MEDICINA

  Danas sam izašao sa broda u luci Santo Tomás de Castilla, Gvatemala (15° 41′ N, 88° 37′ W) i poprilično se oduševio prirodom, ali i ljudima, koji su za razliku od nekih drugih karipskih ostrva, kao Antigua i Barbuda, ili Belize, bili veoma uljudni, prijatni i nasmejani. Ako se nađete na Antigui, vrlo lako možete očekivati da vas opljačkaju ako imate sreće, ili telesno veoma povrede, ukoliko idete pustim ulicama sami.

  Luka Santo Tomás de Castilla (ranije poznata i kao Matías de Gálvez) osnovana je u drugoj polovini 19. veka, a pravi razvoj doživljava sredinom 20. veka kada postaje glavna karipska luka Gvatemale i baza mornarice. Nakon razornog zemljotresa 1976. potpuno je rekonstruisana i danas je najvažniji kruzerski i teretni port na karipskoj obali zemlje.

  Krenuo sam do obližnje pijace, gde sam pronašao epazote (u Srbiji se najčešće prevodi kao meksički čaj, američki pelin, jezuitski čaj ili jednostavno epazote). A kod nas u Srbiji se može pronaći i u vidu semena koji se mogu posaditi. To je jedna od najmoćnijih lekovitih biljaka ovog regiona, tradicionalno najpoznatija po izuzetno snažnom antiparazitskom dejstvu – ubija gotovo sve crevne parazite (askaride, trakavice, gliste, pinworm i dr.). Pored toga, odlično otklanja nadutost i gasove, stimuliše probavu, deluje antimikrobno i antiinflamatorno, a koristi se i kod respiratornih problema, menstrualnih bolova i za zarastanje rana. Glavni aktivni sastojak je ascaridol (monoterpenski peroksid), uz karvakrol, timol, limonene i preko 300 drugih jedinjenja. Zbog visoke koncentracije ascaridola može biti toksična u velikim dozama, pa se uvek koristi umereno i kratkotrajno.

Maksimalne dnevne doze sušenog Epazotea ne smeju prelaziti svega 2 g, a zbog toksičnosti supstance ascaridola. 

   Na povratku do broda kupio sam i nekoliko suvenira, a jedan od njih bila je ručno pravljena sveta ptica Gvatemale – veličanstveni quetzal (Pharomachrus mocinno). Ova ptica je nacionalni simbol Gvatemale, nalazi se na zastavi, grbu i na novčanici quetzal. Legenda kaže da quetzal ugine čim ga zatvore u kavez – ne podnosi gubitak slobode, zato je od španskog osvajanja pa do danas simbol nezavisnosti i slobodarskog duha Gvatemale. Za drevne Majane i Asteke bio je sveti: povezivan sa bogom Quetzalcoatlom („pernata zmija“), predstavljao je nebo, proleće, plodnost i božansku svetlost. Njegovo smaragdno-zeleno perje sa dugim repnim perima korišćeno je samo za kraljevske i svešteničke ceremonije – običan narod nije smeo ni da ga dodirne.

Hvala Gvatemali na ovako predivnom danu – priroda, ljudi, epazote i quetzal ostaju zauvek u srcu!