MEDICINA | Vražje jezero-testiranje ljudskog organizma

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

Vražje jezero-testiranje ljudskog organizma

2014/02/19,14:51

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Vražije jezero-testiranje ljudskog organizma

Nakon istrpljene ujakove kritike, koja nam je, u našim neiskusnim očima izgledala smešna, Mijat sede za kompjuter, te uključi muziku na njemu, muziku koja je doticala boemske delove moje duše. To veče uživasmo do sitnih sati, popivši 2l belog Podgoričkog suvog vina, koje je moram priznati izvanrednog kvaliteta. Pravili smo jači špricer.

Noć je prošla prilično mirno, ali me u pola noći probudi žeđ, iako sam nasilu popio više od 1 litra vode. Mijat je spavao bez buđenja. Naspavasmo se obojica, te ujutru lagano i sa osmehom ustasmo. Sve je išlo lagano, iako sam ja imao neki pritisak da bih nešto trebao da radim, možda da zamesim hleb, da idem po vodu, ili šta slično. Međutim, Mijat je kulirao, što delimično pređe i na mene. Rešismo da ovog dana odemo na Vražije jezero i da snimimo dve vrhunske reklame, a za nama bitne svetske brendove. Ta dva brenda koja su bila meta reklame su: Merrell, brend koji je najčešće povezivan za obuću. Što se mene tiče, Merrell je jedan od najjačih svetskih brendova, jer imam 7 godina stare čizme, koje su kao nove i po izgledu, a i po funkcionalnosti. A drugi brend koji je odabrao moj brat Mijat je naravno Marlboro. Ručasmo Carnexova jela, te polako počesmo da se spremamo. Natrpasmo u rančeve tople robe, dobro se obukosmo, te uz međusobni smešak krenusmo, negde oko12:30h. Ujak je već bio pored štale i naveliko radio, bio nam je na putu. Rekosmo mu da idemo na Srndaljicu po vodu, a on otpozdravi. Nismo mu smeli reci, a nismo ni hteli da mu kažemo za naše stvarne planove, koji nisu imali nikakve veze sa Srndaljicom, ali sa vodom definitivno jesu.

Vreme je bilo sunčano, dok je lagano provejavao sitan sneg. Kako izađosmo iz okoline koliba, iz te lagane uvaline, poduva južni vetar, te nam naredi da stavimo kape i da se malo bolje uvučemo u svoje jakne. U jednom momentu se uplaših za obojicu, ali Bogami više za Mijata, jer sam, iako je bio punoletan, osećao veliku dozu odgovornosti za njega. Rekoh mu da je stvarno suludo, u ovo doba godine, okupati se u ledenom jezeru i onda onako mokar, po ovakvom vremenu, pola sata ići do koliba i možda se smrznuti. Ali, džaba mi sve, kad je to bio naš dogovor i trudio sam se da o tome i ne razmišljam. Prođosmo Riblje jezero, dok sam usput napravio nekoliko fotografija. Stigosmo na naše odredište, stigosmo na mesto stresa, stigosmo na mesto gde treba sprovesti u delo ne baš uobičajenu ideju, stigosmo na Vražije jezero. Na obali Vražijeg jezera postoji jedna manja brvnara, koja je, vidi se, novijeg datuma izgradnje. Priđosmo do nje, pomislivši da nije možda otvorena, ali se prevarismo. Međutim, imala je jednu terasicu dimenzija oko metar sa dva, te nam taj deo barakice dobro dođe za skidanje, presvlačenje i ostavljanje robe.

Rekoh Mijatu da ćemo malo sačekati, jer osećam da mi se hrana još nije svarila koju pojedosmo pre oko sat vremena. Tako i učinismo. Nakon izvesnog vremena pokazah Mijatu kako da rukovodi kamerom na mom telefonu, te mu rekoh da je uključi. Počeo sam sa skidanjem robe sa sebe do gole kože, osim bokserica i naravno Merrell čizama. Istovremeno sam na Engleskom jeziku, pojasnio budućoj publici, šta se spremam i spremamo da uradimo. Nakon kraćeg predstavljanja sebe i Mijata, kao i našeg ekstremnog plana, rekoh nešto i o datumu kao i lokaciji. Kada sam bio spreman za reklamu, rekoh Mijatu: “AJMO!“. Dođoh do jezera, dobro isprskah skoro sve delove tela, ali pre svega najbitnije, zadnji deo vrata i grudi, te krenuh. Lagano sam ulazio u ledeno jezero, lomeći led rukama ispred sebe. Osećao sam kako led brije moje potkolenice, te dođoh do dubine gde sam mogao da se bućnem do glave. To i učinih, te krenuh prema Mijatu. Izgovorih reči, koje su trebale biti reklama: „It is cold, yeah, it is very cold, but I dont feel it, because, ............ I have 7 years old Merrell“. Mijat se spusti do čizama te usnimi marku. Otiđoh do terasice, te munjevito brzo krenuh da se oblačim (http://www.youtube.com/watch?v=1U8_ERwDAQk). Pre svega skinuh Merrell čizme, koje su bile pune vode i setih se da u njima treba doći do koliba, ali malo posle o tome.

Krenu Mijat da se skida, a ja uzeh njegove čizme dok ne završimo snimanje. Pomerih se malo u desno i kako malo energičnije spustih nogu, noga sa sve čizmom mi propade između dve daske, i ni makac. Probam da je iščupam nagore, ali me jako zabole u desnom skočnom zglobu. Mijat se saže da iščupa dasku, ali me jako zabole, te rekoh da me boli. On stade. U tom momentu osetih ogromnu bespomoćnost, kao uhvaćena zver u zamci. Sagoh se dole, te bližu dasku ščepah sa obe ruke i uprkos bolu iščupah je, na obostrano olakšanje. Uzeh kameru, mnogo srećnije, nego pre par momenata, te je uključih.

Skinu se Mijat, metnu naočare na glavu, te kao pravi ratnik, sa svojih 19 godina krenu ka ledenom jezeru. Rekoh mu da se pokvasi, bojao sam se veoma. Krenu Mijat, kao kakav iskusan Rus, lagano da se kreće ka dubini gde se može bućnuti. To i učini,... Kako se ustao, uplaših se kao skoro nikad. Poče ubrzano da diše, što je bilo u granicama normale, ali svejedno je bio strašan prizor, bojao sam se da ta normala ne pređe u nepovrat. Ali, brzo se momčina povrati, te krenusmo da odradimo i njegovu Marlboro reklamu. Dođosmo do terasice, te ja spustih kameru ka Marlboro cigaretama. Mijat ih otvori, te poslednju cigaretu iz paklice stavi u usta, a upaljač malo osuši. U tom momentu granu sunce, odjednom, kao kad se nenadano desi lepa stvar. Mijat je uživao u suncu, ali ne uspe da upali cigaretu. Agonija je trajala sigurno dva minuta. Malo upaljač, malo šibice, ali ništa. Rekoh mu: „ Daj jednu“. Izvukoh jednu, te Mijat upali svoju reklamu. Prozbori par svojih reči koje je smislio za reklamu. Bilo je izvanredno, apsolutno neprocenjivo (http://www.youtube.com/watch?v=gWHLfHbSPKw). Sve je bilo super i sve se završilo super, osim,....

Sada je trebalo navući svoj 7 godina star vodom natopljeni Merrell na dvoje suvih čarapa, od kojih su jedne bile vunene. To i učinih, prvo desna. Čim je metoh, osetih vodu po nozi. Sledi druga čizma, takođe ista priča. Rekoh Mijatu da ovo nije dobro, jer je napolju hladno, a imamo sigurno pola sata do koliba. Krenusmo da trčimo. Prste levog stopala u jednom momentu ne osetih, te se uplaših, ali nastavljamo trčanje. Kad se umorih, stasmo, te kao da mi se povratio osećaj u prstima. Bi mi lakše. Nastavljamo da trčimo, kad Mijat reče da napravimo pauzu, te da mi on da njegove vunene čarape, jer njemu nije hladno, a ja bih mogao izgubiti prst ili možda prste. Rekoh mu da je sada malo bolje, ali kada dođosmo do Gogove kuće, sedosmo na terasu, te izvršismo spasonosnu transakciju. Sunce zasja, ali mu jug dade kontru. Pođosmo polako ka kolibama, odnosno ne polako, ali bez trčanja.

Dođosmo do štale, te nas ujak presrete žedan. Dajte vode, reče nam, a mi rekosmo da vode nema. Nasta manja prepirka, ali odosmo u kolibe da mesimo i pečemo hleb.

Komentari

Jos jednom hvala za komentar.
Odlicna ideja. Ta jezera su na malo vecoj visini od Vrazjeg?
Pozz...

Posted by: drjongler at 2014/02/20, 20:48

Eh, kada bi bilo na Jablan ili Zminjem jezeru!
Još jednom
U ZDRAVLJE!!!

Posted by: kostabednik at 2014/02/19, 20:12

Hvala na komentaru :)
Ja sam od Banovića, ali bih kod ujaka, on je Tmušić, od Drekalovića. Uskoro ću ubaciti i neke fotke i videa.
Moje treće kupanje je bilo istovremeno i zadatak svima koji postoje, a nadam se da ću i tu priču sročiti, jer je bilo baš na ivici, i da nije bilo belog Podgoričkog, verovatno priče ne bi ni bilo.

Posted by: drjongler at 2014/02/19, 19:31

Jesi li od Žugića? :)
Voleo bih da sam mogao da vas gledam sa Savinog kuka.
U ZDRAVLJE!!!

Posted by: kostabednik at 2014/02/19, 18:20

«	Februar 2014					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28