MEDICINA

Na ovom mestu možete pronaći razne tekstove iz oblasti medicine, baziranih na naučnim ali i iskustvenim činjenicama. Obzirom da sam lekar po profesiji, prirodno je da sam dosta koristio činjenice vezane za nauku, ali u nekim blogovima npr. "Gladovanje" možete naći čisto iskustvene činjenice.
Ako imate nekih predloga o čemu bi više voleli da se informišete, molim vas da predložite. Svaka sugestija je dobrodošla.
Specijalista sam opšte hirurgije, ali moje interesovanje je vezano za sve zanimljivosti iz sveta medicine, a posebno iz sveta biljne medicine.

Kirbaj, Shiphol i holandski sir sa gljivama
2026/09/07,11:47

Jesen će. Baš takvo je i godišnje doba. Podseća na babu i dedu, pekmez od šljiva i spremanje za kirbaj u ulici detinjstva.

Sedeo je na holandskom aerodromu kada je ugledao prodavnicu sireva, a sireve je obožavao, nebitno da li su mladi, stari, biljni, sa tartufima ili nešto peto.

Otišao je u prodavnicu i video da su na rafovima samo velika pakovanja sireva, a on je želeo nešto odmah da proba.

Prišao je naočitom mlađem prodavcu, koji je nekako ličio na njega iz mlađih dana: lepršava kosica i vidljiv duh u očima koji je zračio. Ne baš isto lice, naravno, ali ona poznata živost koju je lako prepoznao.

Bilo mu je čudno što su prodavčeve zenice bile proširene, ali se uzdržao od nekulturnog pitanja da li koristi neke opojne droge.

Na ovom aerodromu dovoljno je samo da ste u tranzitu pa da vam za nekoliko dana pronađu u urinu neki opijat, samo od prostog prolaska i neminovnog disanja.

Ovo je, naravno, šala.

Potom je došao do pretposlednje carinske kontrole, koja je uglavnom bila i najrigoroznija. Bilo je nekoliko šaltera, a iza njih samo nasmejana lica. Nosili su pancire, sa nekim naočitim telefonom zakačenim za gornji desni deo grudnog pancira.

Nijedno smrknuto lice. Svi nasmejani, kao iz neke srećne priče u kojoj je neko zaboravio da carinici treba da budu ozbiljni.

Osetio je da je u nekoj stvarno lepoj bajci, kao da je uspeo da integriše njihov osećaj sreće. Kao da se raspoloženje tih nepoznatih ljudi nekako prelilo i na njega, bez pitanja i bez dozvole.

Prišao je šalteru i nekim posebnim obraćanjem, kao namenjenim samo njemu i različitim od obraćanja prethodnoj stranci, službenik ga je nasmejano, proširenih zenica, upitao nekoliko sasvim formalnih pitanja.

Obično na tim mestima pitaju da li si tog dana jeo nešto što ima glutena, gde si bio pre petnaest godina, zašto baš tamo, ko ti je bio učitelj u trećem razredu, i priča seže od Kulina bana.

Međutim, ne i ovde.

Za susednim šalterom, u istoj prostoriji, sedeo je drugi službenik, crnac, kome ne samo da su zenice bile proširene, već je imao i ogromne oči.

Oba službenika imala su proširene zenice, nasmejana lica, nekako su delovali vrlo utegnuto fizički, i sa tim osmesima zaista su ličili na neku prelepu kompoziciju gljiva u šumi iz priče o Trnovoj Ružici.

Što ih je duže gledao, prizor mu je bio sve manje carinska kontrola, a sve više neka neobična scenografija iz dečje knjige.

Sve je prošlo dobro, a putnik je stigao do svoje destinacije kasno u noć.

Vremenska razlika od sat vremena, u odnosu na kuću, nije bila ni približno kontrastna kao vremenske prilike.

Kući je sve gorelo, i zemlja i duša, a ovde kao da se sve nekako smirivalo.

Vazduh je bio drugačiji. Noć drugačija. Čak je i tišina imala neku drugu težinu.

Naspavao se propisno, iako je spavao svega pet sati, probudivši se sa raznim osećajima stida i srama, ali i pokajanja. Čudno je kako telo ponekad ustane odmorno, a duša odmah pronađe nešto staro čime će da se bavi.

Ipak, ubrzo se iskristalisala misao o jedinstvenosti svakog živog bića.

Svako je, na svoj način, neponovljiv.

I svako ima priliku da ovom svetu da ono najbolje od sebe.

Ali i ono najgore.

Možda je u tome i jedna od najvećih ljudskih sloboda.

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu