MEDICINA

Početna strana / Arhiva / Fascikle / Linkovi / summary / Manage /

Nasmejani Crnac

2019/01/21,07:49

17. Novembar 2018. – Kingstown, St. Vincent and Grenadines

NASMEJANI CRNAC

**Život – Miloš Crnjanski**

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako beše lepo,

Nad vodama dubokim nekim,

Kao Mesec beo sa lukom tankim i mekim,

Jedan most.

I, vidiš, to uteši me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je da toga dana zemlja oko mene zamiriše preorana,

Ili da oblaci prolete,

malo niže,

pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta će biti ako jedne zime, iz vrta jednog zavejanog

istrči ozeblo, tuđe, dete

i zagrli me.

Morao sam da napišem ovu pesmu, koju je napisao veliki Miloš Crnjanski, a koja se svakodnevno pronalazi sama u životu.

Danas smo prispeli u Kingstown (St. Vincent & Grenadines), prelepo karipsko ostrvo, gde su snimani “Pirati sa Kariba”. Imao sam svega 2 sata vremena, ali sam rešio da izađem i okupam se na najbližoj plaži.

Bio sam u nedoumici da li da izađem napolje ili ne, pošto se nisam baš najbolje osećao. Ipak, izađoh sa broda. Klima je bila pomalo nezgodna, jer sam osetio da mi fali vazduha, ali ne kao kada sam bio u vojsci, trčeći sa zaštitnim maskama.

Domoroci ovog predivnog ostrva su crnci, tako da naleteh na jednu ženu crnkinju, koju upitah kako najbrže doći do plaže, jer sam želeo da se malo okupam. Ona mi objasni da ću, kada skrenem levo, videti brod koji vodi na plažu. Upitah je koliko brod često ide na plažu i nazad. Ona odgovori svakih 15 minuta. Delovala je uverljivo, međutim, kasnije se ispostavilo da je bilo mnogo nevere u tim rečima. Tako i učinih. Prepoznao sam da se putnici sa mog broda ukrcavaju, nije mi to bilo čudno, iako je trebalo. Pomoćni mornar tog brodića me je pogledao, a ja ga upitah da li mogu i ja ući unutra jer sam posada. On mi odgovori veoma prijateljski potvrdno.

Taj mornar delovao je kao glavni na brodu, možda zato što je bio najveći i najbučniji. Kod većine domorodaca ovog divnog ostrva, oči su veoma, u najmanju ruku, čudne. Moglo bi se reći i strašne, jer su većina crnaca sa takvim očima u filmovima bili ozloglašeni, ježom prožeti kriminalci. Ne znam zašto, ali sam takvu vrstu očiju povezao sa kanibalizmom, koji je ovde, ne baš tako davno, bio svakodnevica.

Kapetan broda, takođe crnac, delovao je mnogo mirnije i smirenije. Posadu su činila još dva mornara, zadužena za animiranje gostiju na brodu. Jedan od njih imao je ogromne bele zube, koji su krasili njegovo lice, jer je konstantno imao simpatičan smešak. Drugi je više bio neprimećen, povijenih leđa, nekako indiferentan.

Ušao sam na brod, te seo na otvoreni deo broda iako je padala kiša. Bilo je veoma sparno, ali zbog kiše prijatno. U sivoj jakoj torbi, koju sam jeftino kupio u TjMaxx-u u Njujorku, nosio sam naočare za plivanje, peškir i svoj tablet. Shvatiih da nisam poneo telefon i bi mi krivo, jer telefon pravi mnogo bolje slike nego tablet. Bio sam skroz spreman za ronjenje. Brod je krenuo da plovi. Posle deset minuta, pomislih da stižemo na plažu, međutim kapetan ne skrenu. Gledao sam na sat veoma često, jer sam morao biti na brodu do 17:00. Vreme je letelo, a kapetan nikako da skrene na toliko željenu plažu. Prošlo je pola sata, međutim od plaže nit raga ni glasa. Resih da upitam nasmejanog crnca, velikih belih zuba, kuda idemo. To učinih, a on mi reče da idemo na plažu, gde bismo trebali biti za nekih sat vremena. U stomaku mi se sve prevrnulo, jer je već bilo 16:00 sati.

Objasnih mu svoju situaciju, a on, izbegavajući direktan kontakt očima, delovao je veoma neiskreno. Međutim, sa nekom dozom straha pomešanog sa stidljivošću, reče mi da će nazvati svoju šeficu telefonom i da će pokušati nekako da mi pomogne. Sve mi je ovo bilo dovoljno da ne uživam u predivnim Karibima. Ipak, čovek ne može biti ravnodušan kada ugleda dugu na ovom rajskom Zemaljskom mestu. Uslikah je tabletom.

Nasmejani crnac nastavio je sa animiranjem gostiju, a ubrzo posle animacije mi je prišao da mi saopšti da mu je šefica nedostupna na telefonu. Teših se time da brod ne može isploviti bez doktora, ali kašnjenje doktora mi je bilo nedopustivo.

Konačno, kapetan skrenu desno, ka predivnoj plaži pomalo uvijenoj i okruženoj ogromnim drvećem, crnog peska. Mornari spustiše merdevine, a crnac mi reče da je bolje da se izujem, jer ću pokvasiti noge. To učinih i pođoh za njim. Dođosmo prvo do jednog čoveka koji je trebao uskoro da krene sa brodićem nazad, međutim, on je bio krcat putnicima, tako da me nije mogao primiti. Njegova energija mi se baš i nije dopadala, bilo je nečeg nezadovoljnog u tom čoveku, tako da mi bese nekako drago što me nije mogao povesti.

Nasmejani crnac mi reče da sačekam, te da će probati da mi nađe taksi. Osećao sam neko olakšanje, ali ne u potpunosti. Šetajući predivnim mestom, naiđoh na još jednog crnca koji je prodavao suvenire, te kupih ogrlicu morskog konjića, pored labudova, meni omiljenog stvorenja.

Veoma ubrzo posle toga se pojavio nasmejani crnac sa još jednim crncem, mojim spasiocem. Dadoh nasmejanom crncu 5 funti, a on te pare uze veoma ležerno, kao da mu ništa ne znače, iako im je plata na mesečnom nivou bila 50-ak dolara. Bilo mi je žao što se rastajemo, kao da sam imao nešto još više da im dam, ali ne dadoh. Takođe se pomesaše osećanja moje nevere sa njihovom pomoći, što mi još više otežaše osećaj. Rastanak beše kratak, mahanjem rukama i mog neskrivenog zadovoljstva, ali i tuge.

Crnac spasilac takođe izbegavaše kontakt očima, ali je bio veoma lepih i pravilnih crta lica, rekao bih 70 godina starosti. Iako je imao mrlju na oku, nije mi delovao strašno, već naprotiv. Reče mi da moram sačekati 15 minuta i da će vožnja koštati 15 dolara. Bili smo udaljeni sigurno 40 km od moje destinacije, tako da mu odgovorih da ću ga sačekati 20 minuta i dati mu 20 dolara. Bio je prezadovoljan.

Za nekih 20 minuta se pojavise dvoje Amerikanaca, bračni par, koje je vozač takođe trebao da vozi nazad na brod. Reče im i da ću i ja ići sa njima, što im na prvu loptu, po posturi tela reklo bi se, nije delovalo kao najbolja opcija. Međutim, kada sam rekao da sam ustvari lekar na brodu na kojem plovimo zajedno, opustiše se. Vožnja je bila predivna, jer sam znao da ću stići na vreme. Pričao sam sa bračnim parom, te su mi rekli da naravno, su sa njima zajedno na brodu i muževi roditelji. Otac je bio čuveni kardiolog, dr Dalen, koji je sada u penziji, ima 86 godina i još uvek piše članke.

Oduševih se, te rekoh da mi je na početku karijere ljubav bila kardiologija, što i njima bi drago. Sledećeg dana sam sa njima četvoro proveo divno veče u jednom od predivnih brodskih restorana, restoran Compass Rose.

Crnac spasilac vozio je poprilično ležerno, levom stranom puta, jer je ovo predivno ostrvo ustvari bila Engleska kolonija.

Stigosmo na odredište u 5 do 5. Bračni par se uljudno pozdravi i nestade u sutonu predivnih boja koje su obasjavale brod. Izvadih 100 dolara, a on mi reče da nema ništa sitno. Otidjoh brzo da razmenim pare, te mu rekoh da ću se ubrzo vratiti. Odgovori mi bez ikakve napetosti i nevere, da će me čekati. Razmenih novac, te mu umesto 20 dadoh 30 dolara. Uzeo je novac na toliko ležeran način, kao da mu to uopšte nije bitno, ali bio je veoma kulturan i neverovatno prijatan čovek. Bilo mi je žao što sam morao da idem. Nekako su mi moji spasioci već nedostajali.

Ušao sam na brod tačno na vreme, a na brodu me dočekalo prijatno obezbeđenje, koje me uljudno pozdravilo. Dok sam se smestio, razmišljao sam o svim susretima tog dana, o lepotama Kariba i o divnim ljudima koje sam upoznao. Bio sam zahvalan na svemu što sam doživeo, na malim stvarima koje su često prolazile neprimećene u svakodnevnom životu.

Isplovili smo iz Kingstona pod zvezdastim nebom, rekosmo jedni drugima laku noć, i osećao sam se ispunjeno. Razmišljajući o pesmi Miloša Crnjanskog, shvatio sam koliko je važno ceniti svaki trenutak, svaku vezu koja vas pokrene, bilo da je to kroz reči, pogled ili osmeh.

Završio sam svoj dan na brodu ispod spokojnog neba, sa mišlju da život zaista zavisi od nas i našeg pogleda na svet. Bez obzira na sve prepreke, lepi trenuci i susreti sa ljudima ostaju zauvek u sećanju kao blago koje nosimo sa sobom.

B. Banović

«	Januar 2019					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31