MEDICINA

Na ovom mestu možete pronaći razne tekstove iz oblasti medicine, baziranih na naučnim ali i iskustvenim činjenicama. Obzirom da sam lekar po profesiji, prirodno je da sam dosta koristio činjenice vezane za nauku, ali u nekim blogovima npr. "Gladovanje" možete naći čisto iskustvene činjenice.
Ako imate nekih predloga o čemu bi više voleli da se informišete, molim vas da predložite. Svaka sugestija je dobrodošla.
Specijalista sam opšte hirurgije, ali moje interesovanje je vezano za sve zanimljivosti iz sveta medicine, a posebno iz sveta biljne medicine.

Bilirubin i Hirurgija
2015/08/29,00:11

Bilirubin je žučni pigment koji nastaje raspadanjem dotrajalih eritrocita u slezini, kostnoj srži i jetri. Hemoglobin iz eritrocita se razlaže na HEM i GLOBIN. Globin je proteinski deo i on se kasnije razlaže na aminokiseline. Hem se daljom razgradnjom pod uticajem raznih enzima pretvara u nekonjugovani bilirubin. Na jednoj od ovih kaskada pretvaranja hema u bilirubin nastaje biliverdin, žučni pigment ptica.

Nekonjugovani (indirektni) bilirubin je liposolubilan, rastvorljiv u mastima, a ne vodi, te je stoga njegova ekskrecija putem bubrega nemoguća. Da bi se mogao izlučiti putem bubrega, potrebno je da se konvertuje u hidrosolubilan oblik bilirubina, a ovo se dešava u jetri. U jetri se nekonjugovani bilirubin veže za glukuronsku kiselinu u hepatocitima i nastaje konjugovani oblik bilirubina.

Konjugovani (direktni) bilirubin je hidrosolubilan, rastvorljiv u vodi, te stoga i ne toksičan. Putem žuči, konjugovani bilirubin stiže do creva, tankog i debelog, gde se pretvara u Urobilinogen, koji se kasnije u debelom crevu pod uticajem bakterija pretvara u Sterkobilinogen, te se izlučuje putem fecesa. Manji deo urobilinogena se putem portnog krvotoka vraća u jetru, a još manji deo se u formi urobilina izlučuje mokraćom.

 Žutica jeste žuta prebojenost kože nastala kao posledica nagomilavanja bilirubina u koži. Sve žutice možemo podeliti na prehepatične, intrahepatične i posthepatične. Prehepatičke žutice su sva ona stanja u kojima dolazi do prekomernog stvaranja bilirubina i sledstvene manje konjugacije bilirubina, kao što je slučaj sa hemoliznom anemijom u kojoj dominira nekonjugovana hiperbilirubinemija. Intrahepatičke žutice su sve one žutice kod kojih je problem u samom hepatocitu. Bilo da se radi o genetskim bolestima, i to Crigler Najara i Gilbertov sindrom kao nekonjugovane hiperbilirubinemije ili Dubin Johnsonov i Rotorov sindrom kao konjugovane hiperbilirubinemije ili se radi o oštećenju hepatocita u sklopu raznih hepatitisa ili difuzne ciroze jetre. Znači hiperbilirubinemija kod ovog tipa žutice može biti i konjugovanog i nekonjugovanog tipa i katkad je klinički teško razlikovati od posthepatične žutice. 

Posthepatična žutica je svaka žutica kod koje se uzrok nalazi izvan i distalno od jetre. Ovaj tip žutica najčešće je uzrokovan holedoholitijazom, prisustvom kamenaca u hlavnom žučnom vodu. Od ostalih uzroka se navode Mirizijev sindrom, primarni i sekundarni sklerozirajući holangitis, Klatskinov tumor, tumor srednjeg dela holedoha, tumor Vaterove papile, kao i tumori glave pankreasa. Bilo koji uzrok koji dovodi do delimične ili potpune opstrukcije oticanju žuči u crevo jsste uzrok posthepatične žutice. 

Sa hirurškog aspekta 90 % hirurških oboljenja su stanja koja dovode do posthepatične žutice. Sve opstrukcije žuči koje su permanentne kao što je slučaj u tumorskoj patologiji dovode u početku bolesti do konjugovane hiperbilirubinemije sa aholičnom stolicom, bilirubinurijom i pojavom tamne mokraće, kao i odsustvom urobilina u mokraći jer se isti ne stvara u crevima, pošto bilirubin ne može doći do creva, a usled mehaničke prepreke. Kod opstrukcije, npr.samo desne ili leve jetre dolazi do istostrane hipotrofije sa sledstvenom kontra lateralnom hipertrofijom, što može dovesti do odsustva hiperbilirubinemije.

Kod intermitentnih holedoholitijaza, u početku bolesti simptomi mogu biti slični ili isti kao kod tumorske patologije, međutim ukoliko se desi da se kamen odglavi, npr.iz papile ili propasira istu, simptomi će nestati, neće više biti hiperbilirubinemije, pojaviće se urobilin u mokraći, stolica neće biti aholična,...

Kod svake bezbolne posthepatične žutice, koja traje duže od deset dana, mora se posumnjati na karcinom glave pankreasa.

Stoga, diferencijalno dijagnostički gledano, ukoliko pacijent ima urobilina u mokraći i nema aholičnu stolicu, uzrok žutice nije posthepatičnog tipa. Da se zaključiti da diferencijalno dijagnostički nije teško postaviti dijagnozu, ukoliko je opstrukcija kompletna i permanentna, međutim ukoliko je opstrukcija intermitentna razlikovanje intrahepatičke i posthepatičke žutice nije lako.

Banović dr Boris 

Karnozin extra - pilula za svaki dan
2015/08/18,17:38

Karnozin (beta alanil-l histidin) je dipeptid koga čine dve aminokiseline i to beta alanil i l histidin. Pronašao ga je 1900. godine Ruski naučnik Vladimir Sejgejevič Gulevič. Veliki broj istraživanja je posvećen karnozinu, i pronadjeni su neverovatni efekti kako kod laboratorijskih životinja tako i kod ljudi. 

Sama reč carnosine, u čijoj osnovi jeste reč carne, što u prevodu znači meso ili mesni, govori u prilog toga da ga dosta ima u mesu i mesnim preradjevinama. Karnozin se normalno stvara i sintetiše u ljudskom organizmu, ali njegovo stvaranje opada sa godinama, pa je razlika izmedju desetogodišnjaka i čoveka starog 70 godina u stvaranju karnozina, 63%. Sledeći problem je veoma kratko zadržavanje karnozina u ljudskom organizmu, jer je hidrosolubilan i brzo se troši. Veliki broj naučnih istraživanja je bio baš na ovu temu, da se na neki način sintetiše supstanca koja bi omogućila duži ostanak karnozina unutar ćelije. Dr Michael Kucera, Češki naučnik koji je svoj život posvetio mitohondrijalnoj medicini i istraživanju karnozina, takođe je bio obuzet pronalaženju ovog principa.

 

BIOHEMIJSKA SVOJSTVA KARNOZINA

Karnozin je supstanca veoma rastvorljiva u vodi, 1g karnozina se rastvori u svega 3,1ml vode pri temperaturi od 25 C.  

Mogućnost vezivanja za metalne jone je sledeće svojstvo karnozina. Pa tako nastali kompleksi sa bakrom ili cinkom su tema mnogobrojnih istraživanja. Japanski narod jeste veoma dugovečan, ali njihov glavni medicinski problem jesu bolesti želuca. Stoga su japanski naučnici pronašli veoma benefitan uticaj kompleksa cink karnozin kod osoba koje imaju čir na želucu i duodenumu.

Antioksidantna aktivnost karnozina je detektovana pre 35 godina. Od tad su uradjena mnogobrojna istraživanja koja govore u prilog antioksidantne funkcije karnozina.  Antioksidantno svojstvo karnozina sa peroksinitritima i hipohlornom kiselinom je reda veličine kao i vitamin C ili vitamin E. Potom se pominje i reakcija karnozina sa peroksil radikalima, a in vitro modeli su pokazali veći afinitet karnozina za bakar i cink nego gvožđe.

Kod laboratorijskih životinja  upotreba karnozina je takođe pokazala antioksidantno svojstvo, ali pojačanu enzimsku aktivnost, kako u fiziološkim uslovima, tako i kod laboratorijskih životinja kod kojih su prethodno indukovana oštećenja organa. Uloga karnozina da pospešuje uklanjanje aberantnih proteina je takođe detektovana. Druga bitna stavka koja govori za posredno povoljan uticaj karnozina na kardiovaskularni sistem je da pospešuje stvaranje NO - azotmonoksida.

 

METABOLIZAM KARNOZINA

Karnozin se normalno stvara u ljudskom organizmu pod dejstvom karnozin sintetaza. Za ovaj proces su neophodni beta alanil i l histidin, magnezijum i ATP.  Sinteza karnozina opada sa godinama. Nakon oralnog unosa karnozina u vidu recimo mesnih proizvoda karnozin se iz želuca transportuje do krvi, gde je inače neidentifikovan, najverovatnije je vezan za eritrocite. Potom se iz krvi pomoću oligopeptida transportuje do same ćelije. Nasuprot karnozinu stoje karnozinaze, enzimi odgovorni za njegovo razlaganje. Postoje dve vrste karnozinaza, one koje se nalaze u krvi i tkivne karnozinaze. One koje se nalaze u plazmi su mnogo potentnije. Podatak da se karnozin ne može detektovati u krvi, a kao ekskret u urinu može još uvek govori u prilog toga da je karnozin još uvek jedna velika nepoznanica za naučnike.

 

FIZIOLOŠKA ULOGA KARNOZINA

Karnozin je supstanca koja deluje na svim organskim nivoima.  Obzirom da se velika većina karnozina nalazi u mišićima, smatra se da su mišići i jedna vrsta depoa karnozina. Potom, karnozin na mišiće deluje kao ph pufer, povećavajući ph vrednost i čineći  mišiće baznijima nego dotad. Ova činjenica nam daje uvid da je karnozin, što je i naučno dokazano, odličan kao suplement kod fizički aktivnih ljudi, pogotovo sportista. Jedno istraživanje je pokazalo da karnozin u skeletnim mišićima može indukovati oslobađanje kalcijuma, a pojedinačno dati beta alanil i l histidin, ne.

U ljudskom mozgu je prisutna prevalenca homokarnozina, jedne od formi karnozina. Posebno bogat deo karnozinom u ljudskom mozgu su olfaktorni neuroni. Zbog svojih mnogobrojnih funkcija, karnozin deluje protektivno i na mozak.

Intravenski aplikovan karnozin, kod laboratorijskih životinja dovodi do prolaznog pada sistemskog pritiska u krvnim sudovima. Ovo ide u prilog toga što karnozin dovodi do stvaranja NO, snažnog vazodilatatora. Takođe, karnozin deluje tako što pospešuje srčanu kontraktilnost. 

Naravno, sve ovo gore navedeno, govori u prilog da bi karnozin, kao suplenent kod sportista, bio nezaobilazna komponenta svakog dana.  

 

KARNOZIN I BOLESTI

Na ovom mestu ću nabrojati neke bolesti kod kojih je suplementacija karnozimom dovela do poboljšanja:

1. Autizam

2. Parkinsonizam i epilepsija

3. Šizofrenija 

4. Katarakta

5. Poremećaji čula mirisa 

6. Stanja nakon infarkta mozga

7. Povišen krvni pritisak

8. Ateroskleroza

9. Stanja nakon infarkta srca

10. Oboljenja vena

11. Dijabetes 2 tipa

12. Povišene vrednosti masnoća u krvi 

13. Zarastanje rana

14. Ciroza jetre i alkoholizam 

Iz priloženog se vidi da je karnozin sveprisutni pomagač kod raznih sistemskih oboljenja. 

 

Dr Michael Kucera, češki naučnik je, nakon 15 godišnjeg istraživanja karnozina, pronašao formulu, koja omogućava duže zadržavanje karnozina unutar ćelije, nasuprot čistog karnozina. Taj suplement se zove Karnozin extra i dostupan je na našem tržištu. Kao rezultat svega su mnogobrojni zadovoljni korisnici, najviše sa decom koja imaju autizam ili neki drugi razvojni poremećaj. Međutim, u cilju unapređenja zdravlja i što dužeg odsustva bolesti na konto ovog preparata, neophodna su dalja, dobro osmišljena istraživanja kako fiziološka mahom kod sportista, tako i patofiziološka kod raznih oboljenja, sa što većim brojem ispitanika.

 

Sa poštovanjem,

Banović dr Boris 

 

Reference možete pronaći na strani http://m.physrev.physiology.org/content/93/4/1803.long 

 

 

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS Powered by LifeType and blog.co.yu