sam resio da napisem jer bi mogao biti od koristi svima koji su zainteresovani da svojim nacinom ishrane poboljsaju kvalitet svog zivota. Naime, neke namirnice su bogatije u odredjenim sastojcima, koji pomazu u normalnom odrzavanju funkcija naseg organizma. 

Ne bas tako sam bio na jednom divnom predavanju naseg poznatog kardiologa, Prof. Gorana Milasinovica. Iako mi je specijalnost hirurgija, otisao sam na kardiolosko predavanje pre svega zbog bodova za odrzavanje licence, ali se ispostavilo da je ovo bilo jedno od najboljih predavanja na kojima sam ikada bio. Kardiologija je bila da kazem moja ljubav na pocetku studija, a i kasnije.

Naime, tema predavanja su bili B-blokeri, prvenstveno B1 blokeri, koji deluju na srcani misic, usporavajuci njegov rad, smanjujuci hipertrofiju srca i sledstveno smanjujuci arterijski pritisak. 

Poseban osvrt je bio na lek Bisoprolol, takodje kardioselektivni B bloker, koji se pokazao kao odlican u smanjenju hipertrofije srca za neverovartnih 6 meseci. 

Ono sto je meni bilo fascinantno jeste da odredjene namirnice u sebi imaju odredjene kolicine ovih supstanci (B blokera).

Na ovom mestu cemo ih pomenuti:

1. Banane,  koje pored bogatstva u kalijumu i vitaminu B6 su namirnice bogate i u B1 blokerima.

2. Kamilica, pored svog umirujuceg dejstva, koje bi moglo biti i zbog direktnog dejstva na smirenje srca, prosto receno, su bogat izvor B1 blokera.

3. Sipurak, je takodje bogat izvor B1 blokera, pored svog antioksidantnog dejstva.

4. Avokado, ne bas tako prisutna namirnica na nasim prostorima je takodje dobar izvor B1 blokera.

5. Maslinovo ulje, koje pored blagotvornih dejstva ulja, u sebi sadrze i manje koncentracije B1 blokera.

6. Brokoli, odavno poznata fantasticna namirnica bogata u vitaminu C i vitaminu A. Pored ovoga sadrzi i manje kolicine B blokera.

 Uvrstivsi u svoju svakodnevnu ishranu jednu ili vise od ovih namirnica, mozete pomoci svom srcu da za nekoliko meseci bude zdravije. Naravno, bilo bi pozeljno izbaciti stetnosti iz svog zivota, prevenstveno pusenje, lenjost i smanjenu fizicku aktivnost, prejedanje (iako je stomak pun, uvek zapomaze da je gladan) i lose misli.

 

Ostajte zdravo! 

[ HIRURGIJA ] 05 Septembar, 2017 17:31

Pacijent starosti 36 godina muškog pola, dovežen je na urgentni prijem u pratnji hitne medicinske pomoći. Dovežen u teškom opštem stanju, hipotenzivan i tahikardan. Od lekara hitne medicinske pomoći dobija se podatak da je pokušao da izvrši samoubistvo sa dva uboda nožem od kojih je jedan ubod u grudni koš, a drugi u stomak.

Inspekcijom se uoče dve rane, i to: lacerokontuzna rana u visini 3 interkostalnog prostora na oko 2 cm levo od grudne kosti, i, druga lacerokontuzna rana, za koju se već inspekcijom utvrdi da se radi o proboju u samu peritonealnu duplju, jer se video zjapeći omentum.

Fizikalnim nalazom i pregledom prvo ubodne rane toraksa se pretpostavi i putanja noža, jer prilikom eksploracije prstom, utvrdi se da je rana ustvari bila tangencijalna, te je proboj u sam grudni koš bio kroz 6. interkostalni prostor. Potom se eksploriše i rana na abdomenu, te se potvrdi već pretpostavljeni intraperitonealni proboj (sl.1).

 

 

sl.1 

Ovo je bilo dovoljno da se postavi indikacija za hirurško lečenje (torakotomiju, a posle i laparotomiju). 

Operacija: Thoracotomia anterolateralis l.sin. Sutura ventriculi; Drainage thoracis l.sin. Laparotomia mediana superior et media; Exploratio abdominis Suturae diaphragmae; Drainage abdominis NoI

Operativni nalaz: Učini se anterolateralna torakotomija kroz VI interkostalni prostor. Po otvaranju parijetalne pleure pristupi se eksploraciji leve strane toraksa. Identifikuje se srce i levo plućno krilo koji su intaktni. daljom eksploracijom se uoči sveža krv koja se izaspirira, te se dobije na aspirator oko 200 ml. Daljom eksploracijom se uoči fundus želuca u levoj polovini grudnog koša, gde se uoči i traumatska lezija želuca. Isti se prešije u dva sloja. Sledi postavljanje jednog torakalnog drena, a potom i zatvaranje operativne incizije po anatomskim slojevima. Dren se prikopča na pasivnu drenažu. Sledi gornja i srednja medijalna laparotomija. Po otvaranju peritoneuma uoči se oskudna krv po velikom omentumu kao i manji hematom. Daljom eksploracijom se uoči želudac koji je prošao kroz traumatsku leziju na dijafragmi. Želudac se vrati kroz isti otvor, te sledi sutura dijafragme neresorptivnim atraumatskim koncem (sl.2). Abdomen se još jednom komplet eksploriše, te se postavi jedan dren subfrenično levo. Sledi zatvaranje abdomena u jednom sloju. Pacijent je postoperativno prebačen na aktivnu torakalnu drenažu i sukciju i ostavljen intubiran.

 

sl.2 

 

Pacijent je 9. postoperativnog dana otpušten sa odeljenja hiurgije dobrog opšteg stanja.

[ HIRURGIJA ] 02 Septembar, 2017 14:15

Prikaz slučaja - Krvarenje slezine u dva vremena

 

Pacijent muškog pola, star 63 godine, u večernjim časovima, je pao sa terase visine oko 3m na levu polovinu leđa grudnog koša. Inicijalno je urađen RTG levog hemitoraksa i UZ abdomena, kao i osnovna laboratorija. 

Na RTG-u levog hemitoraksa bez znakova frakture i pneumotoraksa, kao i hematotoraksa. UZ abdomena inicijalno bez prisustva slobodne tečnosti u abdomenu kao i patološkog nalaza na slezini.

Sutradan u jutarnjim časovima se ponovi nalaz RTG P/C koji je uredan. Međutim nalaz UZ abdomena je sledeći: Jetra, žučna kesa, pankreas i bubrezi su bez znaka traume. Slezina je od hilusa put lateralno sa hipoehogenom lezijom iste i laminarnom količinom tečnosti okolo što najverovatnije odgovara rupturi iste. Laminarna količina tečnosti u Morisonu.

Takođe je ponovljena laboratorija, koja je bila u blagom padu o odnusu na rađenu prethodnog dana (RBC je sa 4,2 pao na 3,9, a Hgb je bio u granicama normale).

Podatak da je u Morisonovom prostoru prisutna tečnost (krv), hepatorenalnom prostoru, koji je normalno u komunikaciji sa burzom omentalis, a sledstveno i sa slezinom, je dovoljan podatak za postavljanje indikacije za hirurško lečenje kod ovog pacijenta (sl.1).

 sl.1

Na ovoj slici (sl.1) je odlično prikazana burza omentalis sa svim svojim zidovima (granicama), kao i veza Morisonovog prostora preko foramen epiploicuma (omentalis) sa burzom omentalis i slezinom.

Operacija:Laparotomia mediana superior et media; Splenectomia; Drainage cavi abdominis NoII

Operativni nalaz: Gornjom i srednjom medijalnom laparotomijom se pristupi otvaranju abdomena. Po otvaranju peritoneuma, uoči se sveža i koagulisana krv preko omentuma. Pomerajući transverzalni kolon i njegovu lijenalnu fleksuru, naiđe se na što stazni sadržaj krvi, što sveža krv. Odigne se slezina iz svog ležišta, te se u levi subfrenijum ubaci kompresa. Potom sledi preparacija slezine u odnosu na želudac i lijenalnu fleksuru kolona. Sledi ligiranje magistralnih krvnih sudova (a. et v. lienalis).
Potom se levi subfrenijum ispere sa dosta tečnosti. Zatim se pređe subhepatično, te se takođe uoči dosta stazne krvi, koja se izevakuiše, te se desni subfrenijum i subhepatični prostor isperu sa dosta tečnosti. Potom se isto uradi i parakolično obostrano, a ispere si i Duglasov prostor. Sledi postavljanje dva drena i to: jedan subhepatično, a drugi subfrenično levo.
Abdomen se zatvori u jednom sloju. Gaze, keperice i instrumenti na broju. Buđenjenje na stolu (sl.2, sl.3).

sl.2 

sl.3

Na sl.2 se vidi prisustvo krvi po omentumu, odmah nakon otvaranja peritoneuma i ulaska u abdomen, a na sl.3 se vidi prisustvo krvi i subhepatično, o čemu je malo pre bilo reči (komunikacija Morisonovog prostora sa slezinom preko burze omentalis).

 

 sl.4

 sl.5

Na sl.4 i sl.5 se vidi izvađena slezina na kojoj postoji laceracija u dužini od oko 4-5 cm ka hilusu sa aktivnim krvarenjem, što bi odgovaralo 3. stadijumu u gradaciji povreda slezine.

 


Subkapsularni hematom Laceracija
I <10% površine <1 cm dubine tkiva
II 10–50% površine 1–3 cm dubine tkiva
III >50% površine i širi se
>3cm dubine tkiva
IV Devaskularizacija slezine
 
V Kompletna avulzija slezine
 

 tab.1

Na ovoj tabeli se vidi gradacija povreda slezine preuzeta od Američke Asocijacije hirurga traumatologa.

[ HIRURGIJA ] 31 Avgust, 2017 21:47

Prikaz slučaja

Pacijent muškog pola, 73 godine star, javlja se na urgentni prijem OB  Vrbas, zbog tupih bolova u stomaku koji traju već nekoliko dana, a sada su najintenzivniji.  Nije imao stolicu dva dana i imao je mučninu bez povraćanja.

Inspekcijom abdomena  uočavaju se tri ožiljka od prethodnih operacija (desni subkostalni rez od holecistektomije koja je bila pre 20 ak godina, rez u predelu McBurney ove tačke od operacije slepog creva, koje se ne seća tačno kada je imao, i, ožiljak od  desne ingvinalne hernije).

U laboratorijskim analizama, na prijemu, postoji leukocitoza sa povišenim vrednostima CRP-a, kao i ekstremno povišene vrednosti uree i kreatinina, kao i mokraćne kiseline (sl.1).

 

 sl.1

Fizikalnim nalaz: Abdomen palpatorno difuzno bolan, distendiran, bez znakova defansa muskulature.

Na nativnom RTG-u abdomena vide se jasno formirani hidrogasni nivoi na nivou tankog creva (sl.2)

 

sl.2 

 

Operacija: Laparotomia mediana xyphopubica; Adhesyolysis et deliberatio intestini tenui
Operativni nalaz: Medijalnom ksifopubičnom laparotomijom se pristupi otvaranju abdomena. Po otvaranju peritoneuma sledi eksploracija abdomena. U donjim partijama abdomena se naiđe na "bridu" mezoa dolihosigme koja je knikovala tanko crevo (ileum). Sa dva peana se podveže i preseče. Nakon toga se naiđe na još jednu priraslicu omentuma sa jejunumom koja se takođe oslobodi. Tanka creva visoko hiperemična, ali vitalna. U abdomen se naspe dosta toplog NaCL 0,9 %, te se sačeka pola sata. Nakon pola sata creva dobijaju vitalniju boju, te se odustaje od resekcije. Sledi zatvaranje abdomena u jednom sloju (sl.3 i sl.4).

 

sl.3 i sl.4

Vrednosti uree i kreatinina svakodnevno su praćene postoperativno, kao i nalazi CRP-a i krvne slike.

sl.5

Kao što se vidi iz priloženog, prvog postoperativnog dana, nalazi uree i kreatinina su u porastu u odnosu na dan operacije, a zbog katabolizma i nemogućnosti adekvatnog izbacivanja putem bubrega, zbog prethodno ileusom izazvane hipovolemije i postoperativnog katabolizma (sl.5).

 

          

 sl.6                                                                  sl.7

Kao što se vidi iz priloženog, najviše vrednosti uree i kreatinina su bile 2. postoperativnog dana, a u sklopu katabolizma (sl.6 i sl.7).

Da bi već 2.postoperativnog dana u večernjim časovima nalazi uree i kreatinina krenuli da opadaju (sl.7).

 

 

 sl.8 

 

Nalazi uree i kreatinina su opadali sa boravkom u bolnici, da bi 7. postoperativni dan bili u granicama normale (sl.8, sl.9 i sl.10).

 

         

 sl.9                                                                 sl.10

9.postoperativni dan je pacijent dobrog opšteg stanja otpušten kući.

ZAKLJUČAK: Ileus je stanje koje se karakteriše ekstremnim gubitkom tečnosti, te kao posledica toga dolazi i do smanjene bubrežne perfuzije i nemogućnosti adekvatne eliminacije proteinskih produkata (uree, kreatinina, mokraćne kiseline,...).

Pacijenti sa ovim tipom ileusa su obično pacijenti koji se žale više na tupe bolove, nego na jake i probadajuće, tako da ovi simptomi nekada mogu da zavaraju  i iskusnije hirurge.

Međutim, RTG nalaz ileusa sa anamnestičkim podacima o prethodnim operacijama, kao i povišenim vrednostima uree i kreatinin, ali i leukocitoze sa visokim CRP nalazom je dovoljno da se postavi indikacija za hirurško lečenje.

[ HIRURGIJA ] 09 Decembar, 2016 12:36

CASE REPORT

 

Male patient, 77 years old, has got pain in the upper part of the abdomen, flatulence, fatigue and opstipation which lasts 5 days. Anamnesticall, we are getting information that he has not got gall bladder, and he had cholecystectomia about 30 years ago.

He is bringing document of Gastroenterologist examination, and also brings Ultrasound of abdomen and blood analysis from 2 days before:

 

WBC 15,8...Gran 86,3

Total bilirubin 59,4, and conjugated 11,1 

LDH 547

Ultrasound of abdomen showed presence of small amount of water between winding of small guts. The patient is referred on RTG of abdomen.

 

 Nativni RTG abdomena, gde se vide formirani hidrogasni nivoi i distendiran, tečnošću ispunjen želudac.

On the developed X-ray of abdomen, we can see distended stomach and distended  windings of small guts, with formed hydro gassy levels, without signs of pneumoperitoneum.

That day, we also made blood tests:

 

WBC 15,8...Grn% 85,8

Total bilirubin 66,5, and conjugated bilirubin 13,3

CRP 23,9 mg/L

We did ultrasound of abdomen which showed presence of free liquid in subhepatic space. After that we admitted patient on surgical departmen. After putting nasogastric tube, we get liquid content, which by the smell and color, corresponding to faecal content.  This was sign for emergency surgical treatment.

Xyphopubic median incision approaches the opening of the abdomen. After opening the peritoneum, we have noticed the multitude of adhesions which are more complicates the preparation. In further preparation, it comes subhepatically, where eve of jejunal perforation almost the entire circumference of the wall, and then on the eve of yet another site of perforation and to the terminal ileum. The cause of the perforation was adhesion ileus that the small bowel, in the form of omega gyrus, was compressed. Followed by resection of the small intestine in the length of 150 cm and create a latero-latero anastomosis of the small intestine. Lineups are two drains, one subhepatically and the other in the Douglas area. The abdomen is closed in one layer.

This case is interesting because of elevated bilirubin levels, which are in this patient were on account of the impossibility of passing conjugated bilirubin through small guts caused by mechanical ileus, adhesion characteristics and, jejunal spill the contents of the abdomen and subsequent absorption of the same.

For surgery are significant posthepathitic jaundice, or conjugated hyperbilirubinemia. In this patient is primarily occurred mechanical intestinal obstruction caused by adhesions previous subhepatically, and it was the first cause of elevated bilirubin. Subsequently, after perforation of the small intestine, there has been a discharge of intestinal contents into the abdomen and subsequent absorption of the same.

 

CONCLUSION

Therefore, in patients with clinical and differential diagnosis in doubt in the diagnosis, but in terms of the formation of ileus, elevated bilirubin could be of great help in the diagnosis and timely surgical treatment.

[ HIRURGIJA ] 02 Decembar, 2016 11:16

PRIKAZ SLUČAJA

 

Pacijent muškog pola, star 77 godina, žali se na bolove u stomaku i nadutost, malaksalost i opstipaciju koja traje već 5 dana. Dobija se podatak da mu je izvađena žučna kesa pre oko 30 godina.

Donosi nalaz gastroenterologa od tog dana i laboratorijske vrednosti izvađene od pre 2 dana:

WBC 15,8...Gran 86,3

Ukupni bilirubini 59,4, a konjugovani 11,1 

LDH 547

Takođe pre 2 dana mu je rađen i UZ abdomena koji govori u prilog distendiranih vijuga tankog creva sa prisustvom manje količine tečnosti interanzalno. Pacijent se upućuje da se uradi RTG nativni pregled abdomena.

Nativni RTG abdomena, gde se vide formirani hidrogasni nivoi i distendiran, tečnošću ispunjen želudac.

Na urađenom RTG snimku abdomena se vidi distendiran želudac sa distendiranim vijugama tankog creva i nekoliko formiranih hidrogasnih nivoa, bez RTG znakova pneumoperitoneuma.  Potom se urade i laboratorijske analize:

WBC 15,8...Grn% 85,8

Ukupni bilirubin 66,5, a konjugovani 13,3

CRP 23,9 mg/L

Potom se pacijent upućuje na UZ pregled abdomena, koji sada, u odnosu na prošli, pokazuje prisustvo slobodne tečnosti subhepatično. Nakon urađenog UZ abdomena, pacijent se prima na odeljenje hirurgije, gde mu se odmah po prijemu plasira nazogastrična sonda. Na nazogastričnu sondu se dobija veća količina tečnog sadržaja, koja po svom izgledu i mirisu odgovara fekalnom sadržaju (miserere).

Obzirom na anamnestičke podatke, fizikalni nalaz, klinički nalaz, kao i nalaz laboratorije, UZ abdomena, a ponajviše nalaza sadržaja koji je dobijen na nazogastričnu sondu, odlučuje se za hitno hirurško lečenje.

Ksifopubičnom medijalnom laparotomijom se pristupi otvaranju abdomena. Po otvaranju peritoneuma, uoče se mnoštvo priraslica koje u većoj meri otežavaju preparaciju. Daljom preparacijom se dođe subhepatično gde se uoči perforacija jejunuma skoro čitavom cirkumferencijom zida, a potom se uoči još jedno mesto perforacije i to na terminalnom ileumu. Uzrok ovih perforacija je bio adhezioni ileus koji je tankim crevom, u obliku omega vijuge, bio komprimovan. Sledi resekcija tankog creva u dužini od oko 150 cm i kreiranje latero-latero anastomoze tankog creva. Postave se dva drena, jedan subhepatično, a drugi u Douglasov prostor. Abdomen se zatvori u jednom sloju.

Ovaj prikaz slučaja je interesantan zbog povišenih vrednosti bilirubina, koje su kod ovog pacijenta bile na račun nemogućnosti prolaska konjugovanog bilirubina kroz tanko cevo uzrokovano mehaničkim ileusom, adhezionih karakteristika i, izlivanja jejunalnog sadržaja u abdomen i sledstvene apsorpcije istog.

Za hirurgiju su značajnije posthepatične žutice, odnosno konjugovane hiperbilirubinemije. Kod ovog pacijenta je primarno došlo do mehaničkog ileusa, uzrokovanog prethodnim adhezijama subhepatično, i to je bio prvi uzrok povišenja vrednosti bilirubina. Naknadno, nakon perforacije tankog creva, je došlo do izlivanja crevnog sadržaja u abdomen i sledstvene apsorpcije istog.

 

 ZAKLJUČAK

Zbog toga, kod pacijenata kod kojih klinički i diferencijalno dijagnostički postoji dilema u dijagnostici, a u smislu formiranja ileusa, povišene vrednosti bilirubina bi mogle biti od velike pomoći u postavljanju dijagnoze i pravovremenog hirurškog lečenja. 

 

[ Medicina-razno ] 01 Mart, 2016 16:20

 Le pancréas est une glande qui est située dans la partie centrale de l'estomac. Il entre en contact direct avec la grande majorité des organes abdominaux. Avec sa face frontale, il est en contact avec l'arrière de l'estomac. La tête du pancréas est noyée dans la concavité du duodénum et du pancréas avec sa queue entre en contact avec la rate. A l'arrière du pancréas en contact direct se trouvent gros vaisseaux sanguins de la région, ce qui est le début de la veine porte et un peu plus profonde est placée l’artère mésentérique supérieure,  qui donne avec l'aorte pince aorte-mésentérique qui passe à travers la veine rénale gouchte.  

  

 Image No1

Sur cette photo on peut voir le pancréas, la rate, le duodénum et les principaux vaisseaux sanguins, ainsi que le canal cholédoque, vu de derrière.

Le pancréas est une glande endocrine et exocrine. Cela signifie que ses sécrétions sont sécrétés directement dans la circulation sanguine (endocrinien), mais aussi dans l’intestin ( la fonction exocrine). le tissu pancréatique est constitué de plusieurs types de cellules, à savoir: 1. Les cellules alpha, qui sécrètent le glucagon, une hormone qui régule le taux de sucre dans le sang en cas de faible index glycémique, 2. cellules bêta qui sécrètent l' insuline, une hormone qui a également des actes de regulation, abaissant le niveau du sucre dans le sang, 3. les cellules D qui sécrètent la somatostatine, une hormone qui agit sur ​​la régulation de la sécrétion de l'insuline et du glucagon et 4. Les cellules PP, qui agit également sur la sécrétion d'une hormone d'autorégulation.                                                                                                         

Le pancréas est une partie du corps humain sans lequel on ne  peut pas vivre.

En raison de son emplacement, mais aussi de son anatomie complexe et vascularisation, les interventions chirurgicales sur le pancréas appartiennent aux opérations les plus difficiles et les plus grandes de la chirurgie abdominale. Les indications les plus courantes pour le traitement chirurgical du pancréas sont des tumeurs et des kystes du pancréas. Les tumeurs pancréatiques sont généralement malignes et sont localisées à la tête du pancréas. D’après le type histologique le plus souvent il est un adénocarcinome. Ce type de tumeur est très dangereux parce que quand les patients rapportent, généralement parce qu'ils sont jaunis et ont des démangeaisons, la tumeur avait déjà grandi tout à fait à faire l’obstruction sur  le niveau de papille duodénale majeure,  dans lequel se jettent dans le contenu pancréatique mais aussi le contenu  de la bile.

Chez les patients dont la maladie est diagnostiquée à ce stade, la seule solution est la chirurgie. Cette opération est appelée ectomie pancréatique duodénale. J’ai délibérément séparé ces trois mots. Nous allons commencer par le premier. Ectomie signifie l’élimination. Le duodénum est le duodénum, le pancréas est le pancréas. Ainsi, la suppression du pancréas et du duodénum , avec la création en conséquence d'anastomoses, ou la jonction de l'estomac à l'intestin grêle, des voies biliaires dans l'intestin grêle et la partie restante du pancréas à l'intestin grêle.

Le premier acte est l’ouverture abdominale, qui est habituellement faite d’après Orr, un moyen d’ouverture d’arc au-dessous de deux arcs costaux, qui se croisent dans la ligne médiane. Certains chirurgiens expérimentés, en fonction de la constitution du patient, appliquent aussi l’incision médiane verticale.                                                                                                     

Après l'ouverture de l'abdomen et son exploration, on commence le déplacement des organes  pour atteindre le pancréas. Le déplacement des organes adjacents est un terme très doux, car on généralement utilise les instruments tels comme les ciseaux et le couteau électrocoagulation. Comme un Mecanicien D’ automobile a beaucoup d elements a enveler pour arriver la ou il veut, aussi les chirurgiens ont beaucoup à "déplacer". On exproprie la vésicule biliaire de la loge, l’artère cystique est ligaturé, et on bride ductus cysticus. Puis on commence par abaisser le droit de flexion du côlon afin d'atteindre le fond genou du duodénum. Quand il vient au duodénum, ​​on commence avec la cohérisation du duodénum, ​​où on arrive à la veine cave inférieure par le levage. Avec l'achèvement de cohérisation du duodénum, ​​on approche à l'avant du pancréas, et à travers la bourse omentale la côté arrière de l'estomac. Ensuite, on fait la dissection du ligament hépato-duodénal, où on doit identifier toutes ses structures. A cet endroit, il existe de nombreuses modifications de l'arbre artériel, qui est habituellement accompagnée par des modifications des voies biliaires. On intersecte le canal hépatique commun et maintenant commence le traitement du patient. Puis on approche le pancréas à sa face inférieure, à travers de mésocolon transversum, où les chirurgiens souvent lient et coupent  l'artère conique droite. Lorsque les conditions sont acquises on coupe le pancréas au niveau du corps, distalement à processus uncinatus.

Puis on coupe l'estomac et s’il est coupé  de moyen a préserver le pylore, cette opération est appelée PPD (pylore préservant duodénopancréatectomie), et si non, cette opération est d’après Whipple. Ensuite , on fait les anastomoses entre la partie restante du pancréas avec le jéjunum, puis l'anastomose entre le canal hépatique commun et jéjunum et finalement l’adhésion de l'estomac au jéjunum. Après achèvement de la création des anastomoses, les drains sont placés dans l'abdomen du patient.                                                                                                                  

Si il n y a pas de complications postopératoires vont bien ces patients sortent de l'hôpital après 12-13 jours.

De telles opérations appartiennent à la chirurgie mutilante, elles sont de longues durées et incertaines jusqu'à la fin. Cependant, j'ai assisté à un certain nombre de cas où ces procédures ont sauvé et significativement prolongé la vie.

[ Medicina-razno ] 29 Februar, 2016 20:12
Pankreasoperation

Der Pankreas oder die Bauchspeicheldrüse ist eine Drüse, die sich im zentralen Teil des Bauchs befindet. Sie ist in unmittelbarem Kontakt mit der großen Mehrheit der Bauchorgane. Mit ihrer Vorderseite grenzt sie an die Hinterseite des Magens. Der Pankreaskopf ist in der Einbuchtung des Zwölffingerdarms verwurzelt, und mit seinem Schwanz kommt der Pankreas in Kontakt mit der Milz. Auf der Hinterseite des Pankreas befinden sich in unmittelbarem Kontakt die großen Blutgefäße dieser Region, wie der Anfang der Pfortader und die ein bisschen tiefer gelegene obere Eingeweidearterie, die mit der Aorta die aortomesenterische Zange bildet, durch die die linkste Nierenvene durchgeht.

   

Bild.1

Auf diesem Bild sieht man den Pankreas, die Milz, den Zwölffingerdarm und die magistralen Blutgefäße, sowie von hinten betrachtend den Hauptgallengang..
Der Pankreas ist sowohl eine endokrine als auch eine exokrine Drüse. Das bedeutet, dass sie ihre Sekrete direkt ins Blut (endokrin), aber auch in den Darm (exokrine Funktion) absondert. Das Pankreasgewebe besteht aus mehreren Zelltypen: 1. die Alfa-Zellen, Zellen, die das Glukagon, ein Hormon, das den Blutzuckerspiegel im Blut im Falle von niedrigen Blutzuckerwerten reguliert, absondern, 2. die Beta-Zellen, die das Insulin, ein Hormon, das auch regulatorisch reagiert, indem es den Blutzuckerspiegel senkt, bilden, 3. die D-Zellen, die das Somatostatin, ein Hormon, das regulatorisch auf die Bildung von Insulin und Glukagon wirkt, bilden und 4. die PP-Zellen, die auch selbstregulatorisch auf die Bildung von Hormonen wirken.
Der Pankreas ist ein Teil des menschlichen Organismus, ohne dessen man nicht leben kann.
Wegen der Lage sowie der komplizierten Anatomie und Vaskularisation gehören die Operationen an der Pankreas zu den schwierigsten und größten Operationen der abdominalen Chirurgie. Die meisten Indikationen für die operative Behandlung der Pankreas sind Tumoren und Zysten an der Pankreas. Pankreastumoren sind meistens maligne und am Pankreaskopf lokalisiert. Dem hystologischem Typ zufolge geht es meistens um Adenokarzinome. Dieser Tumortyp ist sehr tückisch, da, wenn sich die Patienten meistens aufgrund dessen, dass sie eine gelbe Farbe bekommen und einen Juckreiz haben, melden, der Tumor bereits ziemlich gewachsen ist und eine Obstruktion am Niveau der Vaterschen Papille, in die die Pankreas-, aber auch Galleninhalte fließen, ausübt.
Bei Patienten, bei denen diese Erkrankung in diesem Stadium diagnostiziert wurde, ist die einzige Lösung eine Operation. Diese Operation heißt „Duodenopankreatektomie“. Ich habe diese drei Wörter absichtlich aufgeteilt. Wir beginnen mit dem letzten. Ektomie bedeutet Herausschneiden. Das Duodenum ist der Zwölffingerdarm und der Pankreas ist die Bauchspeicheldrüse. Also das Herausschneiden der Bauchspeicheldrüse und des Zwölffingerdarms mit folgender Verbindung zweier anatomischer Strukturen beziehungsweise das Verbinden des Magens mit dem Dünndarm, des Gallengangs mit dem Dünndarm sowie des restlichen Pankreasteils mit dem Dünndarm.
Der erste Akt der Operation ist das Öffnen des Abdomens, das meistens nach Orr abläuft und ein bogenartiges Öffnen unter den beiden Rippenbogen, die sich in der mittleren Linie aufholen, versteht. Manche erfahrene Chirurgen wenden, abhängig von der Konstitution des Patienten, auch den mittleren vertikalen Schnitt, an.
Nach dem Öffnen des Bauchs und seiner Untersuchung, beginnt man mit der Verschiebung der Organe, um zum Pankreas zu kommen. Die Verschiebung der benachbarten Organe ist ein sehr mildes Wort, da sehr oft Instrumente, wie die Schere oder das Elektrokauter-Messer, verwendet werden. Genauso wie der Automechaniker einiges entfernen muss bis er dorthin gelangt ist wo er will, so müssen auch die Chirurgen einiges „verschieben“. Man seziert das Gallenbläschen aus der Rebe, legiert die Ballenblasenarterie und der Gallenblasengang gehemmt. Danach beginnt man mit dem Herablassen der rechten Flexur des Dickdarms, um zum unteren Zwölffingerdarmabschnitt. Wenn man zum Zwölffingerdarm kommt, beginnt man mit der Koherisation des Zwölffingerdarms, wo man durch das Heraufheben zur unteren Hohlvene kommt. Nach der beendeten Koherisation des Zwölffingerdarms, nähert man sich der Vorderseite der Pankreas über die Bursa Omentalis und die Hinterseite des Magens. Danach wird die Disektion des Ligaments hepatoduodenale gemacht, worin alle Strukturen identifiziert werden müssen. Auf dieser Stelle bestehen viele Modifikationen des arteriellen Stammes, der meistens von Gallenveränderungen begleitet wird. 
Der gemeinsame Lebergang wird durchgeschnitten und hier beginnt in der Tat die Behandlung des Patienten. Danach geht man am Pankreas von seiner Unterseite über die Mesoa kolona transversuma ran, wo die Chirurgen nicht selten die rechte Kolikarterie ligieren und durchschneiden. Wenn die Bedingungen gegeben sind, wird auch der Pankreas im Niveau des Körpers distal über den Processus unciatus durchgeschnitten.
Danach wird der Magen durchgeschnitten, wenn er so durchgeschnitten wird, dass der Pilorus behaltet wird, dann heißt die Operation PPD (Pilorus-präservative Duodenopankreatektomie), und wenn nicht, dann ist sie nach Whippl. Danach werden Verbindungen zwischen dem übriggebliebenen Pankreasteil mit dem Leerdarm, und danach eine Verbindung zwischen dem gemeinsamen Lebergang und dem Leerdarm und am Ende das Verbinden des Magens mit dem Leerdarm. Nach der Herstellung der Verbindungen, werden dem Patienten Drainagen ins Abdomen gestellt.
Falls postoperativ alles gut verläuft, werden diese Patienten nach 12–13 Tagen nach Hause entlassen.
Diese Operationen sind mutilante Operationen, sie dauern lange und sind bis zum Ende ungewiss. Aber ich war an einem großen Teil von Fällen präsent, als diese Verfahren Leben gerettet und bedeutend verlängert haben.

[ Medicina-razno ] 29 Februar, 2016 20:09
STARVATION
 
I started with starvation on 14th of April, 2012, after the last meal which was somewhere around 08: 45 pm. In the morning, on 15th of April, 2012, I drank sweetened coffee and smoked 2-3 cigarettes. That day, on Easter, Nebojsa and Katarina came to Sjenica to visit us and they brought food with them in addition to the pile of already brought and present food. Given that starvation is about living only on water, without anything else, I had to give up the bad habit of smoking. That day, my cigarettes were the biggest challenge, bigger than Easter food. Then we went to "Bagic’s", where, if it hadn’t been for my uncle, I would have given in to the temptation. However my uncle's charisma deterred me from taking the cigarettes and alcohol, even though I was on vacation. I slept very well. The first day passed. I didn’t have a headache, as described in books about starvation.
I spent the second day mostly walking, but because of an unnecessary, great fear of wolves, I always carry with me, "teak" – thick stick. That day I walked about 6-7 km and I felt really good after the walking. I felt a desire for food, but not excessive. I was warmed chakras and various parts of the body and the face with stones that I had warmed on the hot stove, which we stoke with juniper and beechwood. We lit the fire with tinder. I went to bed. During the night I woke up at some point and for the first time in my life I didn’t know who I was or where I was and even what I was. Darkness all around me, ‘’neverland’’ at altitude of 1500 m, the wind was whistling, it was pouring down with rain. As if, God forbid, I was in a coffin, but not for the living.
The third day was marked by the beginning of production of a larger than normal amount of stomach acid. I kept spitting. I walked on the third day, too,, about the same as on the second day. I had already felt a little tired, and the walking didn’t feel good. By the way, I am an athlete and my pulse is constantly below 60, but then my heart rate didn’t go under 80. That was very likely due to the adaptation to the altitude, where a temperature from the beginning was 10 degrees lower than the level of the sea, and don’t even let me start about oxygen concentration. I still didn’t feel the lack of air. I continued with warming my body with hot stones. I didn’t sleep well; I woke up several times to urinate.
The fourth day was the calmest from all the rest, until night. However, I think I made a mistake that day because I walked around 12-13 km. I did not feel extremely tired, but I started feeling the lack of air. When I arrived after walking at the cottage I could not relax, nor did my pulse go under 93. I slept poorly, and on top of that I had even more stomach acid than before. I continued warming my body, but I did not have the will because of the stomach acid. Every time I turned in bed, either to the left or right, I had to burp and spit acid in a glass. I fell asleep, I didn’t sleep very well.
The fifth day from the very beginning was somehow "flabby" with the continuation of the acid. I didn’t walk a lot. Everything that had not annoyed me till that moment started annoying me. Smoke in the cottage, my thoughts, my uncle, the starvation, all ... I ran out of the cottage to throw up, but I didn’t succeed. Instead I yelled three times so loud that wolves in the mountains heard me and responded. I felt good, I felt like a primal man. But what was the meaning of a “primal scream" when the acid didn’t stop. When I went to sleep, as soon as I lay down I felt the acid and started spitting. Again: smoke, thoughts, uncle. For a second, I ran to the south terrace of the cottage and started vomiting. I could not believe what a person could throw up when he had nothing but acid and water that he drinks every day in his stomach. During vomitus I got afraid for a moment, but did not ask anything. Vomiting continued. Three jets of vomit and smaller square parts fell on my uncle's wood, which he had prepared to make a cottage. I lay down again, I was afraid to burp again, thinking that the scenario from earlier would be repeated. I ventured, but nothing happened. I had been burping with pleasure until late into the night, until I fell asleep.
The sixth day passed well, the acid was getting weaker. I didn’t walk a lot, about 2-3 km. During all those days of starvation I urinated normally, maybe even easier than in Vrbas. Urine was sometimes yellow, sometimes transparent like water. I slept badly. The sixth day passed.
On the seventh day I remembered Malahov, a top Russian expert in the field of starving, who recommends the use of mild lemonade, of course sugar free. I told my uncle to bring me a lemon from Njegovudj, but he objected because he was my guru. The man who for the last 25-30 years have been starving himself for 12 days every year gave in and brought me a lemon. I squeezed half of a lemon in 2.5 ml of water and drank the sweetest and most beautiful drink in my life. I woke up several times during the night. The seventh day passed.
The eighth day was excellent, whether because of lemonade, whether due to the cessation of the stomach acid, I do not know. In the morning I felt the strength and enthusiasm. The uncle went into the forest to gather firewood, and I even cut them, and I felt good. I bathed approximately every other day, but what was interesting is that the feet had no odour, not even shirts nor underpants. Wonderful, almost divine. On that day, I walked a little. That day I devoured two little lemons into the water. My uncle brought only small lemons, because, as he said, those were male and juicer lemons. Though I didn’t agree with him on that, I wanted the biggest lemons from sea coasts. The pulse slowly began to drop to around 72. I woke up once during the night. The eight day also passed.
The ninth day was filled with even more strength and more work. Again, I chopped firewood, but soon I got tired so I stopped. I went for a walk to get water, about 2 km, and after that I had a bath. We listened to songs on the laptop, I enjoyed every day in conversations with my uncle. He expanded my horizons and gave me the strength to get rid of slavery in which I was living. Slavery of society, slavery of thoughts, behaviours, attitudes, everything ... What was interesting was that I started to realize all my thoughts and I noticed that they were worse than snake venom. This didn’t happen exactly on the ninth day but somewhere around 4-5th day. If only I could turn down, i.e. select those thoughts, I think I would be the happiest and the most successful man in the world. The discipline is the key; I came to that conclusion after I had left the elite 63rd Parachute Brigade, 7 years before. In that 2005 I brought from the army cardiac arrhythmia of so called ventricular extrasystoles. I was very much afraid of it, so I stopped consuming alcohol, coffee, soda, and stopped excessive physical activity. After 6 months, extrasystoles retreated. I went to sleep on the ninth day of the starvation, and I felt one extrasystole. I said to myself that one or two a day weren’t bad. Soon another one appeared. For half an hour other 10-15 appeared. The first thought that occurred to me was to stop starvation. However, I said to myself: ’’We'll see tomorrow.’’ I fell asleep; I woke up once that night.
The tenth day started slowly, I felt a slight fatigue, I had 2-3 extrasystoles. I woke up, washed my teeth, drank lemonade, and now I am drinking water and writing my observation of myself to You. I decided to continue with starvation. At around 11 am my pulse was around 68, which made me happy. In the last 1,5 -2 hours I haven’t had any extrasystoles, which gives me the strength to continue. I'm going to spend this day in silence, in agreement with my uncle, so that my thoughts could become calmer and so that the return to myself could be possible.
Silence suits me. As for the physical changes, I lost weight. Understandable, right? Laughter ... During these ten days, in my estimation, I have lost about 10 kg and now I weight 79-80kg. Lipomas, or popularly called fatty lumps, which I have a lot on my body, on average have declined by one-third from their original volumes. Some have declined more and some less. It seems to me that the bigger the lipoma the faster it disappears. The biggest, which was about 2cm in diameter, is now about 1 cm. I get the impression that all would disappeared after twenty -day long starvation, but this is not recommended by, really precious to me, Gayton. Gayton, a top medical scientist in the field of physiology, says that 14-15 days long starvation is not detrimental to the health. Malakhov has withstood it for 27 or 29 days, and he is still healthy, treating people with starvation for the worst diseases. Well, there are people who do not eat anything, and they are fed with solar energy, the so-called solar yoga, for me the great unknown for now, although I succeeded in looking at the sun setting or rising for nearly seven minutes. My skin has cleansed, I grew beard, my eyes have come into focus, and now I really look like an image of a soldier from Erica Jong’s books, which immediately evokes fond memories of my bachelor life. At around 14:30 my pulse was 66. I feel good, despite negative thoughts that are with me every day. Mainly the fight against the people who annoy me or who annoyed me. A thought starts with something simple, but in the end it finishes with the story where I am in conflict with someone. They are mostly people who are "authorities" when it comes to attitude and talk. I still drink lemonade, I started the second lemon. My uncle thinks that there are no more lemons, but I "stole" one from his backpack while he was changing clothes in a small cottage. I realized that the cause of these mental conflicts is a thinker, in this case-I. I am in conflict with myself, not with those people, who I presented to myself mentally in that way. On the other hand, I'm not the one who decided to interpret things in that way because they have been rooted from my birth, when Learning begins. Wrong or right? I'd say destiny like. The proof that all that has been related to destiny is my own name, which I was given after a top Russian chess players (Boris Spaski (in the Serbian language the word ‘’spasiti’’ means’’ to save’’)). It is just that he saved himself, and I...well,  we'll see what means the second i.e. the first part of the surname, Banovic. In that way a man is left at the mercy of those thoughts, or fate. Buddhist teachings say that one should not identify with those thoughts, nor ’’hook’’ on them, and then creates stories with conflicting endings like I do, which consume precious life energy; instead, they should only be seen without emotion and self-identification. The sole feeling and thought of that makes me joyous, because that kind of objectivity in life leads to happiness and life without suffering. It also allows one to get rid of one’s pride and one’s great ’’I.’’ Observation, observation, observation ... My silence suddenly came to an end. At the door of the cottage appeared an old woman, which at the moment reminded me of the old people from Memedovic’s program, which he recorded in the north of the planet. She smiled, I smiled, but I didn’t talk. I thought I would be able to stick to silence. She asked me how my family was and a few more questions which I answered with a polite nod and a smile. I took an apparatus for measuring blood pressure and stethoscope, sat down beside her, and she understood. I took some bags of drugs to tell her what they were used for. I measured her blood pressure that was like in a young man, normal, 120/80. I continued to smile without talking. She asked me what the drugs were for, and I again responded with just a smile. I couldn’t continue it any longer, and then an eruption happened. My voice was strong, full of self-confidence and faith in what I was saying. Then I told her about the drugs and we finished that theme with her satisfaction, and even mine. She told me that her heart was skipping, so I performed ascuIation. I told her she would live for 110 years. The continuation of our story was remarkable. From that old lady I heard the recipe for "vodnjika," a divine drink. First you have to get a barrel of 50 l , with a tap or without it. Then you have to get wild apples- really sour apples, cornelian cherries and dog-roses. I did not ask her what amount went with 50 l of water, but I will make it before I get back to my home town. You put all that into the barrel, and add water almost to the top and tightly close the barrel. It is kept in a dark, cool place (cellar), and is ready for consumption when all these fruits fall to the bottom of the barrel.  I have not heard of a healthier recipe for juice than “vodnjika" from Durmitor in my whole life. Dog-roses, Cornelian cherries, wild apples, pinemat manzanita, St. John's worts and many other plants that grow here, at 1500m altitude, are absolutely unpolluted and healthy. Then we talked about how Cornelian cherries could be eaten and dog-roses not so much.  But she corrected herself after that and said that they could be eaten when they start to rotten and that she had eaten them before. The old lady doesn’t know what vitamin C is and that dog-rose is famous for vitamin C more than any other food in the world. It is good that vitamin C is non-toxic. But because of that her pressure is as in a young boy, and her heart works like a Swiss watch. Soon after, the old woman left, we greeted each other nicely and she invited me to visit her sometimes. I nodded politely in affirmation, smiled and responded to the greeting. I continued to be silent. The uncle went somewhere, I think he went to Njegovudj, maybe Kolasin, it’s possible even Talin, who knows ... Not to jinx it, the starvation is going great. It seems to me that I might go like this forever. I measured my blood pressure today and it was 110/80, almost like in the old woman. Towards the end of the tenth day of starvation, I decided to try an experiment. I had been thinking about what could speed up the removal of fat from the body, as well as lipomas. After some thinking I realized the answer was fat. I remembered that my uncle had oil, and I rose up from the bed and in my assessment I drank about 0.3 ml of sunflower oil. I did that so that the body could, after the consumption of this small amount of oil, start consuming its own fat for energy. This is energetically around 2.8 kcal, which is enough for my body for 3 minutes of basal metabolism ... I was resting the whole day, except when I went out at dusk to catch some air. I saw a crescent moon with its morning star, which looked like a scene from some big-budget Arab film. A little lower from them, towards the west, stretched a scene of a raw wilderness, covered with dark clouds and here and there turned on light in houses of Zabljak. DURMITOR ... Contrasting picture of a beautiful and terrifying showed me that they were both life. I went to bed around 10 pm, however, I couldn’t fall asleep until 04-04: 30 am. Stomach acid tortured me, likely because I had drunk water from a cistern, which was repugnant to me, but when there was no other I had to drink it. I felt an incredible hunger, unrest all over the body, especially around the blades, upper arms and thighs. My thoughts were everything but beautiful. I decided to stop the starvation. At one point sexual thoughts appeared, so I fell asleep. I woke up at around 8 am, but I stayed in bed until almost 11.30 am.
The eleventh day of starvation started with the charge of the energy we get every morning, so I gave up the thought of quitting my starvation. I touched the lipoma on the left upper arm, it decreased by 2/3 of its original size. If I had time, I might continue this for 14 days, but I have to go home in 3 days, and I wouldn’t like to go as an ascetic, who cannot eat anything. I told my wife that my uncle bought lamb and that we stuffed ourselves because of which I gained 5-6 kg. When she sees me, I hope she will not get a heart attack. The kids will recognize my smile, I'm sure of it, but they might not recognize me at first. I do not measure my pulse any more. I decided to stop starvation, but the uncle came from Njegovudj, and after a brief loud discussion he quickly dissuaded me from it. He brought everything from Njegovudj, and a blackberry wine especially caught my eye. Outside, the weather was sunny with a breeze and birds singing. I observed a white cat that sat on a stump and turned towards the sun, and began to collect energy. It seemed to me that it was a statue. I said to myself: ’’You, too, mate, concentrate on moving less and absorb the Sun's energy. So I did it, just, the problem was I turned on every sound the cat made to see what it was doing. It was still like a statue. We both stayed like that until sunset. On the day, 25.04.2012, from the place just a little above my uncle's cottage where I was sitting in an armchair, the sun set behind Durmitor at circa 06:56 pm. I had two more nights to spend there, and then my Uncle and I were going to "pour" the blackberry wine down our throats. So far, yet so close ... I went to bed around 09: 30pm. I slept much calmer, almost without any tension. I remembered a friend, Ana, who practiced yoga who once told me that most people do not know how to breathe. She told me one has to breathe using the stomach. I tried it and at that moment I felt relief in the whole body and fell asleep. That night I slept best of all days I had been there. I slept seven and a half hours, which was fantastic compared to the average of less than four hours each day, except the first. The eleventh day also passed.
The twelfth day started, and I feel like a baby dragon, I am about to fly and spit fire. Why is this so, whether because of two lemons which I gulped yesterday afternoon, or Ana's breathing or yesterday's sun, or  today’s sun, or all together, I have no idea. Anyway, this morning was the first morning since I have been here that it was not snowing or raining when I woke up. The weather is great. The uncle will show me where to pick pinemat manzanita (kinnikinnick) and I'll pick one bag of 10-15 kg so we would have in Vojvodina something unsprayed and healthy we can eat throughout the year, when it dries. I picked exactly that amount, but when leaves are dried and separated from their stems it will amount to perhaps only 4-5kg. Pinemat manzanita grows on hills near rocks and in this region there is quite a lot of it. The quality of this pinemat manzanita is not comparable with the other pinemat manzanita originating from Vojvodina. The man, who my uncle picks pinemat manzanita for, won all the gold medals at plant fairs. I returned, rested a bit and after that went to the spring ’’Srndajica’’ to collect water. The water was so good, that words could not explain or describe it. Currently I am resting a little outside, a little inside, because the sun is very strong. I am not hungry, but tomorrow morning I will start with the crust of bread that can only be chewed and rubbed with tongue, and then spit. Then I will suck one half of an orange and I will eat another. After that I will drink sweetened tea from pinemat manzanita, and we will see what afterwards. Again, in the afternoon, as the sun slowly went towards the west, appeared, as it seemed to me, the only friend I had ever had in my life, the white cat. It sat on the stump near the cottage and began to absorb the sun's energy. I did the same. It was nice. The uncle worked really hard on that day, he worked as if he was a young boy, and not a 62 years old man. He prepared dinner for himself, baked bread, whose smell filled whole Durmitor, fried bacon and some salami, and I ... I almost gave in to the temptation. Soon after that I went to my room to sleep. I fell asleep before midnight. I woke up on the thirteenth day of the starvation, and I felt the smell of soup. I went down, washed my face and thanked the uncle because he had been helping me endure this method of health and regeneration. The chewing started; I turned crust of bread in the mouth, rubbed my tongue with the crust and spat all out. I did the same with an orange. Now, just a couple of tablespoons of soup and my breakfast is completed. Ladies and gentlemen, this is it. I have to go sipping my soup.



[ Medicina-razno ] 29 Februar, 2016 20:04

Pancreatic surgery

 

The pancreas is a gland that is located in the central part of the stomach. It comes in direct contact with the vast majority of abdominal organs. Its front side comes into contact with the back of the stomach. The head of the pancreas is lodged within the concavity of the duodenum, and with its tail the pancreas comes into contact with the spleen. On the back of the pancreas, in direct contact, there are large blood vessels of the region, and this is the beginning of the portal vein and placed a little deeper is the superior mesenteric artery, which forms the aorto-mesenteric clamp with the aorta through which the left renal vein passes.  

 Image result for pancreas and spleen anatomy posterior view

sl.1

 In this photo can be seen the spleen, pancreas, duodenum and main blood vessels, as well as the common bile duct, seen from behind.

The pancreas is both an endocrine and exocrine gland. This means that it secretes its excreta directly into the bloodstream (endocrine), but also into the intestine (exocrine function). Pancreatic tissue consists of several cell types, namely: 1. The alpha cells, which secrete glucagon, a hormone that regulates the level of glucose in the blood in cases of low blood sugar (increases glucose in the blood), 2 Beta cells that secrete insulin, a hormone that also acts regulatory, lowering the level of glucose in the blood, 3. D cells which secrete somatostatin, a hormone which also regulates the secretion of insulin and glucagon and 4. PP cells, which also act self-regulatory on hormone secretion.

The pancreas is part of the human body without which a person can live.

Because of its location, but also its complicated anatomy and vascularization, surgery on the pancreas belong to the most difficult and biggest operations of abdominal surgery. The most common indications for surgical treatment of the pancreas are pancreatic tumors and cysts. Pancreatic tumors are usually malignant and localized on the head of the pancreas. The most common histological type is usually adenocarcinomas. This type of tumor is very insidious because when patients come to a doctor, usually because their skin becomes yellow and itchy, tumor has already grown quite big so that it causes obstruction on the major duodenal papilla level,  which the pancreatic, but also the bile content flows into.

For patients who are diagnosed with this disease, at this stage, the only solution is surgery. This operation is called Duodenopancreatectomy. I deliberately separated these three words. We will start with the last one. Ectomy means elimination. The duodenum is the first portion of the small intestine, from the stomach to the jejunum, and the pancreas is a gland inside the body, near the stomach. So it means the removal of the pancreas and duodenum with the consequent creation of anastomoses, or connecting the stomach to the small intestine, bile duct to the small intestine and the remaining part of the pancreas to the small intestine.

The first act is to open the abdomen, which is usually according to Orr method, which means performing a transverse incision beneath both costal arches which meet in the midline. Some experienced surgeons, depending on the constitution of the patient, use a vertical (midline) incision.

After opening the abdomen and its exploration, the moving of the organs starts in order to come to the pancreas. Moving of the adjacent organs is a very mild term, since usually used instruments are scissors and an electrocautery knife. Just as a car mechanic has to remove a lot in order to get where he wants, surgeons also have a lot to "move". The gall bladder is removed from its lodge, cystic artery is ligated, and cystic duct restrained. Then it is starts with lowering the right colic flexure in order to reach the bottom of the duodenal knee. When the duodenum is reached, starts the mobilization of the duodenum by Kocher’s maneuver, where the inferior vena cava is reached by lifting. With the completion of mobilization of duodenum by Kocher’s maneuver, the front of the pancreas is approached, over the bursa omentalis and back side of the stomach. After that dissection of the hepatoduodenal ligament is performed, where all structures in it must be identified. At this point there are many modifications of the arterial tree, which is usually accompanied by biliary modifications. The ductus hapaticus communis is cut and this is actually where the treatment of a patient begins. Then the pancreas is approached from its underside, through the transverse mesocolon, where surgeons often ligate and cut the right colic artery. When conditions are met the pancreas is cut at body’s level, distal to processus uncinatus.

Then the stomach is also cut, if it is cut in the way to preserve the pylorus, then this operation is called PPD (pylorus preserving duodenopancreatectomy), and if not, then it is the Whipple procedure. Then the anastomoses are created between the remaining part of the pancreas and the jejunum, and then the anastomosis between the ductus hepacticus communis and the jejunum, and finally connection of the stomach with the jejunum. Upon completion of the creation of the anastomoses, drains are placed in the patient’s abdomen.

If all goes well after the surgery, patients are discharged from the hospital after 12-13 days.

Such surgeries are mutilating surgeries; they are long-lasting and uncertain until the very end. However, I attended a number of cases, where these procedures saved and significantly prolonged people’s lives.


[ Medicina-razno ] 29 Avgust, 2015 00:11

Bilirubin je žučni pigment koji nastaje raspadanjem dotrajalih eritrocita u slezini, kostnoj srži i jetri. Hemoglobin iz eritrocita se razlaže na HEM i GLOBIN. Globin je proteinski deo i on se kasnije razlaže na aminokiseline. Hem se daljom razgradnjom pod uticajem raznih enzima pretvara u nekonjugovani bilirubin. Na jednoj od ovih kaskada pretvaranja hema u bilirubin nastaje biliverdin, žučni pigment ptica.

Nekonjugovani (indirektni) bilirubin je liposolubilan, rastvorljiv u mastima, a ne vodi, te je stoga njegova ekskrecija putem bubrega nemoguća. Da bi se mogao izlučiti putem bubrega, potrebno je da se konvertuje u hidrosolubilan oblik bilirubina, a ovo se dešava u jetri. U jetri se nekonjugovani bilirubin veže za glukuronsku kiselinu u hepatocitima i nastaje konjugovani oblik bilirubina.

Konjugovani (direktni) bilirubin je hidrosolubilan, rastvorljiv u vodi, te stoga i ne toksičan. Putem žuči, konjugovani bilirubin stiže do creva, tankog i debelog, gde se pretvara u Urobilinogen, koji se kasnije u debelom crevu pod uticajem bakterija pretvara u Sterkobilinogen, te se izlučuje putem fecesa. Manji deo urobilinogena se putem portnog krvotoka vraća u jetru, a još manji deo se u formi urobilina izlučuje mokraćom.

 Žutica jeste žuta prebojenost kože nastala kao posledica nagomilavanja bilirubina u koži. Sve žutice možemo podeliti na prehepatične, intrahepatične i posthepatične. Prehepatičke žutice su sva ona stanja u kojima dolazi do prekomernog stvaranja bilirubina i sledstvene manje konjugacije bilirubina, kao što je slučaj sa hemoliznom anemijom u kojoj dominira nekonjugovana hiperbilirubinemija. Intrahepatičke žutice su sve one žutice kod kojih je problem u samom hepatocitu. Bilo da se radi o genetskim bolestima, i to Crigler Najara i Gilbertov sindrom kao nekonjugovane hiperbilirubinemije ili Dubin Johnsonov i Rotorov sindrom kao konjugovane hiperbilirubinemije ili se radi o oštećenju hepatocita u sklopu raznih hepatitisa ili difuzne ciroze jetre. Znači hiperbilirubinemija kod ovog tipa žutice može biti i konjugovanog i nekonjugovanog tipa i katkad je klinički teško razlikovati od posthepatične žutice. 

Posthepatična žutica je svaka žutica kod koje se uzrok nalazi izvan i distalno od jetre. Ovaj tip žutica najčešće je uzrokovan holedoholitijazom, prisustvom kamenaca u hlavnom žučnom vodu. Od ostalih uzroka se navode Mirizijev sindrom, primarni i sekundarni sklerozirajući holangitis, Klatskinov tumor, tumor srednjeg dela holedoha, tumor Vaterove papile, kao i tumori glave pankreasa. Bilo koji uzrok koji dovodi do delimične ili potpune opstrukcije oticanju žuči u crevo jsste uzrok posthepatične žutice. 

Sa hirurškog aspekta 90 % hirurških oboljenja su stanja koja dovode do posthepatične žutice. Sve opstrukcije žuči koje su permanentne kao što je slučaj u tumorskoj patologiji dovode u početku bolesti do konjugovane hiperbilirubinemije sa aholičnom stolicom, bilirubinurijom i pojavom tamne mokraće, kao i odsustvom urobilina u mokraći jer se isti ne stvara u crevima, pošto bilirubin ne može doći do creva, a usled mehaničke prepreke. Kod opstrukcije, npr.samo desne ili leve jetre dolazi do istostrane hipotrofije sa sledstvenom kontra lateralnom hipertrofijom, što može dovesti do odsustva hiperbilirubinemije.

Kod intermitentnih holedoholitijaza, u početku bolesti simptomi mogu biti slični ili isti kao kod tumorske patologije, međutim ukoliko se desi da se kamen odglavi, npr.iz papile ili propasira istu, simptomi će nestati, neće više biti hiperbilirubinemije, pojaviće se urobilin u mokraći, stolica neće biti aholična,...

Kod svake bezbolne posthepatične žutice, koja traje duže od deset dana, mora se posumnjati na karcinom glave pankreasa.

Stoga, diferencijalno dijagnostički gledano, ukoliko pacijent ima urobilina u mokraći i nema aholičnu stolicu, uzrok žutice nije posthepatičnog tipa. Da se zaključiti da diferencijalno dijagnostički nije teško postaviti dijagnozu, ukoliko je opstrukcija kompletna i permanentna, međutim ukoliko je opstrukcija intermitentna razlikovanje intrahepatičke i posthepatičke žutice nije lako.

Banović dr Boris 

[ Medicina-razno ] 18 Avgust, 2015 17:38

Karnozin (beta alanil-l histidin) je dipeptid koga čine dve aminokiseline i to beta alanil i l histidin. Pronašao ga je 1900. godine Ruski naučnik Vladimir Sejgejevič Gulevič. Veliki broj istraživanja je posvećen karnozinu, i pronadjeni su neverovatni efekti kako kod laboratorijskih životinja tako i kod ljudi. 

Sama reč carnosine, u čijoj osnovi jeste reč carne, što u prevodu znači meso ili mesni, govori u prilog toga da ga dosta ima u mesu i mesnim preradjevinama. Karnozin se normalno stvara i sintetiše u ljudskom organizmu, ali njegovo stvaranje opada sa godinama, pa je razlika izmedju desetogodišnjaka i čoveka starog 70 godina u stvaranju karnozina, 63%. Sledeći problem je veoma kratko zadržavanje karnozina u ljudskom organizmu, jer je hidrosolubilan i brzo se troši. Veliki broj naučnih istraživanja je bio baš na ovu temu, da se na neki način sintetiše supstanca koja bi omogućila duži ostanak karnozina unutar ćelije. Dr Michael Kucera, Češki naučnik koji je svoj život posvetio mitohondrijalnoj medicini i istraživanju karnozina, takođe je bio obuzet pronalaženju ovog principa.

 

BIOHEMIJSKA SVOJSTVA KARNOZINA

Karnozin je supstanca veoma rastvorljiva u vodi, 1g karnozina se rastvori u svega 3,1ml vode pri temperaturi od 25 C.  

Mogućnost vezivanja za metalne jone je sledeće svojstvo karnozina. Pa tako nastali kompleksi sa bakrom ili cinkom su tema mnogobrojnih istraživanja. Japanski narod jeste veoma dugovečan, ali njihov glavni medicinski problem jesu bolesti želuca. Stoga su japanski naučnici pronašli veoma benefitan uticaj kompleksa cink karnozin kod osoba koje imaju čir na želucu i duodenumu.

Antioksidantna aktivnost karnozina je detektovana pre 35 godina. Od tad su uradjena mnogobrojna istraživanja koja govore u prilog antioksidantne funkcije karnozina.  Antioksidantno svojstvo karnozina sa peroksinitritima i hipohlornom kiselinom je reda veličine kao i vitamin C ili vitamin E. Potom se pominje i reakcija karnozina sa peroksil radikalima, a in vitro modeli su pokazali veći afinitet karnozina za bakar i cink nego gvožđe.

Kod laboratorijskih životinja  upotreba karnozina je takođe pokazala antioksidantno svojstvo, ali pojačanu enzimsku aktivnost, kako u fiziološkim uslovima, tako i kod laboratorijskih životinja kod kojih su prethodno indukovana oštećenja organa. Uloga karnozina da pospešuje uklanjanje aberantnih proteina je takođe detektovana. Druga bitna stavka koja govori za posredno povoljan uticaj karnozina na kardiovaskularni sistem je da pospešuje stvaranje NO - azotmonoksida.

 

METABOLIZAM KARNOZINA

Karnozin se normalno stvara u ljudskom organizmu pod dejstvom karnozin sintetaza. Za ovaj proces su neophodni beta alanil i l histidin, magnezijum i ATP.  Sinteza karnozina opada sa godinama. Nakon oralnog unosa karnozina u vidu recimo mesnih proizvoda karnozin se iz želuca transportuje do krvi, gde je inače neidentifikovan, najverovatnije je vezan za eritrocite. Potom se iz krvi pomoću oligopeptida transportuje do same ćelije. Nasuprot karnozinu stoje karnozinaze, enzimi odgovorni za njegovo razlaganje. Postoje dve vrste karnozinaza, one koje se nalaze u krvi i tkivne karnozinaze. One koje se nalaze u plazmi su mnogo potentnije. Podatak da se karnozin ne može detektovati u krvi, a kao ekskret u urinu može još uvek govori u prilog toga da je karnozin još uvek jedna velika nepoznanica za naučnike.

 

FIZIOLOŠKA ULOGA KARNOZINA

Karnozin je supstanca koja deluje na svim organskim nivoima.  Obzirom da se velika većina karnozina nalazi u mišićima, smatra se da su mišići i jedna vrsta depoa karnozina. Potom, karnozin na mišiće deluje kao ph pufer, povećavajući ph vrednost i čineći  mišiće baznijima nego dotad. Ova činjenica nam daje uvid da je karnozin, što je i naučno dokazano, odličan kao suplement kod fizički aktivnih ljudi, pogotovo sportista. Jedno istraživanje je pokazalo da karnozin u skeletnim mišićima može indukovati oslobađanje kalcijuma, a pojedinačno dati beta alanil i l histidin, ne.

U ljudskom mozgu je prisutna prevalenca homokarnozina, jedne od formi karnozina. Posebno bogat deo karnozinom u ljudskom mozgu su olfaktorni neuroni. Zbog svojih mnogobrojnih funkcija, karnozin deluje protektivno i na mozak.

Intravenski aplikovan karnozin, kod laboratorijskih životinja dovodi do prolaznog pada sistemskog pritiska u krvnim sudovima. Ovo ide u prilog toga što karnozin dovodi do stvaranja NO, snažnog vazodilatatora. Takođe, karnozin deluje tako što pospešuje srčanu kontraktilnost. 

Naravno, sve ovo gore navedeno, govori u prilog da bi karnozin, kao suplenent kod sportista, bio nezaobilazna komponenta svakog dana.  

 

KARNOZIN I BOLESTI

Na ovom mestu ću nabrojati neke bolesti kod kojih je suplementacija karnozimom dovela do poboljšanja:

1. Autizam

2. Parkinsonizam i epilepsija

3. Šizofrenija 

4. Katarakta

5. Poremećaji čula mirisa 

6. Stanja nakon infarkta mozga

7. Povišen krvni pritisak

8. Ateroskleroza

9. Stanja nakon infarkta srca

10. Oboljenja vena

11. Dijabetes 2 tipa

12. Povišene vrednosti masnoća u krvi 

13. Zarastanje rana

14. Ciroza jetre i alkoholizam 

Iz priloženog se vidi da je karnozin sveprisutni pomagač kod raznih sistemskih oboljenja. 

 

Dr Michael Kucera, češki naučnik je, nakon 15 godišnjeg istraživanja karnozina, pronašao formulu, koja omogućava duže zadržavanje karnozina unutar ćelije, nasuprot čistog karnozina. Taj suplement se zove Karnozin extra i dostupan je na našem tržištu. Kao rezultat svega su mnogobrojni zadovoljni korisnici, najviše sa decom koja imaju autizam ili neki drugi razvojni poremećaj. Međutim, u cilju unapređenja zdravlja i što dužeg odsustva bolesti na konto ovog preparata, neophodna su dalja, dobro osmišljena istraživanja kako fiziološka mahom kod sportista, tako i patofiziološka kod raznih oboljenja, sa što većim brojem ispitanika.

 

Sa poštovanjem,

Banović dr Boris 

 

Reference možete pronaći na strani http://m.physrev.physiology.org/content/93/4/1803.long 

 

 

[ Generalna ] 25 Jul, 2014 10:46

 Cilj torakalne drenaže je evakuacija nefiziološkog sadržaja intrapleuralnog prostora. Torakalna drenaža predstavlja hirurški postupak u toku koga se pravi komunikacija intrapleuralnog prostora, u kome vlada negativan pritisak, i, spoljašnje sredine (aktivne ili podvodne pumpe),  posredstvom drena. Drenaža toraksa je u velikom broju slučajeva hitan hirurški postupak, koji spašava život pacijentu.

Indikacije za torakalnu drenažu su: -Pneumotoraks (spontani, traumatski i jatrogeni). Spontani pneumotoraks se najčešće viđa kod mlađih osoba gracilne građe, gde je količnik visine i širine grudnog koša, a samim tim i pluća, povećan u korist visine pluća. Kod ovih pacijenata su pritisci u vrhovima pluća povećani, koji dovode do pojave bula, vazdušastih mehurića, koji mogu spontano da prsnu i dovedu do pojave vazduha na mestu gde ga nema, a to je intrapleuralni prostor (prostor između visceralne i parijetalne pleure).

 

Posebna forma traumatskog pneumotoraksa je tenzioni pneumotoraks, u toku koga dolazi do povećavanja količine udahnutog vazduha u intrapleuralni prostor, bez da vazduh izlazi. Dolazi do zarobljavanja vazduha, i, enormnog povećanja pritiska na vitalne strukture koje se nalaze u grudnom košu (prvenstveno srce i veliki krvni sudovi). Ovo urgentno stanje se može završiti letalno, ukoliko pacijent ne dobije pravovremeno torakalnu drenažu.  

sl. 4

 

Na ovoj ilustraciji se vidi zarobljen vazduh, čija se količina svakim udahom povećava, a samim tim i pritisak u grudnom košu, što može biti smrtonosno, ukoliko se ne preduzmu mere drenaže.

 

Jatrogeni pneumotoraks se sreće u sklopu raznih dijagnostičkih procedura, kao što su bronhoskopija i razne transtorakalne punkcije, koje dovedu do pojeve pneumotoraksa. Takođe se rešava drenažom toraksa.

 

-Pleuralna efuzija (izliv)

Normalno se, u intrapleuralnom prostoru, nalazi manja količina tečnosti, koja je fiziološka, i koja se limfnim putem apsorbuje. Limfni sistem je u stanju da apsorbuje i prosledi 20 puta veću količinu tečnosti nego je normalno. Izliv u intrapleuralnom prostoru može biti serozan (hydrothorax), limfni (chylothorax), gnojan (pyothorax) i krvav (hemothorax). Najčešći uzrok izliva jesu kardijalna dekompenzacija i maligniteti (pluća, dojka,...).

 

 

 Drenaža toraksa se najčešće izvodi u sedećem položaju pacijenta. Pre svega se odredi strana drenaže, jer se može desiti drenaža kontra strane, koja nije obolela. Pacijent se postavi u sedeći položaj, sa rukom iznad glave uz pomoć tehničkog osoblja. Nakon aplikovanja dezinficijensa na kožu, odredi se mesto gde će se učiniti incizija kože. To mesto je 5. međurebarni prostor u srednjoj ili zadnjoj aksilarnoj liniji. Za orijentaciju se uzima bradavica dojke (mammila) kod muškaraca i žena sa manjim dojkama, kao mesto 5 rebra. Ispod se nalazi 5. međurebarni prostor, a iznad 4. mrp. Kod gojaznijih muškaraca i žena orijentir je angulus sterni, koje se lakše nađe kao izbočenje sternuma, gde se pripaja 2 rebro. Ispod 2. rebra je 2. međurebarni prostor, odakle počinje brojanje do petog.

 sl. 6

Na ovoj slici se vide prikazana rebra, 2. rebro koje se pripaja u visinu angulusa grudne kosti, kao i 2. međurebarni prostor ispod njega. Peti međurebarni prostor bi bio u visini mamile.

 

 

Nakon lokalizacije mesta, aplikuje se lokalni anestetik (lidokain ili marcain) i pripremi se instrumentarijum za drenažu. Incizija se izvodi u pravcu rebara, a otprilike u visini gornje ivice 6 rebra. Nakon incizije se može ući peanom i probiti pleura, ili odmah ući troakarom, te uvesti dren u grudni koš. Nakon uvođenja drena, isti se fiksira, te spoji na podvodnu drenažu. Po potrebi dren se može spojiti i na aktivnu pumpu. 

 Image result for chest tube

Na ovoj slici se vidi ulazak troakara po gornjoj ivici rebra, jer se vaskularni i nervni elementi rebra nalaze u sulcusu donje ivice, te se na taj način ne mogu povrediti.

 

 Kod izliva, ovo mesto drenaže se može pomeriti za jedan do dva međurebarna prostora na dole, pa bi onda mesto drenaže kod pleuralnih izliva bilo 6. ili 7. međurebarni prostor.

 

Banović dr Boris

 

[ Medicina-razno ] 26 April, 2014 23:10

Ovaj članak će možda biti i nada i izlečenje od uporne infekcije hlamidijom, koja nije prolazila na uobičajenu antibiotsku terapiju. 

Naime, tražeći radove, a u cilju pomoći meni dragom prijatelju, nabasao sam na jedan rad u Pubmedu, najmerodavnijem medicinskom sajtu, gde se objavljuju razna medicinska istraživanja. Pronašao sam jedan rad koji govori o benefitnom uticaju baicalina na hlamidiju. Potom malo izguglam šta je taj baicalin, te pronađem da je to tip flavonoida. Takođe odmah pročitam da je sastojak Kineske biljke Huang-cin ili Scutellaria lateriflora, odnosno plava kapica. Nigde osim na Pubmedu nisam našao da deluje na hlamidiju. Naime njegovo glavno delovanje je tako što smanjuje napetost mišića. Našao sam na Wikipediji da maligne ćelije tera na apoptozu (smrt).

Sve u svemu izvanredno lekovita biljka. 

 http://serbian.cri.cn/341/2011/05/17/21s114319.htm

 http://health.howstuffworks.com/wellness/natural-medicine/herbal-remedies/skullcap-herbal-remedies.htm

Ovo su dva sajta koji nešto pišu o ovoj temi. I naravno sam rad na Pubmedu:

 http://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19637113

Ukoliko negde pronađete čaj od plave kapice, javite se te proširite priču, pogotovo ako budete imali pozitivnih komentara,... 

 

 

[ Generalna ] 21 April, 2014 22:12

Ko radi čitav dan?!!! Srce

Ko radi čitav dan?!!! Mozak

Ko radi čitav dan?!!! Pluća

Ko radi čitav dan?!!! Jetra

Ko radi čitav dan?!!! Bubrezi

Ko radi čitav dan?!!! Želudac 

Ko radi čitav dan?!!! Creva

Ko radi čitav dan?!!! Žlezde

 

A ti? Ti si se uhvatio jedne stvari zbog koje ne možeš dalje.

 

Ko stoji?! Bara

Ko teče?! Reka

Za koga kuca srce i kad prestane? Za onog ko ide dalje. Idi dalje! Idi dalje! Idi dalje! IDI DALJE!!!

[ Generalna ] 20 April, 2014 22:20

Ovaj članak je veoma bitan za sportiste, pa ako vam se dopadne, a iako ne preporučite ga sportistima, jer im može biti od velike pomoći.

Ishrana sportista je jedna jako velika tema, tako da ću na ovom mestu obraditi samo neke od najvažnijih stvari i osnovnih principa. Obradićemo temu koja je vezana za tempiranje obroka pre treninga i koje namirnice tada treba jesti. Potom ćemo obraditi i temu vezanu zakarnozin, dipeptid koji se sastoji iz dve aminokiseline, a koji je jako značajan u oporavku mišića, kao i u kojoj vrsti hrane ga ima najviše.

Krenućemo od karnozina. Karnozin je dipeptid, što znači da se sastoji iz dve aminokiseline, i to: L-histidina i beta-alanina. Karnozin je odgovoran za mnoštvo funkcija u organizmu, a što se tiče konkretno mišića, on pospešuje izbacivanje mlečne kiseline iz mišića i na taj način prvenstveno oporavlja mišiće od kiselosti i vraća ih u bazno stanje kada mogu opet da istrpe napore. Međutim, stvar nije baš toliko prosta. Da jeste svi bi krkali karnozin, i eto rezultata. Nasuprot karnozinu, u krvi stoje karnozinaze, enzimi koji ga razlažu, te sprečavaju da dođe do cilja. Pronašao sam jedan rad koji govori o prirodnoj selekciji. Ispitivanje je bilo na 235 sportista, gde je ustanovljeno da sportisti koji imaju najbolje performanse imaju prirodno niske vrednosti karnozinaza u krvi, te sledstveno veće koncentracije karnozina i njegovog neverovatnog učinka na svim nivoima organizma. Potom pronađem još jedan rad Japanskih lekara, koji su ustanovili da karnozin ima odlično dejstvo na želudačni čir. Onda dalje, nađem još jedan rad u kome su nakon 6 nedeljne primene karnozina nađene povišene vrednosti u mišićima, tako da ipak te karnozinaze (enzimi koji razlažu karnozin) nisu beskonašne u krvi, nego se i one troše. Pored dejstva na nivou mišića, karnozin deluje i antioksidativno, anti toksično, neuroprotektivno, uključujući poboljšanje na nivou svih čula,...(http://www.advances.am.wroc.pl/pdf/2013/22/5/739.pdf). Ovo je sajt sa velikim brojem informacija vezanim za karnozin.

Karnozina najviše ima u skeletnim mišićima. Što se tiče mesa ja sam pronašao da ga najviše ima u ćurećim batacima (histidina-859mg, alanina-1843mg na 100g mesa), što je super podatak. Ćureće meso je kud i kamo bolje od svinjskog, ali i od ostale većine mesa, jer u njemu ima dosta i polinezasićenih masnih kiselina, tako da uvođenjem ćurećeg, a izbacivanjem svinjskog mesa, činite sebi ogromnu uslugu. 

Potom, pronašao sam još jedan rad koji govori o koncentraciji karnozina u krvi, nakon unosa mesnog obroka bogatog u karnozinu. Već 15 minuta nakon unosa obroka, pojavljuju se najniže vrednosti karnozina u krvi. Svoje najviše vrednosti dostiže nakon 2,5 sata, da bi nakon 5,5 h skroz nestao, a zbog dejstva limitirajućih karnozinaza. Ovo je bio i ključni podatak zašto sam želeo da napišem ovaj članak.

Moj zaključak je sledeći. Obrok za vrhunske sportiste bi trebao da je 2h pre treninga, i trebao bi da bude proteinskog karaktera, baš zbog karnozina. Nikako sportista ne bi smeo da oseti nakon obroka prejedenost. 200g ćuretine sa nekoliko krompirića i parčetom hleba sa salatom bi bilo sasvim okej.

Naravno , ne sme se zaboraviti na velike količine vode, jer Corpora non agunt nisi soluta, odnosno unesene materije ne reaguju ako nisu rastvorene. 

[ Medicina-razno ] 13 April, 2014 21:28

Pankreas ili gušterača je žlezda koja se nalazi u centralnom delu stomaka. Dolazi u neposredni kontakt sa velikom većinom organa abdomena. Svojom prednjom stranom dolazi u kontakt sa zadnjom stranom želuca. Glava pankreasa je usađena u konkavitet dvanaestopalačnog creva, a svojim repom pankreas dolazi u kontakt sa slezinom. Na zadnjoj strani pankreasa u neposrednom kontaktu se nalaze veliki krvni sudovi tog regiona, a to je početak vene porte i malo dublje položena arterija mezenterika superior, koja sa aortom daje aortomezenterična klešta kroz koja prolazi leva renalna vena. 

 Image result for pancreas and spleen anatomy posterior view  sl.1

Na ovoj slici se vide pankreas, slezina, duodenum i magistralni krvni sudovi, kao i duktus holedohus, gledano otpozadi.

Pankreas je žlezda i endokrina i egzokrina. To znači da svoje izlučevine luči direktno u krv (endokrino), ali i u crevo (egzokrina funkcija). Pankreasno tkivo se sastoji iz nekoliko tipova ćelija i to: 1. alfa ćelije, ćelije koje luče glukagon, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi u slučajevima niskih vrednosti šećera, 2. Beta ćelije koje luče insulin, hormon koji takođe regulatorno deluje, snižavajući nivo šećera u krvi, 3. D ćelije, koje luče somatostatin, hormon koji regulatorno deluje na lučenje insulina i glukagona i 4. PP ćelije, koji takođe deluje samoregulaciono na lučenje hormona.

Pankreas je deo ljudskog organizma bez koga se može živeti. 

Zbog svog položaja, ali i komplikovane anatomije i vaskularizacije, operacije na pankreasu spadaju u najteže i najveće operacije abdominalne hirurgije. Najčešće indikacije za operativno lečenje pankreasa su tumori i ciste pankreasa. Tumori pankreasa su najčešće maligni i lokalizovani su na glavi pankreasa. Po histološkom tipu najčešće se radi o adenokarcinomima. Ovaj tip tumora je veoma podmukao jer kada se pacijenti jave, najčešće zbog toga što su požuteli i imaju svrab, tumor je već poprilično narastao da vrši opstrukciju na nivou papile duodeni major, u koju se ulivaju i pankreasni, ali i žučni sadržaji.

Kod pacijenata kod kojih je dijagnostikovano ovo oboljenje u ovom stadijumu, jedino rešenje je operacija. Ova operacija se zove Duodenopankreatektomija. Namerno sam odvojio ove tri reči. Krenućemo od poslednje. Ektomija znači odstranjenje. Duodenum je dvanaestopalačno crevo i pankreas je gušterača. Znači odstranjenje gušterače i duodenuma sa sledstvenim kreiranjem anastomoza, odnosno spajanje želuca sa tankim crevom, žučnog voda sa tankim crevom i preostalog dela pankreasa sa tankim crevom.

Prvi akt operacije je otvaranje abdomena, koji je najčešće po Orru, a podrazumeva lučno otvaranje ispod oba rebarna luka, koji se sustiču u srednjoj liniji. Neki iskusni hirurzi, u zavisnosti od konstitucije pacijenta, primenjuju i srednji vertikalni rez. 

Nakon otvaranja stomaka i njegovog eksplorisanja, kreće se sa pomeranjem organa da bi se došlo do pankreasa. Pomeranje susednih organa je veoma blaga reč, jer su najčešće korišćeni instrumenti  makaze i elektrokauter nož. Kao što automehaničar mora štošta da skine da bi stigao tamo gde hoće, tako i hirurzi moraju štošta da "pomere". Isprepariše se žučna kesica iz lože, ligira se arterija cistika, a duktus cistikus zauzda. Potom se krene sa spuštanjem desne fleksure debelog creva, da bi se došlo do donjeg kolena duodenuma. Kada se dođe do duodenuma, kreće se sa koherizacijom duodenuma, gde se odizanjem dolazi do vene kave inferior. Sa završenom koherizacijom duodenuma, prilazi se prednjoj strani pankreasa, a preko burze omentalis i zadnje strane želuca. Potom se radi disekcija hepatoduodenalnog ligamenta, gde se moraju identifikovati sve strukture u njemu. Na ovom mestu postoji mnogo modifikacija arterijskog stabla, koji najčešće bude praćen i bilijarnim modifikacijama. Preseca se duktus hepatikus komunis i tu ustvari kreće lečenje pacijenta. Potom se pankreasu prilazi i sa njegove donje strane, a preko mezoa kolona transverzuma, gde hirurzi neretko ligiraju i presecaju desnu količnu arteriju. Kada se steknu uslovi preseca se i pankreas u nivou tela, a distalno od procesusa uncinatusa. 

Potom se preseca i želudac. Ukoliko se preseče tako da se sačuva pilorus, onda se ta operacija zove PPD (pilorus prezervirajuća duodenopankreatektomija), a ukoliko ne, onda je po Whipplu.  Potom se prave anastomoze i to između preostalog dela pankreasa sa jejunumom, a potom anastomoza između duktus hepatikus komunisa i jejunuma i na kraju spajanje želuca sa jejunumom. Po završetku kreiranja anastomoza, pacijentu se postave drenovi u abdomen. 

Ukoliko postoperativno sve ide kako treba ovi pacijenti bivaju otpušteni kući 12-13 dana.

Ovakve operacije su mutilantne operacije, dugo traju i neizvesne su do samog kraja. Međutim, prisustvovao sam velikom broju slučajeva, kojima su ove procedure spasile i značajno produžile život.

[ Medicina-razno ] 10 April, 2014 21:01

Postoji mnogo uzroka zbog kojih pacijenti bivaju podvrgnuti operaciji debelog creva. Sve ove operacije se mogu podeliti na hitne i planirane. Hitne operacije na debelom crevu su najčešće iznuđene operacije, jer uzrok hitnosti na debelom crevu je ili splet debelog creva ili njegovo prskanje i izlivanje fecesnog sadržaja i sledstvenog peritonitisa što predstavlja stanje opasno po život. Najčešći uzrok ileusa (spleta) debelog creva je maligni tumor, mada neretko to budu i priraslice od prethodnih operacija ili infekcija.

Svi tumori debelog creva se mogu podeliti na benigne, benigne sa malignim potencijalom i maligne tumore. Najčešća lokalizacija tumora debelog creva je na završnom delu debelog creva, odnosno na sigmoidnom kolonu. Svi tumori koji su veći od 2 cm, predstavljaju tumore sa malignim potencijalom, bez obzira ako su histološki benigni. Ovo se najčešće otkriva nakon javljanja pacijenta hirurgu sa simptomima ili pojave krvi i sluzi u stolici, ili zatvora stolice, ili promene u obliku samog fecesa. Nakon ovoga podatka hirurg je dužan nakon opšteg pregleda i digitorektalnog tušea, predložiti pacijentu da se uradi dodatna dijagnostika. Ova dijagnostika podrazumeva sledstvenu rektosigmoidoskopiju. Nakon ovog pregleda pacijentu se može predložiti da se uradi i irigografija sa dvojnim kontrastom. Nakon ovoga i najsigurnija endoskopska metoda je kolonoskopija, koja u pregled uključuje celo debelo crevo, sve do završetka tankog creva. Kažem da je superiorna endoskopska procedura, jer se pregledanjem samo završnog debelog creva (kod rektosigmoidoskopije) ne sme isključiti mogućnost postojanja neke promene na početnim partijama debelog creva, čak iako se pronađe promena na sigmoidnom kolonu.

Potom, ako se kolonoskopski detektuje neka promena na bilo kom delu debelog creva, uzima se biopsija i šalje na PH verifikaciju. Zatim, ukoliko dobijeni nalaz govori u prilog maligniteta, obavezno je uraditi dopunsku dijagnostiku u smislu dijagnostike proširenosti oboljenja. To podrazumeva CT abdomena i male karlice, RTG pluća, a po potrebi može se uraditi i CT grudnog koša i CT mozga.

Nakon toga ukoliko bolest nije uznapredovala, hirurg se odlučuje za hirurški zahvat na debelom crevu. U zavisnosti od lokalizacije tumora, hirurg uklanja oboleli segment debelog creva ili uklanja komplet debelo crevo, ukoliko se postavi takva indikacija. U zadnje vreme se preferira kreiranje anastomoza bez izvođenja creva na prednje bočni zid stomaka. 

Hirurski gledano, debelo crevo se moze podeliti, a zbog ame vaskularizacije na levi i desni kolon. Pa su tako glavne arterije kolona: Arterija ileokolika, arterija kolika dekstra, kolika medija, koje su ustvari grane arterije mezenterike superior, potom arterija kolika sinistra i arterije rektosigmoidnog dela, koje su grane donje mezentericne arterije.

 

 sl.1

Na ovoj slici se vidi arterijaska vaskularizacija debelog creva i rektuma. Drumondova arterija je arterija koja ide uz samu ivicu citave duzine debelog creva, a Riolanov luk je anastomoza izmedju srednje i leve kolicne arterije, ujedno anastomoza koja spaja gornju i donju mezentericnu arteriju.

 

Ukoliko je postoperativni tok uredan, pacijenti se otpuštaju kući sa preporukom da se jave na onkološku komisiju, koja predlaže dalje lečenje hemio ili radio terapijom. Kontrolni pregledi kod hirurga su u početku na 3 meseca, a kasnije na 6 itd.

Najbolju prognozu imaju bolesnici koji su se javili u početnom stadijumu bolesti, a najlošiju prognozu oni kod kojih je tumor ustvari doveo do spleta debelog creva. 

[ Medicina-razno ] 31 Mart, 2014 10:33

Ima to već i nekoliko godina. Bio sam mlad lekar na selu i kao većina mladih ljudi, ambiciozan i željan znanja i željan menjanja stvari na bolje. U početku svoje karijere, a i pre toga, obzirom da sam se aktivno bavio plivanjem, higijena ishrane mi je bila posebno zanimljiva grana medicine. Istraživao sam mnogo šta, a ponajviše sam se bio zaintersovao za koenzim Q10. Njegova posebnost se ogledala u tome da je neophodan za unutarćelijsko stvaranje energije u mitohondrijama. Vremenom istraživajući ovaj nazovi liposolubilan vitamin, pronađem jedan sajt koji  je u sebi imao tabelu namirnica sa količinama koenzima Q10 u 100g namirnice. Na prvom mestu je bilo svinjsko srce.

Ne zadugo posle tog saznanja mi je pala ideja na pamet. Kucura je malo mesto Vrbaške opštine u kojoj su se ljudi mahom bavili zemljoradnjom. Pored toga, u Kucuri su živeli, a i sad žive braća Ruskovski, izuzev pokojnog Slavomira, čoveka koji mi je dosta pomogao da izrealizujem svoju ideju. Oni su se pored ostalih poslova, imali i veliku mesaru. Jednoga dana sam otišao do Janka, Slavovg brata blizanca koji je bio zadužen za mesaru, i predložio mu da pokušamo da napravimo kobasicu od svinjskog srca. Njemu je to bila zanimljiva ideja. Jedino što je bilo ostalo na meni je bilo da pronađem instituciju koja radi merenje količine koenzima Q10 iz hrane. Verovali ili ne, krenuvši od Novog Sada, pozivajući skoro sve fakultete koji bi tu analizu mogli da rade, ne uspeh ništa. Kada sam već izgubio nadu da to u državi niko ne radi (isto kao što u državi Srbiji nema gde da se kupi luminescentna farba), pozvah VMA. Nakon preusmerenja poziva na odeljenje higijene ishrane, ubrzo sam dobio Pukovnika Maksimovića, i nakon mog pitanja, dobih pozitivan odgovor.

Obzirom da je ovo ispitivanje moralo da ide preko firme, Janko se složi da izfinansira ovaj moj projekat. Ne znam tačno koliko je koštalo, ali znam da nije bila jeftina analiza. U svinjskom srcu po internet podacima na 100 g srca ide oko 24 mg koenzima Q10. Rezultati kobasice od svinjskog srca su nakon 2 nedelje stigli i bili su malo je reći razočaravajući, svega 1,19 mg. Blago razočaran nekoliko meseci sam razmišljao gde je problem. Sinu mi ideja da je gubitak koenzima Q 10 bio uslovljen mlevenjem svinjskog srca, jer je koenzim Q 10 intracelularan. Otiđoh do Janka i zamolih ga da probamo još jednu analizu, ali da čitavo svinjsko srce usoli i da ga tako izanaliziramo. Malo je bio skeptičan, ali dobar čovek pristade. Jankov radnik Bojan, moj drugar je poslom baš nešto išao na VMA, te po drugi put ponesosmo svinjsko srce. Vratili smo se kod Janka, te Bojan donese da probamo na ovaj način pripremljeno svinjsko srce. Izvanrednog je ukusa, slično šunki, samo dosta zdravije.

Prođoše i te dve nedelje, i na više moje, ali i oduševljenje svih, stigoše rezultati. Bilo je 22,1 mg koenzima Q10 u ovako spremljenoj namirnici.

Obzirom da je koenzim Q10 liposolubilan, verovatno kuvanjem ne bi izgubio na svojoj količini. Tako da kuvano svinjsko srce bi bila malo zdravija, ali i malo neukusnija namirnica od dimljenog svinjskog srca. 

I eto, to je to, :)

[ Razno ] 29 Mart, 2014 15:28

Ovaj članak je posvećen svima onima koji su popili dosta lekova, i koji su uradili mnogo ispitivanja (razne laboratorijske analize, testove na Helicobacter Pylori, Ultrazvuk abdomena, pa čak i CT ili magnetnu rezonancu) i ništa im nije pronađeno, a oni i dalje imaju problema u vidu konstantnog ili povremenog bola u gornjem delu stomaka. 

Bol u gornjem delu stomaka može biti uzrokovan raznim uzročnicima, ali ako su svi ti uzročnici isključeni savremenom medicinom, treba potražiti razloge bola u razlici pritisaka unutar samog stomaka. Stomak ili trbuh ili abdomen na latinskom, jeste zatvoren prostor u kome vlada relativno konstantan pritisak. Kažem relativan jer se ovaj pritisak može povećati u sklopu fizioloških stanja, kao što je fizički napor ili trudnoća, a o patologiji ovog puta nećemo pričati. Abdomen možemo zamisliti kao jaje spljošteno od napred ka nazad, sa svojom širom stranom okrenutom nagore. Gornji pol ovog jajeta odgovara dijafragmi, mišićnoj opni, koja odvaja grudni koš od abdomena. Taj gornji pol je takođe sačinjen od rebarnog luka, levog i desnog. Zadnji zid abdomena predstavljaju tela pršljenova i mišići. Donji deo abdomena je blago sužen kao što smo rekli kao kod jajeta, a tu se nalazi prelaz u malu karlicu. I na kraju imamo prednje bočni zid stomaka, koji je za našu priču bitan, a čine ga 5 pari mišića obavijenih svojim i međusobnim opnama. Ti mišići svojom funkcijom obavljaju više funkcija i to:održavanje tela u uspravnom stavu, održavanje pritiska u stomaku, omogućavaju pražnjenje (iz želuca u tanko crevo ili prilikom defekacije). 

Fizička neaktivnost predstavlja jedan od najvažnijih promenljivih uzroka skoro svih masovnih nezaraznih bolesti (kardiovaskularne bolesti genetski ne uslovljene, šećerna bolest tipa 2, mahom uslovljena nepravilnom ishranom i povećanim BMI (http://drjongler.blog.rs/blog/drjongler/generalna/2010/02/26/indeks-telesne-mase-bmi)).

Fizička neaktivnost u užem smislu reči podrazumeva neaktivnost stomačne muskulature (jer čovek u toku dana najviše koristi mišiće nogu i ruku). Ukoliko se ta neaktivnost nastavi duže vremena, kao što je slučaj kod raznih poslova koji se obavljaju iz fotelje, najčešće poslovi administrativnih radnika, dolazi do delimične atrofije muskulature abdomena. Kao posledica ovakvog stanja dolazi do sniženja abdominalnog pritiska i kao posledica toga spuštanje organa stomaka, prvenstveno želuca, jer je on tu prvi na udaru, a može doći i do delimičnog spuštanja i ostalih organa. Rezultat ptoze želuca dovodi do pojave bolova koji ne prolaze na ranisane, kontroloke, omeprole, famotidine, sabaxe, itd. da ne nabrajam sve lekove koji se koriste u terapiji želuca.

Umesto lekova, probajte samo 14 dana da radite trbušnjake i leđnjake. Počnite od 50 trbušnjaka i 50 leđnjeka dnevno, podeljeno u 5-10 serija u zavisnosti u kakvoj ste kondiciji.

 Ništa ne gubite, a mnogo možete dobiti. Probajte!

[ Medicina-razno ] 01 Mart, 2014 17:55

Još je Paracelzus govorio i pisao da su sve supstance otrovi-samo je količina ta koja ih čini lekovitim ili toksičnim. Ova definicija se u mnogome komplikuje činjenicom da jedna ista supstanca može biti i hrana i lek i otrov. Kada se ovo kaže, medicinski gledano se misli prvenstveno na mikroelemente, tipa gvožđe, jod, kalcijum, kalijum, itd. Međutim, moramo se vratiti na početnu definiciju, te stoga zaključiti da je prekomeran unos bilo čega, pa makar to bio i lek ili hrana, je ustvari otrovno za organizam.

Ljudski organizam poseduje jedan savršen sklad, gledano pre svega na atomskom, molekularnom i ćelijskom nivou. Kada dođe do poremećaja tog sklada, organizam se bori svim silama da povrati harmoniju. Ukoliko ne uspe, bilo zbog velike promene, ili duže izloženosti nečemu nepogodnom, organizam se razboljeva i zahteva mirovanje, a u današnje vreme i primenu lekova. Čovek se razboli onda kada u organizmu postoji štetni supstrat, koji čak i uprkos svim odbrambenim snagama nije moguće izbaciti iz organizma i vratiti ga u harmonično stanje. Svi štetni supstrati se mogu podeliti na one koji u organizam dospevaju spolja i na one koji se u organizmu stvaraju. Ovi prvi su sve što dolazi spolja, a to su: mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljive) i način ishrane (prekomerna ishrana i sledstvena gojaznost), pušenje i štetno dejstvo pušenja na svim nivoima organizma, zloupotreba alkohola (po najnovijim istraživanjima upotreba alkohola više od 2 čašice rakije na 3 nedelje, sa tim da se ne piju dva dana uzastopno, povećeva rizik od mogućnosti nastanka alkoholizma). Drugoj grupi, odnosno oni štetni supstrati koji se stvaraju u organizmu, pripadaju razne vrste prekomerno lučenih hormona (hormona štitaste žlezde, hormona pankreasa, nadbubrežnih žlezda, itd.). Pošto na ovom mestu neću pričati o svim bolestima, nego ću se bazirati na one činjenice i stvari na koje možemo uticati svojim stilom života, neću pisati o genetskim bolestima, kao i svim bolestima na koje ne možemo uticati. 

Fiziološki gledano, u toku fizičkog napora normalno dolazi do stvaranja štetnih supstanci u organizmu (npr. mlečna kiselina), koje čovek mirovanjem i adekvatnim unosom hrane i vode može anulirati. U ovoj drugoj grupi su takođe supstrati koji nastaju kao posledica nepravilne ishrane, zloupotrebe pušenja i alkohola. Prekomeran unos hrane dovodi do stvaranja depoa u organizmu u vidu masnoća. Te masnoće su pogubne za kardiovaskularni sistem u smislu povećanog rizika za nastanak mnogobrojnih bolesti srca i krvnih sudova, samim tim smanjenim kvalitetom života. Pušenje deluje na svim nivoima organizma, jer udahnuti dim skoro momentalno dolazi u alveole, odakle lako prelazi u krv po čitavom organizmu. Na sve ove štetne nokse u početku zloupotrebe, organizam uspeva da se izbori, međutim, vremenom, dolazi do nepovratnih promena na svim organima. Tako da, krenite što pre sa zdravim životom. Jedan od najboljih parametara da proverite svoje stanje je vaš puls. Potrebno je da izmerite puls 3 dana u nedelji čim se ustanete. Tada je puls najniži, ali neka vam bude orijentir. Ukoliko vam je puls 60, nikako u stanju mirovanja, u stanju bez stresa u toku dana ne bi trebao da prelazi 70, to je otprilike 15% tolerancije. Izmerite puls kada se prejedete, videćete da daleko premašuje ovu vrednost. Ili kada se napijete, ili prepušite ili oba što nije retko kod mladih, ali i starijih. Neka vam puls bude orijentir.

Sve ove štetne nokse i štetan uticaj na organizam se može delimično anulirati. Kako?

Odgovor je VODOM.

Oko 2/3 naše Planete, ali i našeg organizma čini voda. Tako da osoba koja ima oko 70 kg telesne mase, ima oko 40 l telesne vode. Međutim količina vode varira, u zavisnosti od starosti organizma, ali mnogo više u zavisnosti od prisustva masnog tkiva u telu. U čovečijem organizmu telesna voda je podeljena na onu koja se nalazi u ćelijama i na nju otpada oko 2/3, i na vodu koja se nalazi izvan ćelija, preostala 1/3.

Različita tkiva imaju različite procente vode u sebi. Pa tako u plućima ima oko 90% vode, u mišićima oko 80%, a u masnom tkivu svega 10%. Ovaj podatak govori u prilog toga da gojazne i ekstremno gojazne osobe imaju ispod 50% telesne vode. Vremenom kod gojaznih osoba dolazi do prevelike koncentracije organizma, zakrčavanja krvnih sudova i bolesti. Još jedan od razloga zašto treba smršati i izgubiti masne naslage. Čovek bez hrane može dosta dugo, ali bez vode samo 3 dana.

Neophodno je svakodnevno unositi bar 2 l vode, pretežno vodom, a može i čajevima. Zašto? Zato što smo svakodnevno izloženi negativnim posledicama loše ishrane, pušenja, stresa i zato što nagomilavamo toksine u sebi, koji ako se ne isperu, talože se i čekaju da preovladaju. Vodom smanjujete koncentraciju svega što je štetno, a unese se u organizam u bilo kom vidu. Potom, odnos vode i alkohola bi trebao da bude najmanje 10:1. Takođe ukoliko jedete torte, slatkiše i ostale jednostavne šećere, jednostavno ćete ublažiti štetne efekte unosom većih količina vode. Naravno, uz ovaj stil života, valjalo bi da se odmah krene sa aerobnim treninzima 3 puta nedeljno (http://drjongler.blog.rs/blog/drjongler/generalna/2013/03/25/maksimalna-srcana-frekvenca-msf).

Vremenom ćete, ovim povećanim unosom vode, menjati i sastav svog tela, a prvenstveno smanjujući masne naslage, smanjiti mogućnost pojave bolesti, izgubiti višak kilograma, izgledati lepše, imati veće samopouzdanje, živeti kvalitetnije.

 

Banović dr Boris, specijalizant opšte hirurgije

1 2 3  Sledeći»